НЕЋЕ СИМБОЛЕ СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ

102. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 24.03.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕЋЕ СИМБОЛЕ СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ 

           
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 102.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За наше хроничарско бележење догађаја, од суштинског значаја за крајишко војвођанско осећање стања ствари, у недељи од 16. до 22. марта 2015, ненадано се наметнула тема чудног српског аутошовинизма?! Наиме, Скупштина Војводине 17. марта није прихватила предлог одлуке о коришћењу симбола и традиционалних симбола Војводине. Демократе, као најбројнија политичка групација, која је овде „на власти“ дуже од  једне деценије, упорно неће српски грб и заставу из 1848. године.    

Иницијатор за политичко правну регулацију симбола аутономије, под којима она функционише, биле је опозиција, која досадашња обележја сматра неприродним. Чак је у јавност, путем медија , била пласирана информација да је у скупштинској процедури постигнута сагласност и да ће, најзад, та спорења престати. Међутим, приликом гласања од 120 посланика само је 50 било „за“, а 42 парламентарца из демократске позиције била су уздржана, што је означило неуспех. Том приликом десило се да је за традиционалне симболе гласао и владајући Савез војвођанских Мађара. Тиме је, најзад, разоткривена превара из владајућих српских војвођанских гарнитура, које су упорно тврдиле, да би усвајање симбола Српске Војводине вређало мађарска осећања.

Откуд то да су Срби против српских симбола?! То није јасно ни аутору овог осврта који је пола века новинар хроничар војвођанског поднебља! У јавном говору о овом питању не говори се искрено и отворено. Мало се пише и прича о Српској Војводини, која је проглашена 1848. године и чији су главни прононсери били Крајишници. Носиоци актуелне војвођанске идеје баштиници су закулисних идеолошких игара из 1945. године. Ни о томе у јавности нема ни речи, али се промовишу идеје о војвођанској нацији и стално подстиче домицилно дођошки синдром. Такође и о томе аутор има лично искуство и сведочење. У Војводину је дошао пре равно 55 година. У регионалним одредницама изјашњава се као Крајишник Војвођанин. Али, за прононсере искључиво војвођанског он је дођош!

То су, изгледа, она злокобна „српска посла“, која деструкцијом разарају само биће српског друштва, уместо ангажмана на градњи друштвене хармоније!

Милан Ливада  

У 101. о 100. хроници

101. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 17.03.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

У 101. О 100. ХРОНИЦИ

         Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 101.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Тешко се аутор одлучио да садржај ове Хронике буде овакав каквог ћете чути и на сајту прочитати. Да не испадне да се бавимо сами собом! Јер, осећам да ће наше окружење подругљиво коментарисати, како се ми међусобно хвалимо! Као она два Црногорца у Млецима, која се међусобно титулишу сердаре и војводо, а код куће знају шта су! Знамо добро и ми, који смо се у овај подухват упустили, ко смо и какве нас замке вребају. Намера је да наше непосредно сведочанство, као савременика зла које је посебно погодило наш српски крајишки народ, у контексту свесрпских (не)прилика, оставимо поколењима бар део светлости и истине у погубним политичко пропагандним маглама, које су нас слудиле. У духу документаристике: човек је сведок, записано документ, а оно што није записано није се ни догодило.
Запис у 101.  односи се, дакле, на промоцију 100. Хронике и представља документ о њеној валоризацији и верификацији од компетентних учесника. Било је то 07.03.2015. у Друштву новинара Војводине (ДНВ) у Новом Саду. То је најстарија новинарска институција у Србији са традицијом од 110 година. Међу око тридесет присутних било је десет врхунских новинара и писаца: Младен Булут, председник ДНВ, Радомир Грујић, Милорад Савић, Дејан Томић, Оскар Панди, Олга Ивковић, Добривоје Павлица, Стојан Продановић, Сава Смољановић и аутор овог прилога у емисији Завичај. Довољно за оцену вредности овог радијског облика документаристике. Све оцене су биле позитивне и похвалне што је велико признање и охрабрење за наставак ангажмана.
Битно је још записати да је ово модел друштвеног ангажмана у облику удружења грађана, што је значајан израз грађанских и људских слобода, незамислив и бившем дуготрајном комунистичком раздобљу. Тако су овом приликом Удружење грађана Завичајна група Крајина Војводина и Координација Крајина Рума добиле прелазну и подстицајну оцену за наставак ангажмана. Неизмерно хвала свима!

Милан Ливада

Промоција јубиларне 100. Недељне хронике

Промоција јубиларне, 100. "Недељне хронике"

Синоћ је, у емисији "Завичај" емитована јубиларна, стота  рубрика "Недељна хроника", коју припрема и уређује Милан Ливада.

Тим поводом, у суботу, 7. марта, у Новом Саду је, у просторијама Друштва новинара Војводине, одржана промоција јубиларног издања.

Пред окупљеним новинарима, јавним радницима, посленицима културе и писане ријечи, земљацима Крајишницима и сарадницима "Гласа Крајине у Војводини", бесједио је домаћин Милан Ливада, истичући значај двовјековних веза Крајине и Војводине, те потребе да се сва сазнања и грађа о тим везама прикупи, документује и објави. У том контексту, нагласио је и значај сарадње Гласа Крајине у Војводини и емисије Завичај.

