О ЈЕЛОВНИКУ И КУЛИНАРСТВУ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

339. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24.12.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

О ЈЕЛОВНИКУ И КУЛИНАРСТВУ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 339.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 16. до 22.  децембра 2019. забележили смо неке детаље о јеловнику и познавању кулинарских вештина Николе Тесле. Овај пут се ради о битној људској  особини српско-америчког генија, а не о његовим капиталним открићима за квалитетнији живот људског рода. Дабоме да квалитет живота зависи првенствено и од тога како се сваки човек понаособ храни, а поготово како то раде врхунски ствараоци у свим сферама, па стога ни овај сегмент приче о Тесли није занемарљив, него вишеструко занимљив. Приказано је све то у књизи Јеловник Николе Тесле у 60 прича, аутора Предрага Пузића, која је представљена 18. децембра у новосадском Прометеју.

            У сажетку ове необичне књиге пише да су бројни записи о Теслином јеловнику, прожети занимљивим, поучним, духовитим, па и историјским моментима. Сликају нам великог научника новим емотивним бојама: топлим, светлим, људским. Кад томе додамо светски познате и мање познате учеснике, као и доба у којем се то збивало, добијамо једну сентименталну кулинарску причу достојну поштовања. У казивању занимљивих детаља о Теслином интересовању и познавању кулинарства учинила нам се посебном она да је и по неколико часова проводио са куварима у припреми трпезе за високе званице, у елитним америчким хотелима, које је он позвао на окуп и чашћење. Понекад се у таквим приликама знало десети да Тесла на таквим гозбама попије само чашу млека. Речено је да је своју исхрану свео на два оброка дневно.

            Није се све завршило само на причи него су бројни посетиоци ове културне манифестације и практично пробали штрудле од мака и ораса. Тим укусним колачима угостили су их два ученика кулинарске струке из средње школе "Милан Петровић", а смисао је био да сви ми који смо се тамо затекли окусимо омиљене штрудле које је Тесла волео у детињству, у његовом родном Смиљану, а месила их је његова мајка. Било је то пријатно сећање на нашег великог земљака који је у Америци у проналазаштву досегао звездане висине.

            Милан Ливада

ЗАШТО ВЕЛИКИ МАЛУ СРБИЈУ БЕСМИСЛЕНО ОПТУЖУЈУ?!

338. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.12.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ЗАШТО ВЕЛИКИ МАЛУ СРБИЈУ БЕСМИСЛЕНО ОПТУЖУЈУ?!

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 338.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 09. до 15.  децембра 2019. забележили смо да има историчара млађе генерације који принципјелно по стандардима модерне историјске науке, или народски речено ни по бабу ни по стричевима, у правом, а не кривом огледалу, приказују како прошлост тако и актуелну ситуацију у српском друштву. Један од њих је др Миле Бјелајац, по оцу пореклом са Баније, који нам је подарио драгоцену књигу "1914-2014: ЗАШТО РЕВИЗИЈА?" са поднасловом "Мењање оцена о узроцима Првог води ревизији оцена о узроцима Другог светског рата." Било је представљање тога дела у понедељак, 09. децембра у Галерији познате издавачке куће "Прометеј у Новом Саду". Поента је у оцени историчара Бјелајца да је апсурдно то што велике земље криве за велике светске катастрофе малу Србију! То се први пут десило 1914. године када је, из вишевековног турског ропства тек ослобођена и независна Србија оптужена да је крива  за избијање Првог светског рата?! Ових година, на стогодишњицу од тог сукоба светских размера, називају га Великим ратом, што је ревизија истинских историјских догађаја.

            У образлагању те своје тезе историчар Бјелајац је рекао да велике државе никад не признају своју грешку него је сваљују на мале државе. Зато ће мењање оцена о узроцима Првог, водити ревизији оцена и узрока Другог светског рата. Зар пре неколико месеци нисмо били сведоци да у Пољску, на обележавање почетка Другог светског рата, нису били позвани једино представници Русије и Србије, а те земље су претрпеле највећа ратна страдања и најзаслужније су за слом нацизма и фашизма! Највећи цинизам показале су велике западне државе у НАТО агресији на Југославију. Није им ни то било довољно него су формирале и Хашки трибунал да оптужи Србију да је изазвала тобоже хуманитарну катастрофу и њихову агресију. Врхунац тога цинизма је био када је Велика Британија у Савету безбедности Уједињених нација покренула акцију да се Срби прогласе за геноцидни народ?! Да не би вета Русије можда би, уз јеврејски, најстрадалнији српски народ, над којим је било више геноцида у историји, уместо жртве постао кривац. И тако никад краја оптужбама са Запада на рачун Срба?!

            Милан Ливада  

ОБЈАВЉЕН ЈУБИЛАРНИ, 50. БРОЈ, УЈЕДНО И ПОСЉЕДЊИ

Поштовани интернет читаоци,

овдје на блогу постављени су и 49. и 50. број Гласа, па их можете пролистати и прочитати.
Посао приводимо крају, а оно што слиједи је систематизација чланака и објављивање књиге ХРОНИКА ДВОВЈЕКОВНИХ ВЕЗА КРАЈИНЕ И ВОЈВОДИНЕ.

