Милан Ливада

Милан Ливада

среда, 27. април 2016.

"ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДРУГОВИ ДА СМО СВИ МИ ВОЛОВИ?!"

159. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.04.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

"ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДРУГОВИ ДА СМО СВИ МИ ВОЛОВИ?!"   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 159. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 18. до 24.04.2016. године, осврт на резултате парламентарних, покрајинских и локалних избора насловили смо упитаношћу: "Да ли је могуће другови да смо сви ми волови?!" Тако је, наиме, гласио наслов драме новинара и писца Јована Кесара, приказиван у позориштима, у оно тврдо социјалистичког доба, 70. година минулог века. Алудирао је аутор на поступање званичне државне пропаганде, која је непримерено све величала, а слабости политичког и друштвеног система су биле очигледне. Тако је било и прекјуче на изборима у Србији. Официјелна политичка пропаганда, исто као и негдашња социјалистичка, громогласно виче да је сјајно, иако сви објективни показатељи сведоче да је горе него икад, па власт која је све то произвела добија нови мандат! Показали су то тв снимци: бирачи у редовима чекају да гласају и "у камеру" казују репортерима да је стање све горе и да ништа не очекују од ових избора, а на крају су гласали за оне које оговарају?! То је жалосно стање располућеног српског друштва у којем је, у овом случају, половина бирачког тела гласала за бившу власт, ваљда зато што јој је добро? Она друга половина, која аргументима доказује да је стање лоше, тек делимично излази на изборе говорећи како нема за кога да гласа?! Због тако велике апстиненције половине бирачког тела опозиција је у малим групама ушла у парламент, разједињена до међусобног непријатељства. Зато се од ње и не може очекивати неки значајнији учинак у будућности.
Где су у свом том замешатељству били наши крајишки бирачи, гледајући из угла који ми посматрамо? У горој подељености од оне у матици српског друштва, Срби Крајишници су у већем броју били уз власт, која за крајишку ствар ништа не чини, јер то питање за њу више не постоји! Из опозиције су једино српски радикали спомињали неке могућности, за какву такву сатисфакцију, за изгон српског крајишког народа из Републике Српске Крајине. Зато је добро да су "прошли" у српски парламент. Бар ће они спомињати незапамћену историјску неправду нанету Крајишницима.

Милан Ливада 

четвртак, 21. април 2016.

550. Емисија ЗАВИЧАЈ

Теме и прилози:

Обиљежена стота годишњица од завршетка искрцавања Српске војске на Крфу,
послије Албанске голготе

Коментар аутора и поређење: 
Како су Грци дочекали Србе, а како Србија Србе Крајишнике

Милан Ливада: Недјељна хроника
Крајишки привредник на Новосадском салону књига

У Загребу поново повампирење усташтва
Оскрнављен споменик антифашизма

Акција "Србијо, спаси Мартића" се наставља


Кликни на линк испод и преслушај скраћено издање емисије





среда, 20. април 2016.

ВАЖНО ЈЕ УЧЕСТВОВАТИ

158. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.04.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ВАЖНО ЈЕ УЧЕСТВОВАТИ  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 158. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 11. до 17.04.2016. године, бележимо крајишко учешће на Салону књига у Новом Саду. Временом је прерасло у традицију да Крајишки привредник редовно учествује на чувеном Сајму књига у Београду, као и на споменутој културној војвођанској манифестацији. Тај крајишки улазак у сајамски амбијент, поред великих издавача као што је рецимо Матица српска, можемо да оценимо оним олимпијским начелом - важно је учествовати. - Већ сам стекао лепу позицију и у Београду и у Новом Саду. Упознао сам многе људе из великих издавачких кућа, као и оне из менаџмента на оба сајма. Брзо и лако се о свему договоримо - објашњава Мирко Радаковић, оснивач и директор Крајишког привредника. Његовом заслугом се,  у ствари, дешава ова сајамска презентација крајишке књиге. Мирко је све то започео, окупља ауторе и књиге, довози, поставља и односи сајамске експонате и сваки дан проводи на штанду, прима госте и посетиоце и даје објашњења на постављена питања, па чак и продаје књиге. Штавише, највећи део трошкова учешћа на сајмовима плаћа својим новцем! То је посвећеност и ангажман за свако поштовање.
На овогодишњем новосадском Салону књига су била изложена 143 наслова. У првом плану је био још врућ, тек из штампе изашао први контингент Зборника радова са округлог стола насловљеног: Историјски услови настанка, слома и последице нестанка Републике Српске Крајине. Међу тим корицама се налази више од 50 висококвалитетних радова, од исто толиког броја научних радника, војних команданата у хрватском грађан-ском рату, новинара и других посленика писаног стваралаштва. За настанак тако вредне књиге - вансеријског вишеструког сведочанства о нашој крајишкој голготи сву заслугу сноси Мирко Радаковић. На крајишком штанду, међутим, није било места за Ратни Дневник мр Милета Дакића, исто тако вансеријског и јединственог сведочанства тога жанра о изгубљеном рату у Крајини. Колико је аутору овог записа познато највећи  беспоштедни критичари и негатори Дакићевог Дневника су Крајишници из круга око Крајишког привредника. То је селективан и једностран приступ, у којем постоји само сопствено мишљење, а другачији погледи се не уважавају, већ поричу до непријатељства! Нема оног култивисаног начела: књигом на књигу, него се оспорава и клевеће аутор, пошто ваљда недостаје аргументација, а и знање да се напише књига са контрааргументацијом! Тако никад нећемо доћи до пуне истине о нечувеном страдању Крајишника, јер је многима стало да све остане у маглама тајновитости.

