150. Недељна хроника - 542. емисија Завичај

Драгом сараднику, пријатељу и мом земљаку, Примишљанцу, Милану Ливади

најискреније ЧЕСТИТАМ овај велики јубилеј, 

уз искрене жеље за добро здравље и успјешан наставак сарадње!

Милане, поносан сам на тебе и част ми је што сарађујемо!!!

Сава Смољановић

Кликни на линк испод и преслушај емисију Завичај:

******** ЈУБИЛАРНО, 150. издање НЕДЕЉНЕ ХРОНИКЕ *******

Милан Ливада: 150. Недељна хроника за емисију Завичај

150. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 23.02.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЈУБИЛАРНА ХРОНИКА ЗА ЈУБИЛЕЈ МАТИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора.

        Ово је наша 150. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај. Ово је већ велики јубилеј за нас два Примишљанца, који се у егзилу, у нашем другом војвођанском завичају, са неизмерним поштовањем односима према нашем исконском крајишком пореклу. Као хришћани знамо да је завичај простор на којем нам је Бог подарио живот, а то је наше Примишље. Један од највећих српских писаца Милош Црњански, у чијем завичају сад битишемо, записао је да је завичај простор који човек одабере за живот. Као и у случају Црњанског, и нас двојицу Смољановића и Ливаду, ратно и расистичко друштвено историјско насиље је присилило на промену завичаја. Сада у том споју двоструког завичаја, у овој Хроници и емисији Завичај, слажемо дебели досије сећања, првенствено на крајишки простор са кога смо потекли.

Живот је велики комедијант, записао је Црњански. Ту његову генијалну мисао, као водиљу, користимо и за нашу јубиларну хронику. Она кореспондира са једним од највећих догађаја у историји српске културе. У недељи од 15. до 21.02.2016. забележили смо 16. фебруара вансеријски културно историјски догађај, у којем смо и те како учествовали и ми Крајишници. Била је тога дана Свечана седница Матице српске поводом обележавања 190. годишњице од оснивања ове најстарије књижевне, културне и научне установе у Срба. Када је Матица основана у Пешти, пре 190 година, међу петорицом њених оснивача, који су потписали оснивачки акт, налазе се и имена двојице Крајишника, тамо негде из Далма-тинске Загоре. А 190 година после, на овој великој свечаности у Новом Саду, Матица је уручила Змајеву награду за 2015. годину Ђорђу Нешићу, за збирку песама Боље је бити у мањини. Аутор је крајишког порекла, а у награђеној књизи алудира на нашу крајишку трагедију.

Тако смо у јубиларној Хроници имали прилику да њен садржај буде посвећен јубилеју настанка највеће и најстарије културне институције у Срба. За нас Крајишнике је значајно, да су наши представници у двовековном раздобљу, увек били међу носиоцима престижних подухвата у свесрпском стремљењу за боље и напредније.

Милан Ливада


 

Емисија ЗАВИЧАЈ - 541 - 16. 02. 2016.

Емисија ЗАВИЧАЈ - 541 - 16. 02. 2016.

КРАЈИШКА РАВНОДУШНОСТ ПРЕМА СОПСТВЕНИМ СТРАДАЊИМА

149. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 16.02.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КРАЈИШКА РАВНОДУШНОСТ ПРЕМА СОПСТВЕНИМ СТРАДАЊИМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 149. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 08. до 14.02.2016. правимо осврт на три крајишка реаговања, овде у Војводини, на три књиге са крајишком тематиком. Најновији догађај се десио пре три дана, 13. фебруара, у Новој Пазови. Било је представљање књиге Рушевица село на Кордуну, аутора  Лазе Пекеча. Све је било по највишим стандардима примереним за овакав културно историјски догађај, од прворазредног значаја за наш крајишки свет. Аутор заслужује, и добио је, све комплименте за студиозну и високо квалитетну  монографију о свом родном селу.
Аутору ове хронике наметнула се, међутим, мисао да је изостала цивилизована осуда погрома, који је ескалирао баш тога дана, над остатком остатака крајишких Срба у Хрватској. Њихов тамошњи лидер проф. др Милорад Пуповац писао је највишем државном врху да је и лично доживео нетолеранцију и мржњу, какву није приметио ни у најтежим ратним годинама. А на нашем споменутом скупу један високи интелектуалац рече како су му усташе побиле целу породицу, али он не мрзи Хрвате?! Није ова опаска позив да се узврати мржњом, него чуђење да не знамо да се са дужним пијететом односимо према масовном страдању српских крајишких сународника! Зар не би било достојанствено да смо осудили погром и изразили солидарност са земљацима који преживљавају насиље?! Знамо да су равнодушност према сопственим страдањима и заборав злочина нови злочин према жртвама. То изгледа тешко баштинимо у нашој крајишкој култури сећања!

