ДВЕ ДОБРЕ ВЕСТИ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

133. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 27.10.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

ДВЕ ДОБРЕ ВЕСТИ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 133. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 19. до 25.10.2015., забележили смо две добре вести, из државне заједнице, која је једини српски добитак, у распаду бивше заједничке државе Југославије. То су Дани Српске у Србији и Декларација о геноциду пре 70 година коју је донела Скупштина Републике Српске.

Репрезентативна манифестација Дани Српске у Србији отворена је у понедељак,  19.10.2015., у Новом Саду. Посебно је била значајна промоција Историје Републике Српске, поводом 20. годишњице њеног постојања, у Матици српској. Пред окупљеном интелектуалном елитом о вредностима овог историјског дела говорили су аутори академик Ненад Кецмановић и др Чедомир Антић, као и академик Алекса Буха. Велика је ствар имати историју државе која постоји само две деценије. Добро би било да њени садржај и поруке допру до свих грађана Српске. На свечаној академији у Српском народном позоришту, на којој су били и патријарх српски Иринеј и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, о актуелној стварности Српске надахнуто је говорио њен председник Милорад Додик. Снажан утисак су оставиле његове оцене да они развијају своју државу, да имају неких неспоразума са својом опозицијом, али се боре против таквих застрањивања, а посебно је одјекнуло када је рекао да понекад имају осећај да више воле Србију од нас овде.

Остварења Републике Српске заслужују сво поштовање. Воде је способни људи дорасли историјским временима. Такве кадрове није имала Република Српска Крајина, па је зато тако и прошла. Било би добро да смогнемо снаге да то и кажемо. У том контексту је аутор овог осврта имао осећај мучнине и нелагоде што ондашње вође у Републици Српској нису помогли нашим Крајишницима, него су их обманули и оставили саме.

А онда је, средином недеље коју посматрамо, из Бања Луке дошла вест чекана 70 година. Тамошња Скупштина Републике Српске донела је Декларацију о геноциду, почињеном од 1941-45. године у злогласној Независној Држави Хрватској. Речено је да ће Декларацију... послати парламентима Русије, Израела, Јерменије и других да их и они усвоје. Колико сам видео српска штампа ово није ни забележила. Тиме потврђује варварски однос власти, али и дела народа, према највећем делу српског националног корпуса над којим се спроведен геноцид.

Милан Ливада

НХ - 132 видео

Недељна хроника - 132 - 20.10.2015.

КРАЈИШКА ИСТИНА СВЕ НАС МНОГО БОЛИ

132. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 20.10.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

КРАЈИШКА ИСТИНА СВЕ НАС МНОГО БОЛИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 132. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За прошлу недељу од 12. до 18.10.2015., издвојили смо осврт на промоцију једне истине у Новом Саду. Ради се о монографији мр Милисава Секулића Истина се не може вечито сакривати. Дошла је као наручена за 20. годишњицу крајишке трагедије библијских размера. О њој се није смело говорити. Да је то тако сведок је и аутор овог осврта. Био сам новинар документариста у новосадској телевизији када ми је стопиран документарни серијал Ратна хроника Кордуна. Наравно да је био одобрен, а када је после шестомесечног рада требао да буде емитован директор ми је колегијално рекао: - Не знамо како ћемо морати да поступимо према Крајини, па ми дај касету док не видимо шта ће да буде! Тај исти је у почетку еуфорично бодрио отпор Крајишника! Непосредно после пада Републике Српске Крајине уочи емитовања документарног диптиха Највећа сеоба возовима без возног реда, посвећеног 50. годишњици највећег историјског пресељења Крајишника у Војводину, опет зове директор тв, али други, и коректно ме пита: - Зове из Београда директор програма и пита шта то Ливада ради, да то није ово о Крајини?
Тако је било пре 20 година, а сада нам честити генерал у 80. години, предочава документовани извештај, са великом дозом горчине и смелом оценом да је то најсрамнији поступак Србије према делу свог народа у дијаспори. Секулић није Крајишник, него је послат из армијског врха из Београда у Крајину, са честитим намерама и зато његова објективност делује уверљиво. Новосадска промоција је показала да су неки погођени ратним извештајима који су приказани у књизи, онако како су их команданти написали. На тренутак је могло да дође и до инцидента, да промотери нису били присебни и крајње толерантни. Показао је тај тренутак да све нас крајишка истина много боли. Пре свега, што смо лажно оптужени да нисмо хтели да се боримо; затим, што  је овде говорено да нам то и треба; зато, што су крајишке породице погинулих војника заборављене и никакава права нису оствариле и мног другог. Разумљив је бес оних који су означени да су грешили, јер је могуће да им је у извештајима кривица неправедно приписано...
Све у свему добро је, без обзира на све противречности, да се кренуло са изношењем бар дела истине о политици која је довела до крајишке трагедије.