Од Гласа Крајине у Војводини, у овом облику, опростићемо се о Светом Сави, специјалним издањем часописа.

Ево и пропратног текста који сам читаоцима послао уз 50. број.

Редакција Гласа Крајине у Војводини
Милан Ливада, уредник

КАКО ЈЕ АУСТРИЈСКИ НОБЕЛОВАЦ ИСТИНОМ БРАНИО СРБЕ?!

336. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.12.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

КАКО ЈЕ АУСТРИЈСКИ НОБЕЛОВАЦ ИСТИНОМ БРАНИО СРБЕ?!

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 336.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 25. новембра  до 01. децембра 2019. забележили смо подсећање на необичност и реткост да је аустријски нобеловац истином бранио Србе?! Позната издавачка кућа "Прометеј" у Новом Саду организовала је 29. новембра представљање две књиге овогодишњег нобеловца Петера Хандкеа, па су том приликом промотери подсетили како је тај честити и истинољубиви велики писац својим сународницима Немцима, целој Европи и целом свету указивао да је НАТО  агресија злочин према Србима и да ми нисмо урадили оно због чега су нас бомбардовали. Имао је због тога грдне невоље. Био је каштигован и оспораван иако је неспорно био велики писац, признат у целом свету, али му агресивна политика није могла опростити што брани Србе које су они прогласили за геноцидан, иако су Срби уз Јевреје били најстрадалнији народ баш од немачких агресора. У томе је посебност ове приче да је Немац истином бранио Србе од лажних оптужби.

            Овогодишња Нобелова награда за књижевност Петеру Хандкеу потврдила је уметничку вредност његовог стваралаштва и запрепастила српске непријатеље  у окружењу што му је додељено највише међународно признање. Бесмислени су били протести и захтеви из Хрватске, Босне и Херцеговине и Албаније: 1/ да Хандке не заслужује Нобелову награду јер је подржавао Милошевића и тобоже српску агресију и 2/ да му се због тога ово високо признање одузме!? Таквим поступком је испољена невероватна плиткост балканске политичке елите која се усудила да из мржње према Србима испостави такав захтев и обрука се, јер се ради о врхунском књижевнику и његову делу, уз то Немцу, пе је захтев разумљиво одбијен! 

            Нису се Срби, бар до сада, ничим вредним одужили великом књижевнику Хандкеу, који је у време свеопште медијске сатанизације Срба одговорио тим лажним пропагандистима: "Ви господо лажете, нису Срби криви за то што им подмећете, они бране само своје право на слободу..." Чуло се да ће можда бити сабрани и објављени у једној књизи сви есеји које је Петер Хандке написао у одбрану Срба, чиме би се колико толико незахвални надлежни српски прваци одужили великом и поштеном писцу.

            Пишући овај осврт на поступак Немца нобеловца Хандкеа сетио сам се приче српског писца Радомира Смиљанића на став једног другог Немца нобеловца, који је пре три четири деценије био председник Бундестага Западне Немачке. Причао је Смиљанић, који је преводио са немачког,  да су били добри пријатељи као два књижевника, а он му је дословце рекао да ће тадашњу Југославију до темеља разорити, а он му није веровао!? Видимо овде два антипода: Немца који је припремао разарање Југославије и оптужио Србе и нашег савременика Немца који је бранио истину и лажно оптужене Србе!

            Милан Ливада

ФИЛМ О ЈОВАНУ РАШКОВИЋУ

335. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.11.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ФИЛМ О ЈОВАНУ РАШКОВИЋУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 335.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 18. до 24. новембра 2019. забележили смо нека запажања о настајању дугометражног документарног филма о лику и делу др Јована Рашковића и Србима у Српској Крајини и Хрватској. Само који час пре вечерашњег премијерног емитовања овог прилога у емисији "Завичај - Слободна Крајина" одгледана је у Новом Саду трећа контролна пројекција овог филмског остварења од стране чланова Одбора за његову реализацију. Намера је да овогодишњи Дани Српске Крајине у Српској Атини, у знак сећања на Светог Николу 1991. године, када је у Книну проглашена Република Српска Крајина, буду обележени премијерним емитовањем филма о Јовану Рашковићу.

            Више од једне деценије траје активност да се сећање на Рашковића филмски забележи. Ту активност неуморно води агилни академик Драган Шкорић који је оснивач и челник Удружења "Др Јован Рашковић" у Новом Саду. Академик Шкорић заслужује све комплименте за родољубље према српском крајишком народу. Имао је девет година када је у једном од "возова без возног реда" дошао у Бачку, али родну Лику носи у срцу. Био је близак сарадник, земљак и пријатељ са Рашковићем, јер их је повезало чланство и сусрети у Српској Академији Наука у Београду. Отуда и чврста одлучност да се сећање на личност и дело Рашковића трајно сачува и на филмској траци.

