Милан Ливада

Милан Ливада

понедељак, 23. новембар 2020.

ДРУГА ГОДИНА НЕВИДЉИВОГ РАТА

 

374. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24.11.2020. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДРУГА ГОДИНА НЕВИДЉИВОГ РАТА 

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 374. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 16. до 22. новембра 2020, настављамо да бележимо кулминацију у расту двеју великих стрепњи и неизвесности у српском друштву. Прва стрепња изазвана пандемијом корона вируса ушла је у другу годину трајања грозног невидљивог рата. Та пошаст као да се циљано обрушила на Српску православну цркву која је од ковида 19 изгубила два своја темељна стуба: патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија. Друга неизвесност је како ће се разрешити балканизација недавно одржаних америчких пред- седничких избора.

            Као у књижевним делима криминалног жанра, тако овде и данас и у чемерној стварности болесног српског друштва, необуздана пандемија коронавируса достиже врхунац заплета несагледивих размера. Збуњеност народа, од свакодневног "бомбардовања" од стране медија растом броја заражених и умрлих, нараста до потпуне дезоријентације и изгубљености српског човека у времену и простору. Такво душевно стање људи је тим веће што је њихово главно прибежиште Српска православна црква претрпела највеће губитке. Отишла су у вечност два стуба наше цркве: патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије. И не само они, упокојило се или оболело од короне више актуелних и бивших епископа и других црквених великодостојника. Таква дешавања у страховима верника и обичних људи доживљавају се као опака моћ стратега овог невидљивог рата, који су намерили да скроје свет по њиховој мери...

            Иако формално правно избори за председника САД  још нису окончани, овде се двојако доживљава та балканизација овогодишњих америчких председничких избора: званичници већином и поклоници американизма сматрају да је победа Џо Бајдена готова ствар, док они који држе до националног и државног достојанства и поноса старахују од тога. Кажу да једино Енциклопедија британика садржи одредницу балканизам и да је она дефинисана као непотребно компликовање ситуација. Ми нажалост живимо и свакодневно осећамо тај балканизам и све његове погубности. Америка је била узор правне државе, а зашто је сада прибегла примени балканизма сазнаћемо убрзо. Америка је предводила НАТО алијансу у агресији на Срабију 1999. године, а њен тадашњи подпредседник Бајден ружио је Србе најцрњим дисквалификацијама, док је џелата Тачија назвао Вашингтоном Албанаца. Неће ли он кад заседне у председничку столицу помоћи Тачију и другим злочинцима, којима је почело суђење у Хагу, да поново избегну казну?! - питају се забринути Срби.           

            Било како било стрепње и неизвесности лебдеће над Србијом још задуго!

 

 

            Милан Ливада




ДВЕ ВЕЛИКЕ СТРЕПЊЕ И НЕИЗВЕСНОСТИ У СРПСКОМ ДРУШТВУ

 

373. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.11.2020. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДВЕ ВЕЛИКЕ СТРЕПЊЕ И НЕИЗВЕСНОСТИ У СРПСКОМ ДРУШТВУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 373. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 09. до 15. новембра 2020, настављамо да бележимо две велике стрепње и неизвесности у српском друштву. Прва стрепња траје целе ове године и односи се на ескалацију пандемије корона вируса. Баш данас кад се премијерно емитује ова наша емисија у Србији су ступиле на снагу строже мере заштите становништва од ове опасне заразне болести. Друга стрепња је настала после исхода америчких председничких избора и победе Џо Бајдена, мада та рашомонијада још није дефинитивно распетљана. 

            Приче у народу су разоткриле да су вирус короне код нас донели српски фудбалери, који играју и кинеским клубовима, још прошле јесени. Тада та зараза нигде у свету није била позната па се спекулисало да је то нека чудна грипа. Тек је у рано пролеће ове године код нас проглашено да имамо прве заражњне од ковида 19. Надлежни српски званичници су увели ригорозне мере изолације и забране окупљања што је, по њиховим тврдњама у поређењу са државама у окружењу, спречило велики број оболелих. Као пример се наводи забрана прославе Васкрса у чему су имали подршку врха Српске православне цркве. Тако је прегуран први талас, а онда је уследио други и ево нас тренутно можда на врхунцу трећег таласа пандемије. Стање је озбиљно, а уплашеност народа повећава свакодневно "бомбардовање" гледалаца са тв екрана бројем оболелих и умрлих. Многи мисле да ћемо морати да се навикнемо да живимо са овим злим вирусом. Други опет распредају приче да ће паника трајати док глобалисти не остваре своје зле намере о помору светске популације. Било како било ситуација се погоршава што појачава неизвесност и стрепњу.