Милан Ливада

Недељне хронике 130. и 131. - ВИДЕО

131. Недељна хроника - 13. 10. 2015.

130. Недељна хроника - 06. 10. 2015.

ПОЛИТИКА НАМ СВИМА ПОЈЕЛА ЖИВОТЕ

131. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 13.10.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

ПОЛИТИКА НАМ СВИМА ПОЈЕЛА ЖИВОТЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 131. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За прошлу недељу од 05.10. до 13.10.2015., издвојили смо осврт на дискурс српских демократа у њиховом подсећању на петооктобарску револуцију. Њени прононсери су 05. октобра 2000. године насилним уласком у Народну скупштину свргли са власти социјалисте и то прогласили демократском револуцијом. Владали су, потом, 12 година.
Прва наша опаска је да су све власти, у овој несрећној земљи, у сопственој пропаганди величале револуције. А револуције су насиље, па према томе ниједној у првом плану није била демократија, него неприкосновена владавина политичке олигархије. Друга наша опаска, која је крунска, јесте да су најпре социјалисти, а потом демократе, од средње развијене Србије у Европи направиле најсиромашнију земљу. Потврдило се то и у актуелним дебатама о грчкој кризи. Истакнуто је да је праг сиромаштва у Европи 550 евра по човеку месечно. Према томе, у Србији је само пет одсто тајкуна и других пљачкаша друштвене имовине изнад тога европског прага, а све остало је јад и беда. Грчке су пензије, рецимо, пет пута веће од српских. У тзв. демократској транзицији ниједна власт није бринула о унапређењу економије, која је за народ од животног значаја. Поједностављено речено политика је слушкиња економије, што наравно за отуђене српске власти од интереса народа, не важи! Зато је цинично деловало истицање јединог позитивног податка да је друштвени стандард, замислите, за 200 динара већи него 2000-те.
Чини нам се да је антологијска оцена за улогу наших власти према народу она коју је изрекао председник САНУ Владимир Костић, у одговору на питање: шта ће учинити за политику. – Дужност је Српске академије наука и уметности да друштво не дефинише само кроз тврду политику, која нам је свима, помало, у деценијама које су иза нас појела животе, већ да га представимо као један мозак у којем се налазе различите области“.
Где је у свему томе прогнани српски крајишки народ? Наравно, нигде! Јер, његов случај није интересовао ниједну српску власт! Штавише, имамо најновија сведочанства да је још у рату „пуштен низ воду“! Профитирале су мање групе Крајишника које су се додвориле владајућим групацијама, агитујући за гласове избеглица у изборима, и тако стекле за њих значајну државну апанажу.

Милан Ливада

ПРИЧА О НАМА

130. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 06.10.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

ПРИЧА О НАМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 130. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
За минулу недељу од 28.09. до 04.10.2015., издвојили смо причу о нама. У петак, 02. октобра, у Друштву новинара Војводине (ДНВ), у Новом Саду била је промоција 25. броја Гласа Крајине у Војводини.  То је тема за 130. Недељну хронику... у емисији Завичај. На пригодној свечаности у ДНВ, захваљујући њиховом председнику Младену Булуту, приређена је изложба свих 25 бројева: увећаних првих страна, увећаних фотоса крајишких и војвођанских великана, као и фотоса избегличких крајишких колона... Више од 30 медијских посленика, пријатеља и следбеника нашег двомесечника снажно је подржало мисију писаног бележења крајишке прошлости и актуелне стварности. Праву новинарску анализу 25. Гласа... дао је колега по перу Петар Томић, дугогодишњи дописник Тањуга из Букурешта, из које издвајамо неколико карактеристичних фрагмената.
Пет година непрекидног појављивања једног гласила није много, али није ни мало када знамо да легално изабране владе не успевају увек да издрже ни цео мандат. Глас Крајине у Војводини  је дело посвећеника, оних Крајишника који су заинтересовани да њихова мањинска заједница на северу Србије сачува своје обичаје и традицију и да и у другој и трећој генерацији, далеко од завичаја, негује специфичности родног краја.
На десетак страна наш колега Милан Ливада, уредник двомесечника, настоји да овековечи судбине и дела оних који су пре седам деценија, после тешког  рата и разарања, избегли у панонску равницу. Лисат пише о њиховој деци и унуцима који су рођени у Војводини и који данас о животу Крајине сазнају највише из породичних прича.
Ових дана читава Европа бруји о избеглицама. Миграције су сасвим нормалан феномен људске историје. Али једно је читати о томе у књигама, а друго је, добровољно или због тешких невоља, напустити родно огњиште и покренути нејач пут неизвесности. Свака миграција, без обзира да ли је резултат економских или ратних неприлика, је у суштини тешка, двострука људска драма. Без великих невоља нико не напушта родни праг, макар то била и кућа од камена. С једне стране је велика неизвесност и стрепња о томе где ће и како да се поново скрасе, а с друге стране, одлазак људи из села или читаве регије ремети живот у завичају и оставља вечиту празнину.
У уводнику јубиларног броја Милан Ливада говори о судбини Крајине  која је у последњем  рату, пре две деценије, практично нестала. Тиме је, каже аутор, позиција крајишких избеглица постала још тежа и болнија. То је, нажалост, тако. Али крајишки изданак показује своју виталност на други начин. О томе сведочи галерија Крајишника који су у Југославији и Србији остварили изузетне резултате. Велики је број Крајишника академика, професора универзитета, писаца, уметника, па све до истакнутих спортиста...
Када је већ тако, уреднику и његовим сарадницима желим да истрају што дуже и да на страницама Гласа Крајине у Војводини забележе и овековече сећања, приче и сва документа која време брише, а која могу бити драгоцена за будућа истраживања.

