У маглама обмана (2)

25. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 22.09.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

У МАГЛАМА ОБМАНА (2.)

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 25.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 16. до 22.09.2013. наставили смо да опсервирамо ширину и жестину расистичких испада против двојезичких табли на латиници и ћирилици на хрватским државним институцијама. Није се остало само на томе него се широм Хрватске брутално уништава баш све што има предзнак српског. Треба ли уверљивијег сведочанства о томе од случаја са спомеником у селу Голубићу код Книна?! Две године пре уласка Хрватске у Европску унију тамошње српске породице жртава су 2011., у порти Цркве Светог архиђакона Стефана, која је иначе 2012. обележила 550 година постојања, поставиле мали споменик. Најпре су на спомен-плочи била исписана имена 34 убијена мештанина у Олуји, са крстом и натписом: „Сјећање на Голубићане страдале у ратовима“, и у потпису: „подигао народ Голубића“. Под притисцима хрватских бранитељских удруга и у договору са локалном влашћу Срби су направили ново спомен обележје на коме није било имена него само онај потпуно неодређен текст „погинули у ратовима“?! Али, ни то није могло да опстане и то по уласку у ЕУ – споменик је порушен?! Ето крунског доказа у коликој су заблуди и маглама обмана били сви они који су веровали и говорили како ће тобоже све да буде боље у европском чланству!

Рекли смо, још у првом тексту прошле недеље, да је реаговање представника званичних владиних институција из Београда било благо и неодређено. Тако се и наставило! Просто је невероватно изгледао наступ две релативно младе даме из државног врха Србије у разговору са локалном влашћу у Вуковару, у којем су антисрпске демонстрације биле честе и пуне необјашњиве мржње и гнева?! У неколико кадрова у тв извештају оне су се смејале и изгледале весело, као да се разговара о некој забави, а не о угрожености битисања српске мањине на том делу хрватског простора. А тек у званичној емитованој изјави једна од њих није научила унапред написани неодређени текст о некој „селективној примени нечега“?! – па је несувисло понављала и оставила јадан утисак! Наравно, не пледирамо да буду мргодне, не приличи то женама, али то је међудржавни, међународни политичко дипломатски сусрет у коме трагична тема намеће и примерено понашање. Јер, у том граду чести су графити и песма по улицама: „Нема врба ко`лко има Срба, нема везе добре су и брезе“! Како се могу осећати Срби у таквом амбијенту?!

Минуле недеље, уз вруће крајишко појавило се у јавности и војвођанско питање? Словенац Јелко Кацин, као известилац Европског парламента, усред Београда је испоручио нови захтев како у предстојећим преговорима о чланству Србије у ЕУ треба отворити питање уставног и законског уређења аутономије Војводине! Уследило је право, истина прилично благо али високо компетентно, реаговање професора Правног факултета Оливера Антића да је то дипломатски скандал и недопустиво мешање у унутрашње ствари Србије... А онда један од високих владиних функционера, који се намеће да буде главни у свему, брани Кацина како он тобоже није ништа лоше мислио?! Неусаглашеност у иступима из државних институција недопустива је у оваквим ситуацијама, али у Србији све може?!

Милан Ливада

У маглама обмана

24. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 15.09.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

У МАГЛАМА ОБМАНА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 24. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Страдању српског крајишког народа изгледа неће бити краја до истребљења и последњег Србина са простора бивше Републике Српске Крајине. Овом тешком реченицом почињемо нашу овонедељну хронику од 09. до 15.09.2013. под утиском ескалације расистичких протеста у Вуковару и разбијања табли са ћириличним натписима пред тв камерама. Није остало само на таблама него су паљени аутомобили са регистрацијама из Србије широм Хрватске, бацане су експлозивне направе на српске цркве и друге институције... Први званичници из државног врха Хрватске јесу реаговали на овај вандализам, али у оном помирљивом стилу како треба имати разумевања за осетљивост овог питања у вуковарској средини?! А из државног врха Србије није било гласа! Јесу реаговали нижеразредни државни чиновници, али у готово извињавајућем маниру како су тобоже угрожена људска права српске мањине. Прочитали смо у новинама да је један од државних олигарха Србије рекао да је српско питање сада ствар европске Хрватске. Нешто нас то подсећа на деведесете када је врховни олигарх из Београда рекао да га Срби из Крајине не интересују?! Ето, докле су нас довела та наша „српска посла“?!