            Пошто је аутор овог осврта од почетка био укључен у ову активност, написао сам на захтев академика Шкорића са којим сам годинама сарађивао за време рада на телевизији, прву верзију сценарија, али редитељ којег је Шкорић био одабрао годинама је опструирао овај пројекат. Финализација је кренула после прекида те сарадње и филм ћемо најзад имати. Ово је нажалост још један пример наше крајишке неслоге и међусобне нетолеранције?! Таква понашања спутавају значајније учинке у баштињењу сећања на нашу српску крајишку голготу.

            Милан Ливада

СТАЊЕ У ЕКОНОМИЈИ ОД КОЈЕ СЕ ЖИВИ

334. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.11.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

СТАЊЕ У ЕКОНОМИЈИ ОД КОЈЕ СЕ ЖИВИ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 334.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 11. до 17. новембра 2019. забележили смо неке акценте о стању у привреди од које се живи. Одмах при помену ове теме паде ми на памет фраза коју сам добро запамтио са студија политичких наука - да је политика слушкиња економије. Међутим, у српском друштву, у којем у медијској сфери битишем пуних пола века, увек је било обрнуто - политика је била и остала доминантна - и сви су се морали њој покоравати. Уз то, што је још горе, политичка владавина је увек била апсолутистичка и њени прононсери себи су присвојили право да о свему суде и одлучују. Демократија, дакле није успела да се запати у српском друштву.

            Повод за ову опаску била је недавно одржана традиционална Футошка купусијада, привредно туристичка манифестација надалеко чувена. Одавно је футошки купус српски бренд и споменута светковина је установљена њему у част. У телевизијским емисијама за пољопривреднике обично се приказују најуспешнији произвођачи купуса. Тако овај пут један од њих на питање тв репортерке: "Може ли да се живи од купуса?", одговори као из топа: "Не може!". Набројао је, потом, мноштво разлога који уверљиво делују да тзв. мали привредници не могу да живе од свог рада!

            Мучно је сазнање, у генералном одговору на то питање, да је основни разлог том посрнућу у привређивању што држава малим привредницима не даје никакве субвенције, дакле не помаже их, а на другој страни наметнула им је големе порезе, на све и свашта, да заиста не могу да живе од свог рада. Опорезује се чак и хуманитарна помоћ, што је посебан апсурд. Често смо у овом нашем ангажману указивали да није добро што међу крајишким избеглицама нема хуманитарних организација да међу собом помажу оне најугроженије. Значи кад би тога и било, морали би да плате порез држави на ту помоћ.

            Усвојен је од Владе минуле недеље Буџет за 2020. годину. Кажу да је развојни  више него сви досадашњи. Шта тај развој у српском политичком поимању значи тешко је рећи. По тврдњама највиших функционера државе Србије наш привредни раст између три и четири одсто је међу највећима. Позивају се увек на ММФ и Светску банку - да ће видети шта они кажу, па ће се по њиховим инструкцијама понашати. Не кажу, међутим, своме народу да им ти светски експерти увек скрећу пажњу да тим развојем од око три одсто ни за пола века неће стићи развијену Европу. Наравно да то не могу да кажу јер би онда њихова политичка пропаганда и самообмана свима постала очигледно лажна. Остаје нам, дакле, да и даље слушамо наше државне званичнике како је наш напредак сталан, јер их безусловно подржава петина бирачког тела, што је довољно да мирно владају.

            Милан Ливада

ШТА ЈЕ КРАЈИШНИЦИМА ДОНЕО ДАН ПРИМИРЈА?!

333. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.11.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ШТА ЈЕ КРАЈИШНИЦИМА ДОНЕО ДАН ПРИМИРЈА?!

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 333.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 04. до 10. новембра 2019. забележили смо шта је Крајишницима донео Дан Примирја?! Врхунац подсећања на 11.11.1918. године када је потписано примирје, у ствари капитулација Централних сила пред Антантом десеио се јуче у Паризу, дакле 11.11. 2019. на 101. годишњицу од завршетка Првог светског рата. То су та званична, државна обележавања једног од најзначајнијих историјских датума на крају друге деценије минулог 20. века. Прваци државних владајућих гарнитура изрекли су високе оцене о генијалности њихових вођа у том рату. Наравно, нико није спомињао њихове тешке грешке за безгранично страдање ратника на свим странама у рату.

            Војнике наравно нико није  спомињао, они су у том Великом рату били само "топовско месо" у зверском убијању око седамнаест милиона људи. Србија је у том рату изгубила трећину свога становништва - око милион и три стотине хиљада Срба. Често званичници и државни пропагандисти толики број погинулих узимају као улог за победу. Говоре то без имало пијетета и емпатије према страдалницима, као да се ради о стварима, а не о људима, ни кривим ни дужним, а натераним на највећу кланицу у историји.