Милан Ливада

НЕНАДОКНАДИВА ШТЕТА И УВРЕДЉИВ ЈЕЗИК

129. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.09.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

НЕНАДОКНАДИВА ШТЕТА И УВРЕДЉИВ ЈЕЗИК

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 129. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
Минула недеља од 21. до 27.09.2015., протекла је у знаку жестоке међудржавне полемике, често са увредљивом реториком, између Србије и Хрватске. Повод  је била једнострана блокада међудржавне српско-хрватске границе, наводно због мигрантске кризе. Наиме, те недеље је створен тзв. чеп од  десетина хиљада избеглица из Сирије и других исламских земаља, па су комшије оптужиле српску власт да им она све то смешта. На граничним прелазима су створене километарски дуге колоне камиона са робом, не само из Србије, него из из Турске, Бугарске, Грчке и других земаља. Српска привреда је претрпела ненадокнадиве штете, а привредници су се жалили да им Хрватска то стално чини разним прописима који их скупо коштају.
Са највиших државних пунктова, посебно у медијима, размењиване су тешке полемике и увредљиве оптужбе. Како ли су се само, у том трговинском и пропагандном рату, осећали они остаци остатака српског крајишког народа у Хрватској?! То ми Крајишници одавде најбоље знамо, јер су они изложени сталним провокацијама и понижењима, а од никуд немају никакве заштите?! Премијер Хрватске Милановић нападно је користио термине „Србијанци“, „србијански“ и „барбари“! Разуме се да је то овде примано као увредљив дискурс са највишег политичког места.
Стручњак за српски језик др Милорад Дешић, као правописац, дао је јасно објашњење: - Суседне државе често су непријатељски биле расположене према Србији и Србима у њој (а и данас су: опаска М.Л.) и код својих поданика развијале су таква осећања, па је Србијанац значило само нешто мање вредно. Такво (не)расположење према речи Србијанац остало је до данас, али само онда кад се Србин из Србије стави у негативан контекст (цитирано према Политиц, од 25.09.2015.).
И једно историјско подсећање. Спор око употребе придева „србијански“ или „српски“ потиче из 1882. године, када је Кнежевина Србија постала краљевина, а краљ Милан Обреновић крунисан за краља. Убрзо након крунисања, краљ је из Беча добио захтев у коме Аустроугарска истиче да краљ „не може бити српски, већ србијански“, односно да свој краљевски придев заснује на територијлној, а не етничкој одредници, будући да Краљевина Србија нема јурисдикцију над Србима ван Србије. Хабзбуршка монархија је себе сматрала домовином Срба пречана, па је израз „српски“ доживљавала као одраз претензија Србије на све Србе (цитирано прем Политици 25.09.2015. године).