Аутор Завичаја, Сава Смољановић је домаћину честитао на овом великом јубилеју, захвалио на марљивом, пожртвованом и професионалном раду те као знак сјећања на овај јубилеј уручио му захвалницу и аудио диск на којем је снимљено свих сто емитованих Хроника у Завичају.

Након пригодних бесједа радних колега, новинара и пријатеља, који су о Милану бесједили бираним ријечима, приређен је коктел за све присутне.

Сарадња Гласа Крајине у Војводини и емисије Завичај се наставља, на задовољство обојице уредника.

Милане ЧЕСТИТАМ, хвала на промоцији нашег ангажмана, хвала на гостопримству и радујем се наставку сарадње!


Сава С.

Јубиларна 100. хроника

100. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.03.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЈУБИЛАРНА 100. ХРОНИКА

        Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 100.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У композицији овог радијског прилога донекле смо одступили од уобичајене шеме,  јер се ради о значајном резултату за наш новинарски ангажман – о јубиларној 100. хроници. То је за посленике медијске сфере, да не испадне самохвала, али нешто равно подвигу. Две године, из недеље у недељу, бележимо актуелно и ретроспективно у контексту свесрпских (не)прилика, битне теме за део српског друштва крајишко војвођанског порекла. Многи међу њима још су избеглице у сопственој земљи. 

Још је значајније да ова хроника иде у етар као прилог емисији Завичај,  која ће ускоро доживети 500. емитовање. Безмало пуну деценију мој земљак и колега Сава Смољановић истрајава да очува сећање на нашу исконски завичајну Крајину.

Посебну захвалност дугујемо председнику Друштва новинара Војводине, колеги Младену Булуту, што је 07. марта  омогућио промоцију 100. хронике у седишту најстарије војвођанске струковне организације. То је за нас драгоцена подршка.

Иначе, тема за овај број била би (не)могућност конституисања и деловања српске опозиције. На почетку 2015. потписана је и промовисана Божићна декларација Српских Двери, Демократске странке Србије и групе интелектуалаца. Циљ је, како су саопштили, да се заустави даље пропадање српског друштва. За нас Србе Крајишнике је значајно што се на челу ДСС-а појављује Санда Рашковић Ивић, кћи академика Јована Рашковића, вође крајишких Срба у грађанском рату и расападу бивше заједничке државе Југославије 1991. године. Још се не осећа никакво деловање те нове опозиције. То је још један доказ да српско друштво није, нити може да буде демократско у условима апсолутистичке владавине, да у њему у пуном смислу не делује правна држава, нити се у правој мери  остварују грађанска и људска права. Све су то рецидиви из прошлости, што су најтрагичније на сопственој кожи осетили наши Крајишници, који су увек били само објект, никад и субјект одлучивања. Завршило се њиховим незапамћеним егзодусом, са пет векова старих крајишких огњишта, већином овде у Војводину. 

Милан Ливада

Треба ли о Тесли још понешто значајно рећи?!

99. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 03.03.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ТРЕБА ЛИ О ТЕСЛИ ЈОШ ПОНЕШТО ЗНАЧАЈНО РЕЋИ?!

         Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 99.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За последњу фебруарску и први дан прве мартовске недеље, од 23.02. до 01.03. 2015, издвојили смо утисак из посете Музеју Николе Тесле у Београду. Наиме, већа група пензионера Радио Телевизије Војводине из Новог Сада, посетила је 27. фебруара три знаменита београдска културно историјска споменика, међу којима је био и Теслин музеј. Све је на том пункту сећања на генијалног Србо-Американца на највишем нивоу, што и  приличи славном проналазачу.

         Из казивања домаћина запазили смо две ствари, од којих је једна много битна. Прво је, што организоване групе, каква је била наша, јако ретко посећују Теслин музеј. Више се интересују странци него Срби! Друго је да у спомињању Теслиног порекла нема убедљивог става, што је и те како важно, јер и Хрватска хоће да има Музеј Николе Тесле?!  За ту околност, чини се, крунски је документ изјава млодог Николе Тесле у Београду 1892. године. То је био једини боравак овог Србина у својој матици. У сусретима са највишим државним, научним и књижевним великанима ондашње Србије Тесла је више пута јасно говорио да га радује што „Српство напредује“, јер је тада био очигледан свеукупни развој. Говорећи о раду на бројним изумима изјавио је да ће „бити срећан, ако их оствари, што су они дело једног Србина“. Ово су само два фрагмента из ширег панегирика националном осећању и припадању. Тада је његов родни лички Смиљан територијално припадао Аустроугарској. Није још било ни помена о некој заједничкој држави Срба, Хрвата и Словенаца. До краја живота, у разним приликама, велики научник и родољуб је понављао такав чврст став, веома ретко додајући југословенство, а колико знамо хрватство никада.  

Теслин став, у смислу националне припадности, је био јасан и недвосмислен, а тиме и најзначајнији доказ његовога односа према том питању. Наш је утисак да српски промотери личности и дела Николе Тесле не виде значај овог обележја из његове биографије, па га и не саопштавају на пригодан начин. Не можемо ми забранити да генијалног грађанина света својатају и други, али би тога мање било, а можда не би ни било, да смо стално на пристојан начин понављали колико је и по чему Тесла исконски наш.

Милан Ливада