            Тако су прошли и наши Крајишници, који су као српски ратни добровољци, посебно у завршним ратним операцијама на Солунском фронту, дали немерљив допринос српској победи. Наравно да се њихово учешће, храброст, задојеност српском националном идејом и допринос у победама уопште не спомињу. У политичко-правном и државном прекомпоновању Европе српски краљ Александар је починио тешке грешке на рачун српског народа, посебно нас Крајишника. Прво, у Лондону  1915. године није прихватио понуђени Лондонски споразум да створи самосталну државу Србију, него се одлучио на варијанту да са Хрватима прави заједничку државу Југославију. Друго, јунаштво крајишких Срба на свим фронтовима у Првом светском рату, а нарочито на Солунском, приписао је Хрватима. Треће, када је потписиван Версајски мировни споразум по којем су Хрвати и Словенци били дужни да плате ратне репарације Србије краљ их је ослободио те обавезе. Четврто, до краја живота није био свестан да му Хрвати и остали раде о глави, до атентата 1934. године. Пето, све те краљеве тешке грешке најскупље је платио српски крајишки народ над којим су Хрвати извршили стравичан геноцид у Другом светском рату и поновили га у Грађанском рату у Хрватској, када су прогнали Србе, а над остатком остатака врше тортуру.

            Срба више на Западу нема. А после Великог рата  и кроз цео 20. век Крајина је, посебно то знам на примеру Кордуна, била пуна Срба. То је српском крајишком народу донео Дан Примирја и неспособно српско политичко и државно руководство, које није бринуло о својој дијаспори.

            Милан Ливада   

КРАЈИШНИЦИ У ДОБРОМ ДРУШТВУ ЗАЈЕДНО НА САЈМУ КЊИГА

332. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29.10.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

КРАЈИШНИЦИ У ДОБРОМ ДРУШТВУ ЗАЈЕДНО НА САЈМУ КЊИГА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 332.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 21. до 27. октобра 2019. забележили смо нешто што се мери међународним стандардима у свету књиге, а ту су били и наши Крајишници. Ради се о 64. Међународном сајму књига у Београду који је трајао од 20. до 27. октобра. Крајишки културно-историјски центар (ККИЦ) Крајишког привредника, чији је оснивач и представник Мирко Радаковић, дуго је присутан на овој светској светковини књиге. Једино се постојањем штанда ККИЦ-а на тако великој и значајној културној манифестацији чује крајишко име.

            Први пут је на овогодишњем Сајму књига то присуство било значајно повећано и запажено пошто су Крајишници наступили заједнички у добром друштву са Удружењем за очување ћирилице "Добрица Ерић". Оба удружења су имала заједнички штанд са богатом и јединственом иконографијом сваког од њих понаособ. У заједништву су на добитку оба актера, пре свега у повезивању познатог удружења из матице, чији је заштитни знак велико име Добрице Ерића, а крајишко удружење је из српске дијаспоре, али као заштитни знак има велимо име Саве Мркаља, првог модерног реформатора српске ћирилице. Ако убудуће буду поново на заједничком штанду Крајишници би требало да се побрину да иконографија Саве Мркаља буде богатија.

            Аутор овог записа посетио је Сајам књига претпоследњег дана његовог трајања, у суботу 26. октобра. Била је неописива гужва и дуго је требало стрпљења и напора да се кроз масу љубитеља књиге стигне до Хале 4, у којој је штанд Крајишког културно историјског центра. Тамо су нам рекли да је увек тако, да суботом пред затварање буде најмасовнија посета, али је овогодишња надмашила претходне. Сутрадан, у недељу 27. октобра на телевизији су, на основу тога, понављали у вестима да ће изгледа долазак Срба на Сајам књига бити рекордан, али до предаје овог текста  то још није било саопштено.

            Такво понашање показује да наши људи знају да препознају и цене праве вредности. Јер, књиге су најзначајнији и најтрајнији сведоци о стању духа у држави и нацији у сваком периоду. Књиге су истинита историја, истинита слика људи свога времена и потиру негативну и одбојну, углавном лажну државну и националну пропаганду владајућих гарнитура, које кроз њу хоће да виде себе као идоле  којима се треба клањати. Није то у масовној свести грађана увек тако схватано, али јесте просвећеној већини јасно да из неподношљиве ставарности треба уронити у књиге и читати како умни књижевници кроз судбине њихових јунака приказују у ствари лоше стране друштва. Добро је што се разуме да је књига она истина у коју се можемо поуздати и извући поуке за практична понашања у лудој стварности.

Из Новог Сада за емисију "Завичај - Слободна Крајина" 

Милан Ливада    

КАД БИ КОРДУН КАО И БАНАТ ИМАО ТАКВЕ КЊИГЕ О СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ

331. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 15.10.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

КАД БИ КОРДУН  КАО И БАНАТ ИМАО ТАКВЕ КЊИГЕ О СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ

  

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 331.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 07. до 13. октобра 2019. забележили смо како би то било дивно кад би наш Кордун као и Банат имао такве књиге о својој историји.