Поенту нашег осврта смо исказали на примеру споменуте монографије, па ћемо друга два реаговања споменути укратко. У јануару 2016. у Инђији, је била промоција Ратног Дневника, аутора мр Миле Дакића. Кажу да умало није дошло до прекида и туче, што су изазвали они Крајишници који не прихватају контекст у којем су споменути у Милетовом делу. Раније, у зиму 2015., сличан инцидент се десио у Новом Саду на представљању књиге Истина се не може вечито сакривати, аутора мр Милисава Секулића. Овај аутор није Крајишник него је из Београда дошао у Книн у јеку грађанског рата. Писао је директно како се који високи актер понашао у грађанском рату у Републици Српској Крајини и оптужио Србију и Републику Српску да су лажно обећавале помоћ, а у одсудном тренутку нису реаговале?!

Ова два примера сведоче да наш српски крајишки раскол и те како траје, да се настављају непомирљива међусобна оптуживања и да до пуне истине о нашој крајишкој трагедији, незапамћеној у модерној Европи, нећемо доћи. Увек је, у тегобној прошлости, српски крајишки народ живео у маглама обмана и манипулација. То се, на нашу велику жалост, дешава и после највећег понижења које смо доживели! Мада је свеколики амбијент неповољан за истраживаче и писце наше крајишке судбине не смемо да одустанемо, него морамо да наставимо, па докле стигнемо.

Милан Ливада



  

Емисија Завичај - 540. (09.02.2016.)

Емисија Завичај - 540. (09.02.2016.)

НЕМА ПАРА ЗА РАТАРА

148. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 09.02.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕМА ПАРА ЗА РАТАРА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 148. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 01. до 07.02.2016. забележили смо, овде у Војводини, два реаговања ратара на однос државе према њима. Суштина је у томе да држава нема пара за ратаре. Тај њен маћехински однос десио се, на самом почетку текуће 2016. године, у драстичном кресању субвенција за пољопривредну производњу. Уместо 12 хиљада динара по хектару, као што је било досад, ратари ће овог пролећа добити само четири хиљаде динара. То је три пута мање од досадашње државне помоћи у новцу произвођачима хране. Влада Војводине је протестовала код Владе Србије и упозорила да ће то довести до даљега смањивања ионако већ смањене производње на њивама. Највише су погођени ситни ратари чији је посед до 10 хектара, јер они са добијеним субвенцијама не могу баш ништа да учине. О томе нам сведочи и један наш Кордунаш избеглица у Чонопљи. У првим годинама избеглиштва пружао је услуге на малим сељачким поседима. Временом су они толико сиромашили да ни то више нису могли да плаћају. После ових државних рестрикција ситни сељаци ће западати у још већу беду, а опет ће најгоре проћи наше крајишке избеглице које су се настаниле у селима.

