Милан Ливада

Милан Ливада

уторак, 28. мај 2013.

"Теслина вода" у манастиру Шишатовац

Осма Недељна хроника за Радио Срем, за 26.05.2013.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наш осма Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
Честитамо, најпре, аутору и уреднику, колеги Сави Смољановићу, јубиларну, 400. емисију Завичај. Ваљда само посленици медијске сфере најбоље знају шта то значи осам година истрајавати и 400 емисија направити!
Новинари по традицији за јубиларне радио емисије траже неке ексклузивне прилоге. Неким чудом се десило да смо уочили две едеје и два подухвата, везана за нашег најзнаменитијег Крајишника, а актуелни су за војвођански простор.
Недалеко од Радио Срема, на чијим таласима колега Смољановић вечерас емитује своју јубиларну 400. емисију Завичај, људи добре воље из Срема и Америке, почели су да стварају копију родног Смиљана, најпознатијег Србо Американца Николе Тесле. Њихов је национални мото: „Тамо где је Теслин народ, тамо је и Теслин Смиљан“ – пише М. Лопушина у Новостима.
Занимљиво је исходиште овакве идеје и подухвата! Наиме, Никола Тесла је као дете оболео од колере и био на ивици живота и смрти. Његов отац Милутин у очајању се обратио писмом свом рођаку Ираклију, у манастиру Шишатовац, и затражио помоћ. Ираклије му је одговорио да дође по свету Богородичину воду, јер има моћ исцељења. Отац је послушао свог рођака и дошао по воду у Шишатовац. У Смиљану је умивао и појио оболело дете, које се придигло из болесничке постеље и на прозору угледало светлећу белу голубицу. Тако се родила и легенда о голубици, која је Тесли донела нови живот и омогућила му да постане господар овоземаљске енергије.
Теслина вода, како су је колоквијално назвали носиоци овог идејног пројекта, и данас тече са манастирског извора Свете Анастазије, мајке Светог Саве. Намера је да се поред те воде изграде Теслина кућа, црква и торањ, „пресликани“ из његовог родног Смиљана. Идејни пројекат Новог Смиљана су створили и на његовом подизању су ангажовани чланови Теслине научне фондације из Филаделфије и Земуна, Епархија сремска, монаси манастира Шишатовац, Национални парк „Фрушка гора“ и наши људи из расејања.
А на другом крају Војводине, у Банату где дува чувена кошава, почело је коришћење енергије ветра по Теслином пројекту. Америчка компанија „Континентал винд партнерс“, у румунском делу Баната је подигла ветропарк, који производи довољно зелене енергије за напајање једног милионског града. Због слабог интересовања државе Србија је једина земља у региону, можда и у Европи, која још нема ниједан ветропарк. Ипак је нешто учињено у том правцу. Поменута америчка фирма планира да уложи 450 милиона евра у ветропарк у Ковину. Да ли ће коначно и Србија почети да користи изум свог славног генија Николе Тесле, остаје да се види?! Јужни Банат је најветровитије подручје у Србији, одакле би могле да потекну огромне количине обновљиве енергије! Али, српска државна бирократија уместо да подстиче, својим понашањем и сулудим администрирањем кочи овакве пројекте!
И на крају желимо аутору емисије Завичај да истраје у стварању ове својеврсне радио хронике о првенствено крајишким избеглицама и другим Крајишницима Војвођанима.

понедељак, 20. мај 2013.

Седма Недјељна хроника

Седма Недељна хроника за Радио Срем, за 19.05.2013.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема.Ово је наша седма Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У нашем хроничарском бележењу догађаја, у којима се потомство са дужним пијететом односи према остварењима предака крајишко војвођанске провинијенције, за недељу од 13. до 19. маја 2013, издвојили смо обележавање 165. годишњице од настанка назива Војводина. Још је значајније за Радио Срем да је то име настало у Сремским Карловцима, дакле на сремској територији. А за нас двојне завичајце Крајишнике Војвођане, посебну тежину има сазнање да су челници оснивања Војводине: патријарх Рајачић и војвода Шупљикац били крајишког порекла.
Има у томе нечега чега се ваља присетити. Срби Крајишници су, у време проглашења Српске Војводине, имали више од три века искуства у борбама за национална права и аутономију у оквирима Хабсбуршке Монархије. Према Српској енциклопедији прва велика групација Срба у Жумберачком крају је добила аутономију од Бечког Двора 1538. године. Отада је следило утемељење и ширење Војне Крајине. Садржај војног обележја носила је у свом имену и Војводина. По војводи Шупљикцу, којег је признао Бечки Двор, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. проглашена је Српска Војводовина.
Минуле недеље, тачно 165 година после тога несумњиво великог историјског догађаја, сећање је исказано двојако: у Матици српској и у Сремским Карловцима. Прво је у Матици, 13. маја, у знак сећања на први дан рада Мајске скупштине, приређена промоција књиге Средишњи органи власти у Српској Војводини 1848-1849. Занимљиво је, из нашег угла гледања, да је ауторка овог јединственог дела проф. др Љубомирка Кркљуш, колико знамо, пореклом из Жумберачког краја. Под кровом најзначајније и најстарије културне и научне институције у Срба, монографија је добила бројне комплименте и високе оцене. Ауторка је анализом закона и других правних аката, које су донели новоуспостављени органи власти, показала да је воћство Српске Војводине било напредно, да се залагало за пуну равноправност и једнакост бројних вишенационалних групација, да је пропагирало високу толеранцију и суживот у заједништву и хармонији. Целокупни дискурс је био високо достојанствен, културолошки и научно заснован на релевантним чињеницама, сазнањима и оценама. Никакве алузије није било на актуелна дешавања.
На другој страни, у уторак, 14. маја 2013, у знак сећања на други дан рада Мајске скупштине и проглашење Српске Војводине пре 165 година, у Сремским Карловцима, у којима се десио овај изузетни догађај и који је предмет нашег разматрања, је био свечани скуп највиших носилаца актуелне војвођанске власти. У контексту подсећања на појаву Војводине, иначе они атрибут Српска ретко користе, говорници су наглашавали неке сличности са актуелном ситуацијом. Више је указивано на оправданост захтева у Резолуцији за регулисање односа са Републиком Србијом. Тај акт, на којем је ангажовано актуелно војвођанско руководство, месецима је предмет спорења са опозицијом, док већинско становништво крајишког порекла ћути!
Толико за овај пут.

четвртак, 16. мај 2013.

Представљање новог броја "Гласа Крајине..."

Уредник "Гласа Крајине у Војводини" Милан Ливада, гостовао је у недјељу, 12. маја
у емисији "Завичај" Радио "Срема" и представио нови, 11. број, за раздобље март-април 2013.


среда, 1. мај 2013.

Изашао је 11. број "Гласа Крајине у Војводини"


Изашао је нови, 11. број "Гласа Крајине у Војводини", за март-април 2013. године.

Можете га у цјелости прочитати ако кликнете на
страницу: "11. број"

Слободно унесите и Ваше коментаре.

Пријатно читање,

УРЕДНИК