          ТРОКЊИЖЈЕ СРБИ У БАНАТУ промовисано је у Матици српској у Новом Саду. Овим великим издавачким подухватом Банат је, ако не једини, онда сигурно један од веома ретких региона који има написану сопствену вишевековну историју,  сабрану у три значајне књиге од три аутора, објављене као јединствено издање. То је заслуга издавача Банатског културног центра и његовог агилног оснивача и директора Радована Влаховића из Новог Милошева.

           Преносимо кључне оцене високо компетентног рецензента академика Василија Крестића о све три књиге. Књига Душана Поповића “Срби у Банату: до краја осамнаестог века” почиње од најстаријег средњовековног периода. У њој је реч о пореклу српског становништва у Банату, занимању, распореду и изгледу насеља, верском и црквеном животу, сеобама нашег народа...Богатим садржајем књиге дати су најважнији подаци за свако даље научно бављење историјом Срба у Банату.

        Књига Добривоја Николића “Срби у Банату:  у прошлости и садашњости” написана је у складу  с најбољим традицијама позитивистичке историографије. Њоме је захваћено време од пада Баната под турску власт до стварања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1918, али има и пажње вредних додатака и података...

      Дело Јована Ердељановића “Срби у Банату: насеља и становништво” је етнолошка студија о насељима и становништву, а обухвата време 18. и 19. века, и две деценије 20. столећа. Аутор је њоме саопштио предање о насељу, чињенице о познатим и значајним старинама, топонимима, објавио је податке о родовима и породицама (изумрлим, познатим, досељеним и одсељеним) са честим освртима на њихово порекло и надимке, као и навођење крсне славе.                  

             Као двојни завичајац Крајишник Војвођанин, по регионалној одредници у свесрпском амбијенту, што је одредило и овај ангажман на писању Гласа Крајине у Војводини, увек код открића добрих ствари у било ком делу на простору од Книна до Темишвара, пожелим да се слично деси и на другом. По тој логици овом приликом сам поредио Банат и Кордун. Кад сам прелиставао Банатско Трокњижје и запазио нека поглавља и фрагменте,  одмах ми је синула помисао како би дивно било да неко направи такву синтезу и за Кордун. Знам да је то неоствариво, пошто смо изгубили завичај. Ипак, написано је доста књига у појединачном и колективном ауторству, које објашњавају нашу крајишку голготу. У припреми је и Монографија Кордуна која ће у форми зборника радова из разних углова приказати наш исконски завичај.

Милан Ливада

КАКО СУ КРАЈИШКИ ДОБРОВОЉЦИ ОСВОЈИЛИ КАЈМАКЧАЛАН

330. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 08.10.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

КАКО СУ КРАЈИШКИ ДОБРОВОЉЦИ ОСВОЈИЛИ КАЈМАКЧАЛАН 

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 330.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 30. септембра до 06. октобра 2019. забележили смо како су пре 103 године крајишки ратни добровољци освојили Кајмакчалан, симбол најјачег непријатељ-ског утврђења на Солунском фронту у Првом светском рату. Још је у току активност на обележавању 100. годишњице од Првог светског рата. Са дужним пијететом најпреданије су  у тој култури сећања ангажована удружења српских ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца од 1912 - 1918. У Новом Саду су изгледа постигли најзапаженије резултате у том ангажману. Свему томе пресудан допринос даје посвећеник истраживању добровољачког покрета у Срба др Милан Мицић. Поред респектабилног опуса из историје и књижевности на ове теме, он је и председник споменутог удружења. 

            Дан освајања Кајмакчалана - 30. септембар 1916. године - узет је у знак поштовања и сећања на тај подвиг за Дан српског добровољачког покрета. То је био повод да др Мицић у Културном центру Новог Сада одржи предавање 01. октобра 2019. посвећено Добровољачком одреду Војводе Вука, алијас за Војина Поповића. Одред којим је овај ле-гендарни српски војвода командовао освојио је најтежу коту непријатељског упоришта на Солунском фронту у Првом светском рату.

             За мисију нашег Гласа Крајине...  најважнији је податак, који смо први пут чули од најкомпетентнијег историчара за добровољачки покрет др Милана Мицића - да је у Добровољачком одреду Војводе Вука, у крвавим борбама у освајању Кајмакчалана, симбола најтрагичнијег српског жртвовања на Солунском фронту - било чак 85 одсто Крајишника.

            Битка за Кајмакчалан је вођена између 12. и 30. септембра 1916. године. Прва српска армија, уз велике губитке, успела је да потисне Бугаре и заузме врх Свети Илија на висини од  2.524 метра. У свакодневним тешким борбамаа делови Дринске дивизије су били десетковани, па је бугарска војска накратко, 26. септембра повратила позицију на Кајмакчалану. Следећег дана, 27. септембра 1916. на ово ратиште је доведен Добровољачки одред, са 85 одсто Крајишника у свом саставу, под командом Војводе Вука и  последње резерве Прве армије. Главни удар на Бугаре почео је 30. септембра 1916. ујутро. Прво је дејствовала артиљерија, а потом је уследио одлучујући удар пешадије. Нешто после подне 30.09.1916. КАЈМАКЧАЛАН ЈЕ ОСЛОБОЂЕН. 