Други догађај који бележимо, на први поглед делује охрабрујуће, и супротно претходно описаном, је веома позитиван. Влада Војводине је доделила бесповратне кредите за куповину кућа младим брачним паровима са више деце. Срећне су биле 74 породице, које су у племенитој акцији Повратка на село, добиле од Покрајине новац за куповину сеоских кућа, са окућницама. До краја 2016. још ће једна толика група добити државну новчану помоћ за одлазак на село. То је укупно 150 породица за годину дана, што заслужује све комплименте. У Војводини кажу годишње нестане по једно мање насеље као што је Црња или Чока. На овај начин се обезбеди ублажавање таквог смањивања војвођанског становништва, јер 150 породица чини једно мање село. Остаје, међутим, нејасно од чега ће ти нови сељани да живе, кад држава на кашичицу даје субвенције за пољопривредну производњу.

Све у свему и даље најсиромашнији упадају у још већу беду. Радничка класа, ако се уопште о њози може говорити, прима месечно 15 до 20 хиљада динара, што је робовска надница, а ситни сељаци на малом поседу не могу ни толико да обезбеде, па је нејасно како преживљавају. Докле тако?!

Милан Ливада


  

Емисија 539 - 02. 02. 2016.

Теме и прилози:

Лазо Пекеч: Рушевица - село на Кордуну
Милан Ливада: Недјељна хроника
Словеначки хор изводи На Кордуну гроб до гроба
Прича: Како је Маџо из Радоња Луке дочекао усташе на кућном прагу

Кликни на линк испод и преслушај емисију:

Емисија ЗАВИЧАЈ - 539 - 02-02-2016

ПРВО ШТАМПАЊЕ АКТА О ШТАМПИ ПОСЛЕ 167 ГОДИНА

147. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 02.02.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПРВО ШТАМПАЊЕ АКТА О ШТАМПИ ПОСЛЕ 167 ГОДИНА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 147. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 25. до 31.01.2016. забележили смо једно драгоцено сећање на догађаје у Срему пре 167 година. У Друштву новинара Војводине у Новом Саду представљена је 29. јануара књига Слобода штампе у Српској Војводини 1848-1849. Главни аутор, са сарадницима, је др Драго Његован, наш Крајишник који је у последњем рату морао да напусти Осијек. Основни садржај у књизи чини Привремена уредба за печатњу, тј. штампу, коју је маја месеца 1849. године донело Правитељство, односно влада Војводине, која се тада називала час Војводство Србија, час Војводина Србија. Поента је да је ово прво публиковање једног важног, а до сада необјављеног политичко-правног документа из историје краткотрајне Српске Војводине, са седиштем у Сремским Карловцима. Мислимо да је појава овакве књиге значајан допринос изучавању и сазнавању модерне историје српског народа на крајишко војвођанском простору.
За наш угао истраживања и посматрања битно је да су главни актери тих историјских догађаја били Крајишници. Целу Европу су 1848. тресле националне револуције, а 19. век је био век националности, у којем су и Срби настојали да обнове своју давно изгубљену државност. Тако су српски митрополит Јосиф Рајачић, личког порекла и српски војвода Стеван Шупљикац, рођен на Банији, прогласили Српску Војводовину. Тада је, по војводи, настало данашње име Војводина, која је у ондашњем саставу имала Срем,  Банат, Бачка и Барања, укључујући Војну границу. А слободу штампе проносио је лист Напредак Данила Медаковића, пореклом из Лике.
У целини гледано овакво ангажовање представља драгоцен допринос изучавању и сазнавању начина свеколике борбе за слободу и аутономију српског крајишког и војвођанског народа у дијаспори.    

