У ЗНАКУ УЗВИШЕНЕ СЛАВЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

 

505. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 20.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 У ЗНАКУ УЗВИШЕНЕ СЛАВЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 505.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минула недеља, посебно 15. и 16. фебруар узвишено су били у знаку обележавања  Дана државности Србије. Са дужним пијететом данашње генерације свих Срба, ма где они били, са поносом су се сећале историјских подвига својих предака. То раздобље модерне српске историје почело је на Сретење Господње 15. фебруара 1804. године, када је донета одлука да се подигне Први српски устанак под вођством Карађорђа. Да одмах подсетимо да је из редова Срба Крајишника код Карађорђа дошао Доситеј Обрадовић, који је својим ангажманом у ставарању академског образовања и других облика духовног преображаја на неки начин био претеча модерне српске културе. Стари Доситеј, како га је назвао Кара-ђорђе, био је најученији Србин оног доба, афирмисани књижевник и наш први Европејац.   

            Заједно је слављен и велики државнички догађај који се десио три деценије касније. То је било  доношење Сретењског Устава 1835. године, у доба владавине кнеза Милоша. Србија је тада била четврта држава у Европи која је донела Устав. Тај највиши правни акт, још увек вазалне Србије, написао је Димитрије Давидовић. Узео је најлибералније одредбе из устава Француске и Белгије. Поред тога сам је формулисао више правних одредница  за прилике у тадашњем српском друштву, које се тек делимично ослободило робовласничког и кметског угњетавања. Испало је да је то најлибералније европско уставно дело засметало највећим европским државама Турској, Русији која није имала устав и другим силама. Напросто су диктирале да се српски Устав укине. Зато је потрајао само 55 дана, али је његова правна вредност непорецива и за нашу историју државе и права величанствен почетак. Цех је платио његов творац Димитрије Давидовић, којег је кнез Милош протерао у Смедерево где је и умро. У овом државничком слављу делегација Удружења новинара Србије из Београда је дошла и на његов гроб у Смедереву положила венце и цвеће. У при-годним беседама новинари су подсетили јавност да је Давидовић био први српски новинар који је у Бечу штампао прве "Новине Сербске". Ми додајемо да је био Србин Крајишник,  али нисам приметио да је то уопште спомњано. Такав је однос према нама - негаторски.

            Добра је страна примене овог формата подсећања на велике датуме и личности из времена почетака модерне српске историје. Уместо да се у форми академије, са најуче-нијим  и најузвишенијим беседама истичу националне и државничке вредности, кроз све-народно славље цела Србија је два дана гледала и слушала велике часове своје историје.

На другој страни, више је него тужно што се у исто време и пред нашим очима, у онда- шњој Старој Србији, а данашњем Косову и Метохији, дешава терор, поробљавање и прогон Срба, од оних истих сила, против којих су наши преци изборили слободу и државу.

 

            Милан Ливада