       Плаћена је превисока цена за овај авантуризам српске Врховне команде. Погинуло је, по више извора, безмало 5.000 Срба. Укупно је на врху Кајмакчалана који се уздиже до 2.251 метар, заједно са непријатељском бугарском страном, животе изгубило 10.000 војника. Могло се много више војника сачувати, а не да бесмислено гину.

         Мада је српска политичка и војна пропаганда  победу на Кајмакчалану уздизала до небеса, као њихову мудрост, оцене стратега и историчара су: 1) да је та битка била без великог стратешког значаја, јер је наступајућа зима онемогућила било какве акције и 2) имала је велики морални значај за Србе пошто је 19. новембра 1916. ослобођен Битољ. То је за српску војску имало значај ослобађања првог комада отаџбине коју су напустили 1915. године, али није било нужно да изгину толики људи.

            Пример Кајмакчалана открива цинизам српских политичких и војних група и њихов нељудски однос према грађанима и војницима. У овом случају краљ Александар се плашио Црне руке, која је била војска у војсци и сумњичена за Сарајевски атентат, па се обрачунавао са њиховим вођом Аписом тако што их је слао на најтеже ратне задатке, углавном непотребно, да би их што више изгинуло. Тако су непотребно изгинули силни Крајишници и Војвода Вук.

            Нажалост већина крајишких добровољаца је била необучена за рат, а распор-еђивани су у Аписове одреде и слати  тамо где је било најгоре. Наводи се пример како су, од 27 Херцеговаца младих добровољаца из Америке, 23 погинула у првој борби. Краљ је у обрачуну са црнорукцима у сред рата организовао Солунски процес, осудио на смрт Аписа и његову групу, у којој је био и наш Кордунаш Раде Малобабић. Зар се ратници нису могли чувати! Зар је морало да буде толико мртвих? !   

            Милан Ливада                               

ДОМИНАЦИЈА СРПСКЕ ОДБОЈКЕ У ЕВРОПИ

329. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 01.10.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ДОМИНАЦИЈА СРПСКЕ ОДБОЈКЕ У ЕВРОПИ  

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 329.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

                У недељи од 23. до 29. 09. 2019. забележили смо како је у овогодишњем септембру српска одбојка постала доминантна у Европи. Тако су у једном месецу одбојкашице и одбојкаши на величанствен начин најдостојанственије репрезентовали своју земљу Србију, коју та Европа понижава од НАТО агресије до наших дана. Само у сфери спорта, у којем важе једнака правила за све, Срби могу да покажу своје истинске вредности, што на најбољи начин потврђују баш поклоници одбојке.

            Прво је на Првенству Европе за жене, женска одбојкашка репрезентација Србије у Стамболу на Босфору, на крајњем истоку у Турској, која се у спотру такмичи на европском простору, тријумфовала над селекцијом Турске 08. септембра 2019, и по трећи пут се попела на трон шапмиона Европе. Било је то фер надметање Српкиња и Туркиња, у беспоштедној борбености до последњих атома снаге. Таквом поштеном игром и једне и друге су показале како се бране националне боје своје земље. Српкињама није сметало што је више од 15 хиљада навијача бучно бодрило репрезентацију домаћина, али није било увреда са трибина на рачун наших девојака. За најбољу играчицу шампионата проглашена је Тијана Бошковић, док је поново титулу најбоље техничарке света и Европе потврдила Маја Огњеновић. Уз њих две најкориснија одбојкашица за српски тим је била Бранкица Михајловић, а све три су крајишиког порекла.

            Двадесет дана касније мушка одбојкашка репрезентација Србије, како признаде џентлменски њен члан Никола Јововић из Новог Сада угледала се на девојке, и поновила њихов успех. У граду светлости Паризу, на европском западу, у завршници Првенства Европе за мушкарце од 27. до 29. септембра 2019. српски одбојкаши су приказали одбојку највише класе и по трећи пут постали шампиони Старог континента. Незаборавна је била полуфинална утакмица са домаћином Француском, која је разуме се све припремила на највишем нивоу, рачунајући да ће њена одбојкашка репрезентација понети златну медаљу. Пет неизвесних сетова трајало је врхунско надметање српских и француских одбојкаша, који су били бодрени од 18 хиљада бучних навијача. У недељу вече, 29. септембра за све неочекивано, у финалу су играле Србија и Словенија. Први сет су добили Словенци, пошто су наши момци недопустиво пуно грешили. Али су у наредна три сета српски одбојкаши играли максимално ангажовано и ефикасно, надиграли противника и освојили титулу шампиона Европе и 400.000 евра. Заслужују све комплименте за тај велики успех.

