347. Недељна хроника за Радио
Фрушка гора, за 10.03.2020.
од Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"
НЕШТО НЕРАЗУМНО И ТЕШКО ОБЈАШЊИВО
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је
наша 347. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине
за емисију "Завичај - Слободна
Крајина". Престало је са 50а. бројем штампање Гласа Крајине у Војводини. Његова мисија се наставља писањем Хронике двовековних веза Крајине и Војводине,
чији је стални и актуелни део Недељна
хроника, која од 347. броја повезује нашу сарадњу са емисијом "Завичај
- Слободна Крајина". Кажу да је 7- седмица библијски број па смо се зато
одлучили да од ње променимо назив нашег ангажмана на баштињењу културе сећања.
У двонедељном раздобљу од 24. фебруара
до 08. марта 2020. године насловили смо наш осврт Нешто неразумно и тешко објашњиво, јер тако доживљавамо однос
српске матице према својој крајишкој дијаспори. Траје то ни мање ни више него
цео век. Повод за отварање ове теме, са којом се већ дуго бавимо и наставићемо
са тим, су две расправе о негаторству српских ратних добровољаца. Прва расправа
се водила на првој промоцији најновије књиге др Милана Мицића Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање
(1914 -1918 ). Друга расправа се дуго водила око најновијег Закона о признавању борачког статусу у ратовима 1991 - 1999.
године. У оба случаја су крајишки ратници извукли дебљи крај. Анимозитете према њима није умањио ни дијапазон од сто
година!?
Свестрани истраживач Српског добровољачког покрета у Великом рату
(1914-1918.) историчар др Милан Мицић рекао је, пред препуном двораном добровољачког удружења Обилић
у Новом Саду, да је у завршним
ратним операцијама на Солунском фронту Српска војска имала око 60 хиљада бораца.
Међу њима је било 21 хиљада добро-вољаца Срба држављана Аустроугарске монархије.
Они су херојством и жртвовањем дали немерљив допринос српској победи. Србија је
после стварања Југославије то приписала Хрватима. Најтежи ударац од државе, у
чијем су стварању учествовали, добровољци су доживели после Другог светског
рата! Србин Александар Ранковић, тада високи функционер у југословенској влади,
потписао је решење којим је удружење добровољаца проглашено за профашистичку
организацију и забрањено му је постојање.
А у ово наше време држава Србија
једино борцима Војске Републике Српске не признаје борачки статус за учешће у
одбрани српског крајишког народа у грађанском рату у Хрватској од 1991-1995.
године. Већина тих бораца данас живи у Војводини у тешким условима. Тридесета
је година од почетка голготе око 50 хиљада крајишких ратника колико траје и
неправда према њима. Сви други ратници у свим ратовима од 1991-1999. су
остварили своја права и принадлежности које из признатог борачког статуса
произилазе - једино Срби Крајишници нису. У другој половини 2019. вођена је
велика активност, организованија од свих досадашњих, да се у најновијем закону
о правима бораца најзад нађу и Крајишници. Међутим, опет су у српском
парламенту игнорисани њихови захтеви. То је то неразумно и тешко објашњиво понашање властодржаца у
матици према својим сународницима из дијаспоре. Они своју игнорантску ћуд нису
променили ни после 100 година живота у заједничкој држави, него и даље
понижавају своје сународнике!?
Милан Ливада