            Кад се спомиње стрепња од исхода америчких избора многи ће рећи какве то везе има са нама?! Ми Крајишници бар о томе имамо аутентично сведочанство какав је однос према Србима имала Клинтонова демократска администрација. Најпре је 1995. године НАТО авијација разорила виталне војне објекте Републике Српске Крајине и тиме прес-удно утицала на њен пад. А онда је амерички амбасадор у Хрватској Галбрајт, ваљда славодобитно, ускочио на једну у колони коњских запрега пуних избегличког крајишког народа и сликао се за телевизију. Дотле Трампова републиканска администрација није водила ниједан рат и имала је према Србима неутралан став. Повратак демократа, на челу са Бајденом који је о Србима говорио све најгоре, само би доне нови притисак и невоље.

            Не дао Бог да се Србија убрзо нађе у злослутном садејству пандемије вируса корона и америчког притиска. Ионако има довољно невоља не треба јој нових.

 

            Милан Ливада



ИСКРА ХРИШЋАНСКОГ ЧОВЕКОЉУБЉА У ПОПЛАВИ НЕЧОВЕШТВА

 

372. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 10.11.2020. од

  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ИСКРА ХРИШЋАНСКОГ ЧОВЕКОЉУБЉА У ПОПЛАВИ НЕЧОВЕШТВА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 372. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 02. до 08. новембра 2020, бележимо две велике стрепње и неизвесно-сти у српском друштву, у чијој тами чудесно светли мала искра хришћанског човекољуб-ља. Тренутно се прва стрепња односи на ескалацију пандемије корона вируса, која ствара пометњу током целе ове године. Њен трећи талас, који нас управо тресе, због званичне пропаганде ствара утисак код слуђеног народа да је дошао крај свему. Друга стрепња се појавила по завршетку америчких председничких избора и појаве Џо Бајдена на кормилу Америке. Сваком иоле обавештеном Србину, који држи до нацио-налног достојанства и поноса, Бајденово ружење српске нације и претње држави Србији за време НАТО агресије изазивају мучнину. Настала је бојазан да ће доћи до новог притиска америчке администрације на Србију.

            Тако се преко неповољне светске ситуације страдање и патње српског народа умножавају. Његове невоље трају без престанка пуне три деценије, било да се радило о ратним тензијама или о криминалном разарању домаће привреде од стране  недораслих владајућих гарнитура. Све у свему садејством страног фактора и њихових трабаната из српских редова продубљава се дехуманизација српског друштва. Док се у окружењу све нације и државе хомогенизују код Срба се продубљују конфликти. Такав тренд је намет-нула домаћа српска политика чији се носиоци међусобно понашају као непријатељи, а не као партнери на истом послу - на просперитету српске нације и државе. Последице су велико сиромаштво и неспокој у свим сегментима друштвеног битисања.

             У тој непрегледној поплави нечовештва, у сферама високе политике и нагона свет-ских моћника за уморством већег дела човечанства путем ковида 19, бележимо на мини простору малу искру хришћанског човекољубља. Мало је, али људски лепо - Црква глад-нима даје један оброк дневно. Од јуче, од 09. новембра, прорадила је Народна кухиња Епархије бачке у Новом Саду. Подељени су први оброци једном дневно, у почетку за 50 људи. Отац Лазар Мајсторовић објашњава да су свештеници свакодневно на терену и да имају непосредан увид у животе појединаца. Дешава се да људи остају без посла и да у породици нико не ради, па немају ни примања, а децу треба хранити...Дакле, и у српској престоници у производњи хране има гладних, којима је Српска православна црква притекла у помоћ - да им ублажи бол и понижење...

            Наведени пример показује да надлежни у Србији имају преча посла од бриге да најугроженији слојеви становништва имају свакодневно бар два оброка дневно. Аутору овог осврта продавац воћа и поврћа испричао је потресно сведочанство : - Дошао ми је јутрос пријатељ у продавницу и плачући каже: "Остали смо без посла и ја и жена, немам данас деци да дам ништа за јело"!? А код нас владајућа партија има слоган "За нашу децу"!?

 

            Милан Ливада 




ВРЕМЕ НАШЕГ ЖАЛОСНОГ ЖИВЉЕЊА

 

371. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.11.2020. од

  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ВРЕМЕ НАШЕГ ЖАЛОСНОГ ЖИВЉЕЊА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 371. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 26. октобра до 01.  новембра 2020, бележимо тренутак из актуелног времена нашег жалосног живљења. Цела Васељена дрхти и трпи, као у Нојево доба Великог потопа, због пандемије корона вируса. Посебно је драматично у Европи и нашем окружењу. Та заразна болест је однела и митрополита Амфилохија, најученијег монаха у Српској православној цркви и цењеног у свеколиком православљу. Достојно му се одужио на испраћају у вечност верујући народ у Црној Гори. Рекоше врли беседници на последњем опроштају од великог духовника да су са таквим поштовањем и бројношћу у новијој српској историји испраћене само три личности: краљ Александар, патријарх Павле и митрополит Амфилохије. Та грандиозна личност знањем и хришћанском љубави имала је разумевање и поуке за све људе у добру и злу, па и за наше Србе Крајишнике, страдале на крајишкој голготи.