Милан Ливада

ДАЛЕКО СУ СВИ ОД НОЛЕТОВИХ ВИСОВА

128. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за22.09.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДАЛЕКО СУ СВИ ОД НОЛЕТОВИХ ВИСОВА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 128. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
           Минула недеља од 14. до 20.09.2015. године, почела је величанствено а завршила тужно за љубитеље спорта у Србији. У поразној српској стварности спорт је једина друштвена област у којој смо у европском и светском врху. У фокусу наше мисије су такмичари крајишко војвођанског порекла и њихов допринос успесима репрезентација Србија. Тај учинак је запажен, што нас Крајишнике чини поносним, јер показује да имамо врхунски способне појединце за високе домете.
Дакле, у понедељак 14. септембра у 5 сати ујутро, по нашем времену, Новак Ђоковић је победоносно подигао високо руке и рекет у њима и означио победу на најпрестижнијем турниру у свету – на Отвореном првенству Америке. Играо је против Федерера, најјачег противника, против публике која му непристојно жвижди, против судија, а посебно против ненаклоњених америчких медија – и све њих победио! У овако опскурним временима за српско друштво имати светског број један играча у тенису највећи је могући добитак за Српство.
Сви смо били припремљени да ћемо крај недеље, дакле 20. септембар, дочекати са пласманом српске кошаркашке репрезентације на Олимпијске игре у Рију, догодине, а можда и да будемо први на управо завршеном Првенству Европе за кошаркаше. За нас Крајишнике Војвођане од посебног је значаја било што репрезентативни дрес носе четворица играча крајишко војвођанске провенијенције. То су Немања Бјелица, Никола Калинић, Зоран Ерцег и Мирослав Радуљица. Почели су фантастично и наређали 7 узастопних победа. Међутим, у самој завршници, кад је било најважније, показали су да су далеко од Нолетових висова. Упоредимо само Ђоковићево обраћање јавности, које је највишег дипломатског ранга и говор, пред тв камерама, капитена наше кошаркашке репрезентације. Бити четврти у Европи – велики је успех! Али, са нешто више дисциплине, залагања у игри и интелигенције, могли су бар да обезбеде одлазак на Олимпијаду! Приметна је код већине кошаркаша неоснована препотентност од умишљене, ничим потврђене, величине. Због тога се у игри себично и надмено понашају, сувише солирају, а кошарка је колективна игра! Питање је могу ли такви наследници да очувају европску и светску репутацију славних претходника српске кошарке?!

Милан Ливада  

САВИЋЕВ ДАР РОДНОМ ЧЕСТЕРЕГУ

127. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за15.09.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

САВИЋЕВ ДАР РОДНОМ ЧЕСТЕРЕГУ   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 127. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
           У минулој недељи од 07. до 13.09.2015. године, забележили смо догађај у банатском селу Честерег. Тамо је у посебно уређеној просторији Месне заједнице прекјуче, у недељу 13.09.2015, отворена стална поставка Дан досељења и сећања. То је дар од непроцењиве вредности родном Честерегу новинара Милорада Савића. Група новинара његових колега који су извештавали за телевизију и новине, међу којима је био и аутор овог прилога, добро знају восоко професионалне списатељске домете Савића. Међутим, били смо сви сагласни и пријатно изненађени квалитетом и композицијом експоната трајне поставке, која је у рангу новосадских и београдских музеолошких сталних изложби.
Изложба је настала поводом свечаног обележавања 70. годишњице досељења, око 300 партизанских породица, са више од 2000 чланова, из Босанске крајине, као и доласка тридесетак  породица из околних банатских села, које су то право стекле на основу Закона о аграрној реформи и колонизацији. Први долазак, 14. септембра 1945. године, са 80 породица, овековечио је руским апаратом тадашњи секретар Окружног комитета КПЈ Мирко Тепавац, потоњи министар иностраних послова Југославије. Та фотографија је увеличана и представља полазиште изложбе.
Још је једна посебност красила ову свечаност. Одржана је на Дан сећања на јасеновачке жртве, како је то означено у црквеном календару Српске православне цркве. Мајка аутора изложбе Милорада Савића је преживела злогласни усташки логор Јасеновац, а изложбу је отворила Душанка Војновић, која је захваљујући добрим људима, избављена 1942, из усташког логора смрти. Душанкина праунука Анђела је казивала судбину њене прабаке. Ученици основне школе „Петар Кочић“, казивали су пажљиво одабране фрагменте из дела великих српских и крајишких писаца Петра Кочића и Бранка Ћопића. Тиме су подсетили садашње житеље Честерега на завичајне корене у Крајини и у новом војвођанском завичају. Групе ученика из најбројнијих породица казивали су основне податке о прецима из породица са Грмеча и Козаре, који су доселили у Банат и више од пола века су Војвођани.
Све у свему била је то пријатна манифестација баштињења културе сећања на двоструки завичај: крајишки и војвођански. Стална поставка бројних историјских извора, докумената и аутентичних фотографија аутора Милорада Савића је за сада јединствена  и могла би да буде узор другима да исто или слично ураде. Јер, две трећине Војвођана су крајишког порекла, па би се таквим понашањем превазилазиле оне ружне деобе на домицилне и дођоше. Тај домицилно дођошки синдром је погубан за међуљудске односе овде у равници вредних и честитих људи. Изгледа да само политичарима одговара да подстичу те измишљене конфликте и стално одржавају јаз у конфликтном српском друштву.

Милан Ливада    

522.

Видео ЗАВИЧАЈ (522.) - 29.09.2015.