30. број

Јубиларни, 30. број ГКуВ, можете прочитати овдје на блогу, ако кликнете на страницу
"30. број"
Желимо Вам пријатно читање!

Уредник

КАКО ВРЕДНОВАТИ СТВАРАЛАШТВО ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

170. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.07.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКО ВРЕДНОВАТИ СТВАРАЛАШТВО ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 170. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 11. до 17.07.2016. забележили смо једну пажње вредну иницијативу. Потврдили смо је на 40. дневном парастосу у цркви и на гробу Дане Ластавице, у Сремским Карловцима, у суботу 16. јула. Било нас је, том приликом, на окупу шесторица поштовалаца његове личности и дела, који смо се прикључили породици у одавању поште покојнику. Остаје да се види какав ће резултат да буде од тог завета?!
Шта су мотиви и садржај овога хтења? Једноставно жеља да се валоризује значај полувековног ангажмана и дела из завичајне историје, што нам је у аманет оставио Дане Ластавица. Он је претеча активности којима су данас посвећена споменута шесторица и бројни други наши сународници у удружењима грађана, пореклом са српског крајишког простора. Иницијатор овог подухвата је Мирко Радаковић, челник Крајишког привредника. Успео је да заинтересује два личка удружења Цетинске долине и Госпићана, у којима је Дане био члан, да буду носиоци овог ангажмана. Још се размишља шта је рационалније да се организује: трибина, округли сто, научни скуп... Неважно је за који ће се облик определити, битно је да се одржи и да потом буде публикован Зборник радова, са компетентним оценама о стваралаштву Дане Ластавице.
Значајна је ово накана у амбијенту српског друштва које не мари за своје крајишке сународнике страдале у геноциду у Хрватској. Дане се управо том тематиком деценијама бавио. Најзначајније му је дело Концентрациони логор у Госпићу, који је претходио Јасеновцу, а у официјелној историографији уопште није истражен и о њему се није знало. Дане је имао правно образовање, студирао је заједно са неким високим хрватским послератним политичарима, био је на руководећим местима у ондашњем СУП-у у Госпићу, што му је омогућило приступ поверљивим подацима. Жалосно је, али то су већ позната српска посла, да негирају вредност његових дела вајни научници и докторанти, јер су рађена без важеће научне апаратуре и методологије?! Упркос свим препрекама Ластавица је предано радио и за нашу трагичну крајишку историју оставио дела непроцењиве вредности. Пошто је изостала одговарајућа валоризација стваралаштва Дане Ластавице од надлежних државних органа и институција биће значајно да то остваре његова крајишка удружења. Само да не остане на иницијативи!

Милан Ливада

КОРДУНАШКА ВЕРНОСТ ТРАДИЦИЈИ

169. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.07.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КОРДУНАШКА ВЕРНОСТ ТРАДИЦИЈИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 169. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 04. до 10.07.2016. забележили смо кордунашку верност традицији. Наиме, у суботу 09. јула у Кљајићеву, највећем кордунашком селу у Војводини, обележили су јулске празнике. Спојено је у томе сећање на 04. и 07. јул 1941. године, на дане устанка против Хитлерове фашистичке окупације земље. За наше Кордунаше Бачване ту су још две годишњице: 75. годишњица од отпора геноциду НДХ-азије и 70. годишњица од насељавања са Кордуна у Кљајићево. Треба одмах рећи да ово велико бачко село, са више од пет хиљада становника, не настањују само Кордунаши. Други по бројности су пореклом из Босне и Херцеговине, а мањим делом и из других крајева бивше заједничке државе Југославије. Међутим, убедљиво су доминантни Кордунаши, по чијем народном хероју Милошу Кљајићу је њихово ново станиште добило име.
На свечаности су положени венци на споменике: Милошу Кљајићу и борцима 8. Кордунашке ударне бригаде и свим учесницима народноослободилачке борбе. Евоциране су успомене на ратну прошлост. Илија Радичанин, борац из последњег грађанског рата, био је испред Савеза бораца Кљајићева задужен за практичну организацију обележавања. Задовољан је како је све протекло, а посебно одзивом мештана и гостију из Сомбора и комшијских села, са којима блиско сарађују. Жали што нико није дошао из Београда и Новог Сада. Е, везано за ову последњу Илијину опаску има једна непријатна околност. Аутор ове белешке је био позван и спремио се да оде код својих земљака. Изненадио сам се кад су ми на новосадској железничкој станици рекли да воз имам тек у 9:58, а свечаност је почињала у 11 часова. Знао сам из досадашњег искуства да возови на релацији Врбас - Сомбор нередовно саобраћају. Рече ми Илија, сутрадан после свечаности обележавања, да ће Железнице Србије изгледа ту пругу потпуно затворити. Тиме ће нестати и она симболика о "возовима без возног реда" која је подсећала на колонизацију после Другог светског рата.
Тако ће државним мерама које сиромаше обичан народ наши Кордунаши остати без пруге која им живот значи. У Кљајићеву се настанило више од две хиљаде крајишких избеглица прогнаних 1995. са вековних огњишта. То је, иначе, онај део бачке равнице на којем се завршава огромни потес најплодније земље у Европи и свету. Сада на њему живе најсиромашнији Европљани. Некад је то био најразвијенији део средњеразвијене европске Србије и Војводине. И ово је непобитна потврда да у незаустављивом сиромашењу најгоре пролази наш српски крајишко-војвођански народ.

