ГОДИШЊИЦА ХАРАЊА КОРОНЕ И ЈЕДНО ИСТОРИЈСКО ПОДСЕЋАЊЕ

 

387. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 02.03.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ГОДИШЊИЦА ХАРАЊА КОРОНЕ И ЈЕДНО ИСТОРИЈСКО ПОДСЕЋАЊЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 387. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 22. до 28. фебруара 2021. године правимо кратку белешку о званичној годишњици разорног дејства пандемије корона вируса, а уз то подсећамо на Змајеве стих-ове: Коларићу, Панићу,/ сами себи подмећемо,/ сами себе заплићемо! - значајне за Србе Крајишнике. Са званичних места, лекарских и политичких, говорило се протекле недеље о годишњици харања пандемије корона вируса. Уместо да се говори, како смо се наивно надали, да се то зло побеђује и да ћемо најзад одахнути, ситуација се поново драматизује, расте број новозаражених који пуне ковид болнице, а омиљена претња лекара из Кризног штаба још строжим мерама затварања у торове је на помолу. Тешко је разумети ту лекарску струку која се разбацује самохвалама да предано ради на заштити грађана, да у томе има врхунске резултате, поготово у вакцинацији, а успут беспоштедно ружи грађане да не поштују њихове мере, да зато имамо стални раст новозаражених и константно се најављује пооштравање репресалија према већ изможденом становништву... Тако се дешава са лекарима и пацијентима исто оно из народне приче о лековима, да код болесника једно лече, а друго трују. Пренето на српско друштво то народно уверење изгледа овако: по лекарима су предузете најбоље здравствене мере и остварени добри резултати у обуздавању проклетог вируса, а последице су катастрофалне у заустављању привреде, у губитку радних места и болестима које се јављају као последица лечења короне.

            Још се препричавају утисци после приказивања филма Дара из Јасеновца. Ни при-ближно неће такве одјеке имати филм У име народа, али су оба посебно значајна за Србе Крајишнике. У оба филма главни јунаци и Дара и Светозар Милетић су са крајишких српских простора. Друга половина 19. века је била на простору Европе у знаку консти-туисања модерних европских нација и држава. Светозар Милетић, доктор права, угледни адвокат и градоначелник Новог Сада бори се безкомпромисно за национална права Срба у Угарској. Одбија цинични позив председника Владе Угарске грофа Тисе да помогне у стварању законских услова за неку врсту равноправности свих националних мањина. Неправедно га оптужују и на политичком процесу осуђују на пет година затвора. Поента је филма да на том процесу у име народа оптужени Милетић у својој одбрани вичући позива судску пороту: "да помене име мога народа". Јер, по ондашњој политичкој доктрини Срби су неисторијски народ и не могу имати политичка права. Милетића доследно подржава песник и лекар Јован Јовановић Змај, док се остали српски интелектуалци, како је то записао Вук: стиде свога српскога народа, а понизни су према бечким и пештанским господарима. Змај је српску неслогу изразио стиховима: Коларићу, Панићу,/ сами себи подмећемо,/ сами себе заплићемо! Није ли и данас тако?!

 

            Милан Ливада

 

ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА УСРЕД КОРОНЕ

 

386. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 23.02.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА УСРЕД КОРОНЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 386. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У двонедељном раздобљу од 08. до 21. фебруара 2021. године одабрали смо две доминантне теме у српском друштву: неизбежну корону и филм Дара из Јасеновца. По званичним информацијама, са којима нам свакодневно пробијају уши и ум, број ново-заражених у Србији стално расте, расте и број вакцинисаних, али то не смирује пандемију. Нећемо више о корони, него ћемо указати на најновију светску вест, у ствари на  антологијску изјаву са највишег, компетентног светског пункта. Наиме, генсек Уједињених нација Гутереш рече да се свет у пандемији короне у ствари суочио са пандемијом кршења људских права.

            Догађај који је у овом тренутку засенио корону, била је премијера филма Дара из Јасеновца, коју је на РТС-у 1 видело два и по милиона гледалаца. Са том тематиком сви ми окупљени око емисије "Завичај - Слободна Крајина" живимо 75 година, јер смо пореклом са простора Српске Крајине, у којој је геноцид био најсуровији. Тек после 75 година од ослобођења најзлогласнијег нацистичког логора у Европи, српска кинематографија је снимила једну аутентичну причу о десетогодишњој девојчици Дари, која је са мајком и двогодишњим братом доспела у Јасеновац. Све честитке ауторима и протагонистима филма што, у приказу злехуде судбине једне девојчице у усташком ратном логору страве и ужаса, нису подлегли искушењу политизације приче, него су се доследно држали стандарда уметничког стваралаштва. То потврђује и једна изјава, из тв анкете после емитовања филма, бившег логораша ондашњег детета из Босанске Дубице који је био са Даром у Јасеновцу, да је филм улепшао ситуацију, а логорска стварност је била много гора