            Требало би да су два освојена шампионска постоља у Европи од одбојкашица и одбојкаша у једном месецу побудила понос на њих целе српске нације, јер боље пропаганде за Србију од овакве нема. Ентузијазам са којим наши момци и девојке из сфере одбојке играју за репрезентацију превазилази професионалне манире других наших спортиста, код којих је присутна бахатост, претенциозност и незалагање... Одбојка је нај-боље организовани спорт у Србији. Имамо и председника Европске одбојкашке федерације Александра Боричића, али то нико не спомиње. Ваљало би да држава добро награди одбојкаше, јер играју за мале паре у поређењу са осталима!    

Милан Ливада

УТИСАК СА КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ ХРВАТА У НОВОМ САДУ

328. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24.09.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

УТИСАК СА КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ ХРВАТА У НОВОМ САДУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 328.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

            У недељи од 16. до 22. септембра 2019. године забележили смо утисак са књижевне вечери Хрвата у Новом Саду. У граду у којем је створена модерна српска култура, у једној од његових водећих културних институција - Градској библиотеци, представио се Књижевни клуб хрватског културно-уметничког и просветног друштва (ХКУПД) "Стани-слав Препрек" из Петроварадина, градића на десној обали Дунава. Човек чије име носи удруга хрватских културних посленика био је свестрани књижевни и стваралац у другим областима уметности. Оставио је вредан и разноврстан опус. Препрек је живео и радио у Петроварадину, у огранку новосадске Градске библиотеке. Актуелни представници хрват-ског књижевног стваралаштва славили су овом приликом 10. годишњицу постојања свога књижевног клуба и са пијететом спомињали Станислава Препрека. Одзвањали су пре-пуном читаоницом дијалекти на кајкавском, штокавском, чакавском... Све је било како треба и како приличи културној и национално толерантној средини каква је војвођанска.

            Овај културни догађај у овом новинарском осврту узет је као пример како је Србија свим националним мањинама одувек обезбедила висок степен толеранције, слободе и несметаног живота и рада. Тешко је и замислити да неко српско културно-уметничко друштво, било где у Хрватској, приреди овакво књижевно вече као што су то могли Хрвати у Новом Саду. То нам је потврдила ескалација насиља над остатком остатака Срба минулог августа, нарочито у далматинским селима само зато што су гледали утакмицу Црвене звезде. Премлаћивања и напади су свакодневна појава, довољно је да насилници чују само српску реч. Израчунали су тамошњи званични представници Срба да је било више од једног напада на њих, диљем Хрватске сваког дана у години. Било је невероватно циничних изјава од стране највиших хрватских званичника. Тако је председник Владе рекао да ће српској мањини бити обезбеђена права по највишим европским стандардима. Није рекао када, ваљда онда кад у Хрватској не буде ниједног Србина. Сва начела пристојности нарушила је новинарка на Н1 телевизији, која је иначе из Новог Сада и позната је по антисрпским ставовима, када се окомила на највишег званичника Срба у Хрватској питањем: да упореди права Хрвата у Србији  са правима Срба у Хрватској, јер су из Загреба од Београда тражили да Хрватима обезбеди сва она права каква Срби имају тамо?! На овакво бесмислено цинично питање и инсистирање на поређењу пренеражени српски званичник је мирно одреаговао да се не би бавио поређењима?! Ко иоле објективно просуђује, на основу познавања политичких сцена у обе државе, зна да ту нема нимало реципроцитета. Док Хрвати у Србији имају све мањинске привилегије, Србима у Хрватској је баш све ускраћено, трпе свакодневна понижења и разне тортуре, са отвореном поруком од стране екстремних група да се селе из Хрватске у Србију! Докле тако?!

            Милан Ливада

КАКО САМ ДОЖИВЕО 55 ГОДИНА ОД МАТУРЕ

327. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.09.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО САМ ДОЖИВЕО 55  ГОДИНА ОД МАТУРЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 327.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

            У недељи од 09. до 15. септембра 2019. године одлучио сам да као аутор ове Хронике забележим сопствено осећање на обележавању 55. годишњице матуре.  Матурирати значи положити испит зрелости у средњој школи. Мени се то десило у лето 1964. године. Са одличним успехом сам завршио четврти и претходна три разреда и пред комисијом одбранио матурски рад у Економској школи у Зрењанину. Била су у тој генерацији четири одељења са укупно око сто ученика, углавном девојака. Готово стопостотно се цела генерација, непосредно после матуре запослила у администрацији Општине и фабрикама града Зрењанина. По неким статистикама ова банатска варош је онда сврставана чак на треће место у оној великој, првој Југославији по бројности и разно-врсности индустрији коју је имала. Међу малобројним матурантима који су се одлучили за студирање на факултетима био сам и ја. Дошао сам у Зрењанин са намером да студирам економију у Београду. Јавила се тога лета криза у запошљавању економиста и правника, а у Загребу је отворен први Факултет политичких наука у ондашњој држави, па сам уписао те студије. Вратио сам се тако мојој Крајини, јер сам користио сваку прилику да одем код родитеља у Горње Примишље.