Милан Ливада

ОДЛАЗАК ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

166. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 14.06.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ОДЛАЗАК ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 166. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 06. до 12.06.2016. забележили смо одлазак из живота, у 88. години, једног  од најактивнијих посвећеника завичајне историје - Дане Ластавице. Са дужним пијететом породица, најближа родбина, пријатељи и неколицина нас, његових сарадника и поштовалаца, испратили смо га 10. јуна, на православном гробљу у Сремским Карловцима, на вечни починак. Уместо под Велебитом, у родној Лици коју је толико  волео, Дане Ластавица почива у Срему, на падинама Фрушке горе. То је последица насилног ратног прогона српског крајишког народа.
Новинарима је најтежи задатак писање некролога колеги по перу. Дане није био професионални новинар, него предани аматер, истраживач и писац наше трагичне завичајне крајишке историје. Средином прве деценије 21. века био сам новинар документариста у Телевизији Војводине у Новом Саду. Дознао сам да се настанио као избеглица у Сремским Карловцима и да има више написаних књига о страдањима његове родне Лике, и целе Крајине, у Другом светском, и последњем грађанском, рату у Хрватској. Снимио сам, са комплетном тв екипом, ауторски портрет Дане Ластавица - актер, сведок и писац завичајне историје. Дане је своје казивање почео на локацији поред сремскокарловачког гробља, на коме сада почива, подсећањем: "Припадам оној трећини Срба из Хрватске која је прогнана. Био сам борац против геноцида над трећином побијеног крајишког српског народа. Сведок сам насилног покрштавања оне треће трећине Срба..." Имао је 14 година када је гледао како му усташа, први комшија, убија оца на правди Бога. Био је на списку за бруталну ликвидацију најугледнијих функционера Срба у Госпићу 1991. године. У последњи час му је, срећом, стигла дојава шта му се спрема. Сео је у ауто и побегао у Срем, да спасе живу главу!
У Госпићу, и родном селу поред тога града, запаљене су обе куће Дане Ластавице. Говорио је да му је више жао силне документације, коју је сакупљао 50 година, него кућа! У обимној књизи Концентрациони логор Госпић... открио је да је ово стравично стратиште настало пре Јасеновца. У његовом саставу је било више десетима злогласних јама, а спомиње се само Јадовно. Написао је обимно дело о партизанском устанку у Лици, које је остало необјављено. У њему је приказана истина које нема у званичној верзији ратних догађаја... Све у свему Ластавица је оставио драгоцено аутентично сведочанство о ратним страдањима српског крајишког народа. Није га поколебало у писању истине ни слабо интересовање Крајишика за сопствену судбину. Није одустајао да сведочи истину иако је било неизвесно, а и даље је тако, да ли ће, пре свега органи српских власти и научне институције, користити његова сазнања и резултате истраживања које је оставио у књигама. Сви ми из круга његових пријатеља и поштовалаца дубоко ценимо његов предани ангажамн и одајемо му пуно признање за опус који нам је оставио у аманет. Нека почива у миру Божјем!

Милан Ливада

КУЛТУРА СЕЋАЊА НА КРАЈИШКИ НАЧИН

164. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 31.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КУЛТУРА СЕЋАЊА НА КРАЈИШКИ НАЧИН 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 164. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 23. до 29. маја 2016. године бележимо нека обележја у култури сећања на крајишки начин. Повод за ову белешку је 10. јубиларни Крајишки црквено-народни свесрпски сабор  Крушедолска звона,  одржан 28. маја 2016. у порти манастира Крушедол, на Фрушкој гори. Прва историјска паралела, која је аутору пала у очи, је 530 година од доласка чувене српске династије Бранковића у Срем и 25 година од доласка великог броја српских крајишких избеглица на сремски простор. Сеобе и деобе су, дакле, зла судбина Срба у полумиленијумском раздобљу. Друга битна одредница је да је сабор означен као свесрпски, што је свакако добра жеља и намера, али не још као реалност. Организатори су посегли за узором из даље прошлости. То је било доба када су, у временима владавине Аустроугарске, избегли Срби из матице на црквено-народним саборима износили захтеве за своја права. Сада, у ово наше доба, то чине крајишке избеглице, у контексту свесрпског питања. Добро би било да ова активност има свеопшту свесрпску подршку у култури сећања, што у крајишкој свести и савести још не постоји.
Шта је то култура сећања?! По тумачењу социолога култура сећања је целокупни поглед на свет који  сваку друштвену заједницу држи на окупу . У том погледу мора да постоји сагласност чега та заједница треба да се сећа. У избору ваља бити сигуран шта то треба да обележава и вредносно уздиже као сопствени догађај од конститутивног значаја. Крајишки догађај који је у фокусу наше пажње је нешто нечувено на европском простору. Српски крајишки народ је доживео злочиначко етничко чишћење 1995. године из петовековног завичаја, што се никада није десило ниједном другом европском етносу, од новостворене Хрватске, после распада заједничке југословенске државне заједнице. У највећем су броју крајишке избеглице ново животно станиште нашле овде у Војводини, захваљујући помоћи земљака који су раније дошли. Тај егзодус је кључни догађај у култури крајишког сећања. Као што су расути широм Србије тако избегли Крајишници различито поступају у обележавању сопствене трагедије. Нема братских разговора међу различитим крајишким групацијама, на шта их је упозорио патријарх српски Иринеј, поводом два протестна митинга у Бањалуци, само недељу дана раније. Веза између ова два догађаја је председник Републике Српске Милорад Додик који редовно долази на Крушедолски сабор. За такве крајишке нарави још је значајнији давни позив бившег српског патријарха Павла када је рекао: - Будимо људи иако смо Срби! Алузија је јасна: у људском и братском дијалогу нема проблема који се не може успешно решити. На жалост у досадашњој пракси превладавају нетрпељивости, због којих нема значајнијих резултата у ангажману крајишких удружења грађана. Најболније је то у области хуманитарног рада, јер готово да нема удружења која помажу најугроженијим крајишким избеглицама. Могу ли Крајишници ту своју ману временом превази остаје да се види.

Милан Ливада