Милан Ливада




     

среда, 13. април 2016.

549. - 12. 04. 2016.

КАДА И КАКО СЕ СРБИ СЕТЕ ЈАСЕНОВЦА

157. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.04.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАДА И КАКО СЕ СРБИ СЕТЕ ЈАСЕНОВЦА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 157. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 04.04. до 10.04.2016. године, на самом њеном крају прекјуче, забеле-жили смо сећање на најцрњи дан у историји Срба Крајишника. Југословенска кинотека (још носи назив државе које одавно нема) у Београду приредила је, у недељу 10.04.2016., ревију документарних филмова под називом: "75 година од почетка рата". Циљало се на дан када је створена НДХазија, а садржај филмова се односио на злогласни концентрациони логор Јасеновац. Догађај је, по свему требао да буде, гест културних и посленика седме уметности да својим остварењима подсете на најтрагичнију епизоду у модерној српској историји. Међутим, појавила су се на том догађају, и тиме преузели главне улоге, два највиша званичника Србије и Републике Српске.
Одувек је тако било да се српски званичници сете Јасеновца кад их Хрвати у нечем блокирају! Овога пута је Хрватска блокирала отварање једног поглавља за придруживање Европској унији. Други, можда и важнији разлог је што су Срби, а први пут и Јевреји, одбили да присуствују комеморацији жртвама јасеновачког логора, због толеранције обнављању усташтва. Зато се користила и ова прилика да се нешто одговори. Новинарски је утисак да је то више у оном стилу: - Ето, имамо и ми, на ваш рачун тешке оптужбе, па их не користимо и нећемо, ако ви одустанете од ваших замерки! Тако се у овим и сличним приликама понавља упозорење како Хрватска умањује број жртава.
Потомци тешко страдалих Срба Крајишника, не само у Јасеновцу него и у другим, бројним логорима широм НДХ-а, међу којима је и аутор овог осврта, са мучнином доживљавају оваква лицитирања. Знамо да званична српска политика није ништа учинила да се утврди приближно тачан број монструозно погубљених на усташким стратиштима. У нашим истраживањима указујемо да је наш човек, академик Србољуб Живановић још 1964. године учествовао у ондашњем југословенском тиму на утврђивању броја погубљених у Јасеновцу. Ти налази су публиковани. Живојновић је после отишао у Лондон, постао научник светског реномеа и сада је на челу Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Он упорно предлаже и тврди да се савременим методама и дан данас може обавити снимање подручја злогласног логора и утврдити тачан број жртава. Кад је све то предочио званичницима у Београду одговорили су му да сада није време! Тако се показало и на најделикатнијем питању да су Срби сами себи највећи непријатељи, што крајишким жртвама, њиховим потомцима и сродницима најтеже пада. Хрватска стратегија је да се затру трагови злочина и она се успешно спроводи. Адекватног српског одговора, као и увек у прошлости, нема, нити се наслућује да ће га икада бити!

Милан Ливада    


уторак, 5. април 2016.

ХАШКИ ТРИБУНАЛ ОСЛОБОДИО ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА

156. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 05.04.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ХАШКИ ТРИБУНАЛ ОСЛОБОДИО ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 156. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 28.03. до 03.04.2016. године у Србији се десило нешто неочекивано. Хашки трибунал, који је задуго српски род завио у црно, ослободио је Војислава Шешеља. Часни француски судија Жан Клод Антоанети, после дугог читања и тумачења пресуде, поентирао је изјавом: "Војислав Шешељ је слободан човек!" За наше истраживање и посматрање ова ослобађајућа пресуда има велики значај зато што је Шешељ био више-струко инволвиран у грађански рат у Хрватској 1991-1995. године, на страни Републике Српске Крајине. Једини је сопственом реториком равноправно парирао хрватској ратној и расистичкој пропаганди. Суд је то препознао као политичку и ратну пропаганду, а не као злочине, како су му српски непријатељи спочитавали. То, дакако, није правоснажна пресуда, али се надамо да се у овом случају неће поновити хашка непревда.
Чудовишна су негативна реаговања на Шешељеву слободу! Хрватска и муслиман-ска исчуђавања и неприхватања одлуке овог антисрпског међународног суда, који је судио у њихову корист, сем овог случаја, су очекивана. Чуде бројна оспоравања српских ауто-шовиниста, који предњаче у самопорицању српских вредности и заговорника људских права за Србе. Шешељу држава Србија баш ништа није помогла у току дванаесто-годишњег тамновања у хашким казаматима. Истина, он је ту помоћ одбијао! Поразна су била за чути, родољубивим Србима, сведочења српских адвоката, који су бранили хашке оптуженике. Кад су им се пружиле ретке прилике, да на некој од телевизија наступе, чули смо како држава Србија није помагала своје поданике, штавише одмагала је где је год могла?! И прва два државна званичника, које је Шешељ произвео у политичаре, реаговала су уздржано. Шеф државе је рекао да је индиферентан према пресуди, и да је Хаг мера за Србина, да ли је тамо осуђен или ослобођен! Премијер је рекао да нема анимозитета према Шешељу, али је проблем његова политика, против које ће се борити.
Сви противници Шешељеве слободе су били видно разочарани што се то десило у време предизборне кампање. Остаје да се види колико ће да порасте рејтинг Српске радикалне странке и њеног вође. Јер, Шешељ је од почетка вишестраначја био политичар, који је изазивао највише потреса на српској политичкој сцени.

Милан Ливада