Иста мета исто одстојање за избегличко питање

55. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.04.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ИСТА МЕТА ИСТО ОДСТОЈАЊЕ ЗА ИЗБЕГЛИЧКО ПИТАЊЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 55. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За годину дана, колико траје ова наша сарадња, први пут смо направили једно-недељну паузу у емитовању наше хронике. Био је Васкрс, највећи хришћански празник, па смо се договорили да тако буде. Зато у 55. хроници, донекле јубиларној, обухватамо двонедељно раздобље од 14.04. до 27.04.2014. године.

У том периоду, у контексту свесрпских дешавања, спомињане су и крајишке избеглице и српска дијаспора. Као што сви знамо били су ванредни парламентарни избори и управо је у недељу, 27.04.2014, када је настао овај текст, изабрана нова Влада Србије. Пре тога, у парламентарним дебатама, речено је доста тога битног за избегличко питање. Забележили смо неке критичке опаске које су изрекли два посланика у Народној скупштини Србије. Обојица су избеглице из наше Крајине – један је у опозицији, а други у власти, па та околност детерминише њихова становишта. – Ван Србије живи више од четири милиона Срба, а интерес и брига матице о њима је недовољна. Било је раније Министарство за дијаспору, а сада је укинуто?! – критиковао је опозициони посланик. –Да, било је то министарсто, док сте ви 13 година били на власти, али баш ништа није чинило за крајишке избеглице! – узвратио је посланик из владајуће посланичке групације и додао нешто немушто, како се неће ни осетити да Министарства за дијаспору нема. Наравно, само су њих двојица говорила и полемисала међусобно о избегличког питању, док су њихове колеге из посланичких клупа остали потпуно глуви за ту тематику!

Ево једног конкретног примера да српске власти не маре за грађанске иницијативе крајишке дијаспоре. Срби из Америке, са Србима из Земуна, који баштине сећање на Николу Теслу, хоће да направе реплику Теслиног родног Смиљана, крај манастира Шишатовац, у Срему. Манастир хоће да им бесплатно уступи земљиште, али не може јер му оно још није враћено, а одузето је 1945. Тако једна предивна иницијатива крајишких Срба не може да се оствари, а питање је да ли ће и када ће моћи?! Дакле, кад се ради о избегличком питању крајишких Срба и односу матице Србије према српској дијаспори у свету намеће нам се она непријатна констатација о нечињењу: иста мета исто одстојање!

Милан Ливада

　

Како то српски животни стандард није ни трећину од европског?!

54. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 15.04.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКО ТО СРПСКИ ЖИВОТНИ СТАНДАРД НИЈЕ НИ ТРЕЋИНУ ОД ЕВРОПСКОГ?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 54. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За 54. хронику, за раздобље од 07.04. до 13.04.2014, забележили смо неке шокантне податке из живота наших грађана. Прекјуче, на Цвети, у недељном јутарњем програму РТС-а емитована је вест да у Србији животни стандард није ни трећину од просека Европе! У истој емисији, као да су хтели да то илуструју ситуацијом из живота, тв репортери су камером прошетали београдским пијацама и предочили нам алармантне приче. Време је Васкршњег поста, па су најпре снимили тезге на којима се продаје риба. – Некада су људи куповали на киле, а сада по једну рибу, и то мању, за сваког члана домаћинства! – вајкао се продавац на рибљој пијаци. Док је мала продаја рибе, на тезгама са јајима је нешто боље: - Купују људи, не као пре, али ипак можемо да будемо задовољни, јер предстоји васкршње фарбање јаја – казивале су продавачице. – Нема народ пара – викао је продавац поврћа. – Продаја на пијацама је пала на трећину од негдашње – објашњавали су трговци воћем и поврћем. Гледаоци су могли да виде, у тренуцима када је камера приказивала тотал, да на пијацама има више продаваца неко купаца!

Кад је таква слика у престоници, у којој су примања највиша, како ли је на пијацама у унутрашњости, а посебно у провинцијама и селима у којима је највише несрећних крајишких избеглица? Глад се, на жалост, уселила у многе наше домове! Потврдио је то и Заштитник грађана у Новом Саду у изјави за новине. Рекао је лане, крајем лета, да му сваки дан дође пет-шест радно способних људи - траже новац или храну, јер су остали без посла! Сличних изјава је било и из других новосадских социјалних институција. Људи су се дуго стидели и трпили, али кад глад траје обраћају се држави. То се, дакле, дешава у српској престоници у производњи хране и на најплоднијој земљи у Европи, јер је то Бачка! Увек су медији претеривали и писали како сви Срби за празнике, без обзира на ситуацију, напуне свим и свачим породичне трпезе! Да ли ће се то десити и током овогодишњег Васкрса? Наша слика са почетка ове приче упозорава да ће, у овој беди и сиромаштву, многи наши суграђани, посебно крајишке избеглице, на жалост, имати оскудну Васкршњу трпезу!

Милан Ливада

Прогнани Крајишници ни избеглице не могу да буду?!

53. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 08.04.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПРОГНАНИ КРАЈИШНИЦИ НИ ИЗБЕГЛИЦЕ НЕ МОГУ ДА БУДУ?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 53. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За 53. хронику, за раздобље од 31.03. до 06.04.2014, забележили смо у суботу 05. априла, тешку увреду нанету нашим крајишким избеглицама. Телевизија је у суботу цео дан спиновала вест, као и реаговања на њу, да је Високи комесаријат Уједињених нација за избегличка питања (УНХЦР) у Београду препоручио Влади Србије да покрене поступак престанка избегличког статуса прогнаним Србима Крајишницима. Цинизам је у објашњењу те иницијативе: да је прошло 20 година и да се свако већ могао снаћи! Позитивно је што су званичници српске Владе енергично одбили ту препоруку УНХЦР-а, која проистиче у ствари из захтева хрватске Владе – да се избеглице бришу. Додаје се у оглашавању званичника Србије да ће избеглице из Хрватске и даље уживати пуну подршку и помоћ.

Тако ни после две деценије, од нечувеног понижења њиховог људског достојан-ства када су брутално протерани са вековних огњишта, Крајишници немају мира - ни избеглице не могу да буду?! Јер, тај статус им, бар у надањима, гарантује остварење неких људских права и надокнаде за имовину од прогонитеља. Кад то престане онда су они просто поништени као људи и обесправљени потпуно. У том контексту је занимљиво реаговање Регионалног одбора за помоћ избеглицама Војводине у Новом Саду. По његовој оцени УНХЦР је највећи кривац што ни после 2о година великом броју Срба протераних из Хрватске није омогућен одржив повратак и враћање или накнада изгубљене имовине. Тај одбор је позвао избеглице из Хрватске да туже београдску канцеларију УНХЦР-а, која је „сама себи сврха“, а донаторска средства троши више на плате запослених, него на помоћ избеглицама. Додаје се да је због нерада УНХЦР-а више од 100 хиљада Срба трајно изгубило станарска права и предратне станове. Спомињу се поименице и појединци, који су на челу појединих избегличких удружења, а у ствари својим ангажманом помажу да Хрватска озакони обесправљеност избеглица.

На овом примеру се види сва трагичност позиције крајишких избеглица. Обмањују их они који, тобоже, раде на њиховој заштити. Споменути одбор не каже да ће он тужити београдски УНХЦР, него да то треба да ураде саме избеглице?! Тако се понашају и друга самопроглашена избегличка удружења, која омугућују профитерство мањим групама појединаца, а суштински се уопште не баве избегличким питањем!

Милан Ливада

На најплоднијој земљи у Европи живе најсиромашнији људи

52. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 01.04.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НА НАЈПЛОДНИЈОЈ ЗЕМЉИ У ЕВРОПИ ЖИВЕ НАЈСИРОМАШНИЈИ ЉУДИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 52. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Овога пута за 52. хронику, за раздобље од 24. до 30.03.2014, забележили смо у суботу 29. марта, како живе наши Кордунаши у Кљајићеву. Да одмах кажемо да је то највеће кордунашко село у Војводини. У њему живи око 5.000 становника. Бројнији су, знатно, добровољно насељени Кордунаши `45, док оних прогнаних `95 има око 1.500 глава. Деценијама је Кљајићево било међу најнапреднијим војвођанским селима. Томе је првенствено допринела околност да је земља у том делу Бачке најплоднија у Европи. Уз то је Сомбор имао значајну индустрију, у којој је доминирао металски гигант „Бане Секулић“, са 3.200 запослених. Ту су радили бројни радници металске струке из Кљајићева. Распадом бивше заједничке државе Југославије и сменом друштвеног система социјализма дивљим капитализмом, све се распало, па сад на најплоднијој земљи живе најсиромашнији људи! То је страшан цивилизацијски пад српског друштва, који хроничарски бележимо, средином друге деценије 21. века.

Повод за овај боравак и дружење са нашим Кордунашима била је годишња скупштина Удружења учесника свих ратова: 1. од `41 до `45; 2. од `91 до `95 и 3. ратника из `99 године. За свако је поштовање ово јединство ратника, у баштињењу успомена на времена, када је требало са пушком у руци бранити државу од агресора. То је истовремено и самопоштовање самих себе, јер су Кордунаши Војвођани несебично отишли у одбрамбене војне јединице на позив државе, у сва три ратна раздобља. На тај начин чланство Удружења ратника из Кљајићева не заборавља своје саборце и сусељане, који су погинули у ратовима. Помаже њиховим породицама, као и онима који су најугроженији. На жалост, држава им не узвраћа.Забележили смо мучну причу једног борца из руководства Удружења. Још релативно млад човек остао је без посла у фабрици и сада од Бироа прима само 12 хиљада динара месечно. Без посла у фабрици је остао и његов старији син од 35 година. Млађи син од 29 година никако није успео да добије било какав државни или посао код приватника. Тешко је и замислити каква је породична атмосфера у овом случају. А сличних, можда и тежих људских прича има у Кљајићеву много.

Тешко пада та суморна атмосфера резигнације код наших Кордунаша Војвођана у Кљајићеву. Мучно је осећање у њиховим душама да не могу сами за себе ништа да ураде да би ситуацију преокренули на боље. Још је мучније што никакав бољитак није на видику!

Милан Ливада