            ТВ разговори на РТС о филму, пре његовог емитовања, били су фокусирани на политичке аспекте, у стилу да ли је то била српска пропаганда, која квари међународне и међунационалне односе у региону. Понавља се, дакле, српско самопорицање злочина над сопственим народом. То најбоље знамо и осећамо ми Срби Крајишници, који смо били највећи страдалници у свим ратовима минулог, 20. века. У Другом светском рату, о којем сведочи и филм Дара из Јасеновца, десила су се најмонструознија масакрирања српског становништва у јамама на Велебиту и у НДХазијским логорима, од којих је по злоделима предњачио Јасеновац. После тога рата неприкосновену власт у другој Југославији имали су Хрвати и Словенци, на челу са Титом. Они су пропагирали стратегију заборава, изражену кроз репресивну претњу да се о усташком геноциду не сме причати. Српски комунисти су то слепо спроводили. Тиме је култура сећања била крајње спутана. Да ли због репресалија или је то од раније био српски усуд, није ни међу народом било саосећања са страдални-цима из сопствених редова. Тако се Србима због заборава злочина над сопственим народом злочини увек понављају. Зар о томе не сведоче и садашње (не)прилике.

 

            Милан Ливада

КОРОНА, КРИМИНАЛ И ЗБРИЊАВАЊЕ ИЗБЕГЛИХ КРАЈИШНИКА

 

385. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 09.02.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

 КОРОНА, КРИМИНАЛ И ЗБРИЊАВАЊЕ ИЗБЕГЛИХ КРАЈИШНИКА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 385. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 01. до 07. фебруара 2021. године одабрали смо мали мозаик од три актуелности у српском друштву: неизбежну корону, тешки криминал и тобожње збрињавање избеглих Срба Крајишника. Новинарима је најтеже пратити неко догађање које предуго траје, на којем инсистира држава, а из дана у дан вести личе једна на другу као јаје јајету. Тако је већ годину дана са корона вирусом. Ново је овога пута што је баш данас (09. фебруара), када се премијерно емитује ова емисија, почела масовнија ревакцинација. Истакнути члан Кризног штаба др Тиодоровић дан раније рече да се крива новозаражених заравнила на високом нивоу. То је око две хиљаде новооболелих сваког дана што не дозвољава никакво опуштање. Ћераћемо се, дакле, са короном још дуго.

            У недељи која је за нама пажњу јавности је привукло телевизијско представљање, од стране највиших државних функционера, хапшења можда најопасније групе из сфере организованог криминала, који терорише српско друштво. Ради се о групи која се крила под плаштом навијача Партизана. Било је и до сада повремено хапшења криминалних група, а онда потом није долазило до оптужница и пресуда. Да ли ће и овај пут бити исто видећемо. Јер, нисмо заборавили да је било најава од надлежних и раније да ће се безкомпромисно разрачунати са организованим криминалом, али је остало само на речима.

            И трећа белешка из овог малог мозаика односи се на непрекидно понижавање наших прогнаних Срба Крајишника. Пратимо редовно и дуго ову сферу на таласима Емисије Завичај - Слободна Крајина и неможемо да схватимо да Срби из матице тако пљачкају своје прогнане сународнике. Најпре су Крајишници злочиначки опљачкани од Хрвата приликом изгона са вековних огњишта. А онда је Европа покајнички дала солидан новац за стамбено збрињавање прогнаних. Међутим, из прича оних који су били приморани да прихвате европску милостињу види се да то уопште није било квалитетно збрињавање. Ова прича је из једне бачке варошице. Да би их иселили из колективног центра намолили су у Београду у Комесаријату за избеглице надлежне да изграде неколико стамбених зграда. Цинично су одобрили градњу једноспратних кућа квадратуре 35 метара квадратних. То су биле гарсоњере с тим да за горњу нису изградили ни степенице. Општина је дала за градњу плацеве на сметилишту које није људски очишћено. Уз то су онима у приземљу, уместо да бетонирају па на бетон ставе паркет, на голу земљу ставили неке дрвене даске, које су од влаге иструлиле и кроз њих у собу улазила свакојака гамад, чак и змије. То је било Богу за плакати како је збринута та група крајишких избеглица на тој локацији, а тако је рађено и на многим другим местима. Па нека вам је на част тобожњи добротвори за цинизам према својим ојађеним сународницима!?

 

            Милан Ливада