Насиље о којем говоримо потврђује да на српском животном простору непрекидно битишемо у маглама политичко пропагандних и медијских обмана. Јер, уверавали су сви надлежни одавде несрећне избеглице како ће тобоже све бити друкчије кад Хрватска постане чланица Европске уније. Раније је државни секретар за избеглице у Влади Србије на тв говорио како они нећа правити никакве сметње Хрватској на путу у ЕУ, а сада ћуте да они тамо не би оспоравали преговоре на путу Србије у ЕУ! Према томе, избегличко питање је маргиналног значаја према највишим државним интересима!

Заштита српској мањини у Хрватској није стигла ни из Европске уније! Њени надлежни службеници одговорили су да се ЕУ неће мешати у конкретне државне проблеме, јер су права мањина уграђена у њене темељне вредности! Наш је утисак да те европске вредности не вреде једино за Србе?!

И на крају једно конкретно поређење. Овде у Војводини, где настаје ово сведочење, хрватска мањина и све друге бројне националне мањине имају прекомерна остварења мањинских права, у поређењу са односом држава у окружењу према српској мањини у њима. Аутор овог текста је пола века медијски посленик на војвођанском простору и добро му је позната ова ситуација. Зар у овој области не важи никакав међудржавни реципроцитет?!

Милан Ливада

Најеће кордунашко село у Војводини (II)

23. Недељна хроника за Радио "Фрушка гора", за 08.09.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НАЈВЕЋЕ КОРДУНАШКО СЕЛО У ВОЈВОДИНИ (II)

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија "Фрушка гора". Ово је наша 23. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За недељу од 02. до 08.09.2013. доносимо други део записа из битисања највећег кордунашког села у Војводини. То је Кљајићево, на северозападу Бачке, недалеко Сомбора. Да подсетимо да је ово велико бачко село настало из две велике сеобе изазване тешким ратним насиљем. Десило се то у размаку од пола века: `45. и `95. када је са Кордуна овде дошло више од 12 хиљада људи. Пет-шест хиљада избеглица дошло је у први мах у Кљајићево `95. На крају је њих 400-500 купило куће и трајно овде остало. Тако је по последњем попису становништва у Кљајићеву било 5.200 душа.

Наредне `96., на иницијативу избеглица Велика Госпојина је постала слава села. На овогодишњој слави (28.08.2013.), приликом освећења славског колача, осетили смо једну необичност и посебност Кљајићева. Овај верски обред је био у Англиканској цркви, коју је село наследиоло `45. од пријашњих становника Немаца, који су одселили. Пошто су готово у целости досељени Кордунаши били партизани и припадници владајуће комунистичке идеологије није било ни спомена да се гради Српска православна црква. У ова зла времена, када су пожелели да имају цркву, нису могли јер су пуно осиромашили. Зато су 2009. тражили и добили одобрење од католичког бискупа из Суботице да користе њихову цркву. Мало помало на недељне литургије и на друге свеце црква је све пунија.

Ти идеолошки обрти посебно тешко погађају старе и нове ратнике. Причао је Илија Радичанин, домаћин аутора овог текста, да потомци партизана иду на четничка славља и понашају се као да се стиде часног војевања својих предака. Ову околност је тешко разумети, а поготово објаснити, јер је у Србији неразумно поништена антифашистичка борба, што посебно погађа Крајишнике. Све државе Европе и дан данас високо вреднују антифашистичку борбу у Другом светском рату и то редовно обележавају. Једино Србије деценијама уназад нема на тим слављима. Да парадокс буде још већи Хрватска се појављује као антифашистичка, а НДХ је починила стравичан геноцид над српским крајишким народом у оном, а брутално их прогнала у овом рату?!

Демократска транзиција је поништила тековине економског просперитета Кљајићева. Грдно су осиромашили, а млади су без посла, чиме се уништава будућност јер на младима свет остаје! Тешко се живи, јер како рече наш домаћин, његова инвалидска пензија је једва нешто преко двадесет хиљада динара. Приходи од пољопривреде су мршави, јер држава само опорезује, а не дели субвенције младим пољопривредницима.