            Ово је кратка скица једне аутентичне приче како смо ми из Крајине, било поједи-начно било колективно, доласком у Војводину постајали двоструки завичајци Крајишници Војвођани. Мени се то десило у два наврата: први пут 1960. доласком не четворогодишње школовање, а други пут 1972. године када сам поново дошао, овај пут за дописника новосадског Дневника из Зрењанина - и трајно остао у Војводини. Долазак Саве Смољановића, мога Примишљанца, пријатеља и сарадника, којем шаљем ову Хронику за Радио Фрушка гора у Руми, за његову Емисију Завичај "Слободна Крајина",  десио се 1995. године, након грађанског рата у Хрватској. Има код нас двојице опет нешто слично, заједничко везано за судбину Крајине. Кад сам напуштао Крајину 1960. године тада се десило прво велико од државе организовано исељавање Срба са подручја наше Општине Слуњ, наводно за потребе војног полигона. Кад је Сава под ратним насиљем 1995. напуштао Крајину, био је то њен дефинитивни слом и коначно решење српског питања у Хрватској. Колика је мржња према остатку остатака крајишких Срба, које душмански тероришу србомрзитељи уз наклоност државних власти Хрватске, сведоци смо и овогодишњег августа, када је ескалирало отворено насиље над несрећним народом. Сарађујемо у ангажману да о томе причамо и пишемо и оставимо трајно сведочанство о злочиначком етничком чишћењу српског крајишког народа са вековних огњишта.

            Све споменуто је било присутно, снажније него икад, у мојем осећању и овогодишње прве суботе у септембру, 07.09.2019, када се генерација матураната Економ-ске школе у Зрењанину из 1964. окупила на 55. годишњици матуре. Поновила се помисао да би за мене лично било боље да сам остао овде и у Београду студирао економију, јер ме тако не би снашла трагедија коју сам преживео! Ваљда је судбина тако хтела!?

            Милан Ливада      

НА ВИДЕЛО СА СКРИВЕНОМ ИСТОРИЈОМ

326. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.09.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НА ВИДЕЛО СА СКРИВЕНОМ ИСТОРИЈОМ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 326.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

            У недељи од 26. августа до 01. септембра 2019. године забележили смо како има изгледа да се, најзад, изнесе у нашу и светску јавност пуна истина о геноциду Хрвата над Србима у логору Јасеновац. Десиће се то захваљујући ангажману Јеврејина проф. др Гидеона Грајфа и истинитој причи у његовом делу Јасеновац - Аушвиц Балкана, Усташка империја окрутности. Дотле су српски владари пуних 55 година игнорисали истраживања и дела Србина проф. др Србољуба Живановића о Јасеновцу, а нарочито његову књигу Истина о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Тиме су потврдили злогласну максиму Успех се у Срба не прашта!?

            - Ово је прилика да се представи тужна и трагична историја која је била скривана деценијама, крајње је време да се разоткрију злочини криминалног усташког режима који је брутално убио стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и људи других нација - рекао је проф. др Гидеон Грајф у Матици српској у Новом Саду 27. августа 2019. Та историјска посета најстаријој и најзначајнијој културној институцији у Срба најеминентнијег познаваоца Холокауста десила се поводом промоције Грајфове књиге Јасеновац - Аушвиц Балкана, Усташка империја окрутности. Аутор књиге се захвалио домаћину на пријатељској добродошлици и истакао да је циљ његовог доласка успостављање сарадње између Србије и Израела и њихових академских институција. Узвратио је председник Матице српске проф. др Драган Станић оценом да Грајфова књига смешта феномен Јасеновца у компаративни међународни контекст, веома је живописна и утемељена на многим аргументима. Међу масом посетилаца овој промоцији била је и Јелена Радојчић Бухач, која је преживела логор Јасеновац Стара Градишка и којој је 89 рођака нестало у Другом светском рату.

            Пре описане промоције проф. Грајф је са двојицом сарадника посетио Архив Војводине, у којем му је стављен на увид Досије 562, из приватног фонда Славка Одића. Капиталан документ у досијеу је писмо које је анонимни "часни католик и Хрват" написао кардиналу Алојзију Степинцу. Предочио му је најмонструозније детаље зверстава које су хрватске усташе и припадници клера чинили према Србима на територији Независне Државе Хрватске. Писмо указује да је Степинац, бар од фебруара 1942, знао шта се дешава у НДХ-зији, а посебно у логору смрти Јасеновац. Београдска Политика је цитирала део да му писмо упућује "као човек човеку, као хришћанин хришћанину, да би га упознао да се већ целих 10 месеци Срби на најужаснији начин злостављају и убијају, њихова добра која вреде милијарде се уништавају, а да су стид, огорченост и срџба на лицу сваког часног Хрвата..." Проф. Грајф је том приликом указао да је тзв. усташко "коначно решење" почело одмах након проглашења НДХ, у априлу 1941, масовним покољем у Гудовцу, а да је нацистичко "коначно решење" почело 22. јуна у Бабином јару (Украјина), приликом операције "Барбароса".

            Милан Ливада