            На световној позорници, у току јесењег налета короне, готово истоветно се у Србији и Црној Гори, донедавно заједничкој држави, дешава финиш у формирању и отпочињању деловања новоизабраних орочених влада. Можда је једино заједничко у оба случаја приметан утицај страног фактора на персонални састав нових влада, како се то у међународним односима и дипломатији каже. Орочавање трајања нових влада на годину и нешто више дана, а могуће је да трају и краће, је различито. У Црној Гори чак хоће да мандат нове експертске владе буде само 200 дана, са главним циљем да се припреме нови парламентарни избори, који би били заистаа демократски и фер, са равноправним учешћем свих политичких партија - и владајуће опције и опозиције. Намере су заиста честите, али у црногорској политичкој атмосфери тешко ће се запатити истинска демократија, после тридесетогодишње сурове аутократије.

            Мотиви за орочену владу у Србији уопште не садрже потребу за истинском демократијом, већ се славодобитно ужива што су у изборима остварили безмало дво-трећинску доминацију владајућег СПС-а. То је аутократском режиму омогућило да лагодно, без ометања од стране опозиције, подели ресоре само својима и понеком из других редова као милостињу. Шта ће бити преокупација орочене владе видећемо.

            Све у свему ушли смо у суморну јесен и зиму, пуну неизвесности и брига. Медији нас, посебно електронски, свакодневно бомбардују саопштењима о великим бројевима заражених и умрлих од короне. Вести су тако интониране и циљане да они којима су упућене мисле да се ни у мишју рупу не могу сакрити. Завладало је време, како рече Матија Бећковић у опроштајној беседи од пријатеља Амфилохија, када људи говоре кроз неке крпе преко уста. Ми поданици којима се надлежни кроз крпе обраћају, а понекад и прете, добро разумемо ово време нашег жалосног живљења.

 

            Милан Ливада     




понедељак, 2. новембар 2020.

КАД СЕ РЕСОРИ ДЕЛЕ САМО СВОЈИМА

 

370. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 27.10.2020. од

  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

КАД СЕ РЕСОРИ ДЕЛЕ САМО СВОЈИМА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 370. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 19. до 25. октобра 2020, бележимо како владајућа партија у српском друштву, четири месеца после парламентарних избора, славодобитно дели ресоре својима, без присуства опозиције. За српске прилике то није ништа необично, пошто таква нео-бичност, непојмљива за демократска друштва, овде траје више од три деценије. Нису се остварила очекивања да ће после развлашћивања комуниста и у Србији, најзад, у политичком животу завладати демократска атмосфера. Разлог је, свакако, што су се бивши комунисти преименовали у социјалисте и задржали све манире једнопартијског система и апсолутистичке владавине. Да би створили привид вишепартијског система социјалисти су подстицали стварање већег броја политичких странака и партија, које су обично биле малобројне и политички неискусне, па је самим тим њихов утицај на политичка збивања био миноран. Главна препрека настанку равноправне опозиције владајућим гарнитурама у политичким процесима у српском друштву била је наопака пракса да Влада критикује опозицију, а не обрнуто да опозиција критикује владу, што је основни смисао демократије.

            Необичности на политичкој сцени Србије посебно су биле присутне током ове године. Главна преокупација свих надлежних државних званичника и институција била је борба са пандемијом короне вируса. Примењују се још увек строге превентивне мере. У таквом амбијенту спроведени су парламентарни избори у којима је владајућа СНС освоји-ла безмало две трећине гласова. Некад владајуће опозиционе странке бојкотовале су ово-годишње изборе, највише због сталне сурове критике  власти на њихов рачун у стилу "Шта хоће та опозиција?!" и потпуног игнорисања свих иницијатива опозиционара. Пожуриле су да то искористе бројне политичке групације, које нису успеле да пређу ни смањени цензус од 3 одсто. Тако је на српској политичкој сцени само једна партија остала да ствара Владу по свом укусу. Одлучила се опет на необичан потез - да то буде једногодишња влада, а онда ће поново организовати парламентарне изборе. У политичкој и медијској пропаганди, разуме се, доминира самохвала за постигнуте резултате у свим сферама. Тако се за најважнију сферу нашег живљења каже да смо имали највећи раст у привреди, када све остале државе имају велики пад производње. На телевизији су неки то уочили па саопштавају да српска привреда има најмањи пад у условима пандемије.

            И на крају, значајно је за нас који смо крајишког порекла, да се у избору Владе Србије спомињу и два крајишка имена. Друго је питање што до њих вероватно не допире крајишко питање. То су Александар Шапић, челник његове партије "Спас" и Ратко Дмитровић који је кандидован за министарско место...

 

            Милан Ливада