Забележили смо и два светла примера. Анка Михајловић је институција Кљајићева. Има пуну кућу народних ношњи са Кордуна и све је извезла својим златним рукама. Посебно је прекрасна женска одећа из средине 18. века. А Јован Ћалић је првак света у куглању.

Милан Ливада

Нови број "Гласа Крајине у Војводини"

... можете прочитати уколико кликнете на страницу "13. број".

Пријатно читање,
Милан Ливада, уредник.

Највеће кордунашко село у Војводини (I)

22. Недељна хроника за Радио Срем, за 01.09.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НАЈВЕЋЕ КОРДУНАШКО СЕЛО У ВОЈВОДИНИ (I)

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 22. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За недељу од 26.08. до 01.09.2013. доносимо запис из битисања највећег кордунашког села у Војводини, које има више од 5.000 становника. То је Кљајићево, на северозападу Бачке, где се завршава потес најплоднијих ораница у Европи. Била је средина недеље, среда 28.08.2013. – Велика Госпојина. Дуже од деценије то је слава села. Позвао ме дугогодишњи познаник и пријатељ, уз то и симпатизер наше Завичајне групе Крајина Војводина и читалац двомесечника Глас Крајине у Војводини господин Илија Радичанин. Њему је уручена Златна плакета Кљајићева – признање које, у оквиру славског програма, Месна заједница сваке године додељује само једном свом заслужном мештанину.Тиме је значај награде још већи, уз посебност да руководство села одаје поштовање и захвалност свом сусељанину за ангажман и резултате у свеукупним активностима. Честитамо и ми Илији и овом приликом!

Током десеточасовног боравка и дружења са Илијом забележио сам неке битне карактеристике из прошлости и садашњости овог великог бачког села. Непосредно после Другог светског рата, током `45. и `46. године, дошло је овде са Кордуна 2.200 породица. Место се звало Крњаја, а настањивали су га Немци. У знак сећања на народног хероја Милоша Кљајића Кордунаши су свом новом станишту дали име Кљајићево. Међу досељенима овде и у сеседну Чонопљу било је 2.200 бораца, од икупно 4.500 колико је ратовало у 8. Кордунашкој дивизији. Центар села је означен као: Тргу 8. Кордунашке дивизије и на њему се налази спомен биста Милошу Кљајићу.

Мој домаћин Радичанин је рођен 1950. Причао је, да је 1957., када је уписао први разред основне, у три школске зграде учило укупно 1.500 ђака. Наставио је школовање у Сомбору, у тада популарним школама за радничка занимања – металске струке. Запослио се одмах, као металски радник у ондашњој чувеној сомборској металској индустрији „Бане Секулић“. Причао је Илија даље да онда није било да неко каже: „Ја не радим“! У самом Кљајићеву је било петсто-шесто запослених, у тамошњим фирмама. Многи су примали борачке пензије. „Било је пара `ко блата“ - подсетио је Илија на добра стара времена. Његово Кљајићево је постало богато село. Тај просперитет је трајао готово четири деценије.

Десило се нешто несвакидашње у преломним годинама распада бивше заједничке државе Југославије. Како сведочи Илија Радичанин као учесник оружаних сукоба, током грађанског рата од `91. до `95., из овог села се одазвало око 800 бораца, што добровољаца, што редовних војника. Из српског добровољачког одреда „Стеван Синђелић“ погинула су четири команданта. Кад је `95., Хрватска прогнала цео српски крајишки народ са вековних огњишта, а међу њима дабоме и Кордунаше, у Кљјићево их је дошло више од 7.000. У тим месецима ово село је имало 13.000 становника. Код Илије је била 51. душа, међу њима 23. деце. Следеће `96., један од избеглица Кордунаш Раде Габрић из Славског поља, код Вргинмоста, на Велику Госпојину је разапео шатор усред села и отада је тај светац прихваћен као слава Кљајићева.

Назначили смо само неке битне одреднице из безмало седам деценија дуге хронике сеоба са Кордуна на северозапад Бачке. Бавићемо се овом тематиком и у наредним нашим недељним хроникама за емисију Завичај. На примеру Кљајићева можда се најрељефније оцртава наша двојна завичајност крајишко војвођанска?!

Милан Ливада