Милан Ливада

НАШИ ЕВРОПЕЈЦИ И ОНИ КОЈИ ХОЋЕ ТО ДА БУДУ

146. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.01.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НАШИ ЕВРОПЕЈЦИ И ОНИ КОЈИ ХОЋЕ ТО ДА БУДУ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 146. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 18. до 24.01.2016. забележили смо за српско друштво уобичајену причу која побуђује на размишљање. На самом почетку текуће године, средином јануара, ватерполо репрезентација Србије на 32. европском шампионату у Београду играла је вели-чанствено и освојила трећу узастопну титулу најбоље у Европи. Истовремено је то шеста узастопна титула српских ватерполиста на најпрестижнијим турнирима у свету. За наш ангажман посебно је значајно да је готово половина тих сјајних момака крајишко војвођанског порекла. Погледајте само ту листу: браћа Пијетловић - Душко и Гојко, Андрија Прлаиновић, Милош Ћук, Слободан Никић... Српски ватерполисти, дакле, раде свој посао на највишем професионалном нивоу и најзначајнији су амбасадори своје државе Србије. Кад томе додамо да више од 20 играча и 5 тренера раде у "печалби" у најбољим тимовима, углавном Европе, онда је слика потпуна и потврђује да су они својим врлинама већ увелико постали наши Европејци. Још је нешто карактеристично, да се састав репрезентације стално мења, али је увек на у европском и светском врху. И поред блиставих резултата ови спортисти су на последњем месту у вредностима српског друштва Рекло би се народски: последња рупа на свирали!

Насупрот томе, прва доминантна сфера у српским вредностима - политика, такође је у јануару отпочела своју игру у најави избора. За разлику од ватерполиста овде више од четврт века "игра" исти састав. Конституисала се својеврсна политичка класа која све држи у својим рукама. Прононсери те класе хоће свим силама да буду Европејци. Баш нас интересује како ће у тим намерама успети кад су у досадашњој владавини од средње развијене направили најсиромашнију земљу у Европи. Још је један апсурд присутан у свим изборима. Главна парола је увек бољи живот! Како то мисле да остваре без привреде, коју су опљачкали малобројни појединци, и коју су до крајности опустошили?! Видимо у тој игри и наше Крајишнике, који се позиционирају уз позицију и опозицију, да бар појединци и мање групе, добро ушићаре. Нешто ми паде на памет како би то било да у политички врх ставимо ону петорку ватерполиста и да им још додамо Новака Ђоковића?! Били та влада била мање успешна од досадашњих?

Оте ми се ово поређење у стилу оног Домановићевог размишљања једног обичног српског вола. Све указује да ми живимо неко ново Домановићево време, али више у виду фарсе. Живи били па видели!

Милан Ливада

КАД "ДОЂОШ" РЕМЕТИ СКЛАД ЕТНИЧКИХ ОДНОСА

145. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.01.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАД "ДОЂОШ" РЕМЕТИ СКЛАД ЕТНИЧКИХ ОДНОСА  

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 145. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај. То је јубилеј наше Хронике која се усталила и у континуитету бележи актуелности крајишких (не)прилика.

У недељи од 04. до 10.01.2016. забележили смо 05. јануара у Новом Саду 99. сесију Удружења грађана "Забрањена историја". То је, иначе, група родољубивих и упорних Новосађана која истражује и у јавности представља историјске теме забрањене за спомињање у комунистичком систему владавине, а богами и у овим транзиционим. Тема је овог пута била "Злочини Миклоша Хортија" о чему је књигу написао историчар и публициста Александар Вељић. Он је млад човек, чији је ентузијазам за свако поштовање, у трагању за истином о стравичним злочинима мађарске окупационе војске и полиције у јануару 1942. године у Шајкашкој, како зову јужни део Бачке. Управо се током овог јануара нижу комеморативни скупови у знак сећања на страдале Србе у тој злогласној рацији. За наше истраживање значајно је да је међу брутално побијеним српским народом у јужној Бачкој било највише Крајишника! Како? - запитаће се свако. Па тако што је средином 18. века, приликом формирања Шајкашког одреда, његов састав био готово у целости попуњен Србима са нашег крајишког простора. Тако су се наши преци на Кордуну рецимо звали граничари, а овде шајкаши, јер су Границу на Дунаву и Тиси чували у лаким чамцима званим шајке.

Суштина спора овде је у броју страдалих којима оперише званична и забрањена историја. Комунистички истраживачи су тај број "заледили" на око 3.500 брутално побијених и под лед у Дунав и Тису бачених Срба. Вељић је у својим истраживањима дошао до више од 12 хиљада имена српске деце, жена и мушкараца који су били жртве мађарских фашиста. Званични државни и партијски историчари одбијају да прихвате толико српских жртава! Чине то мада је још за време рата један шведски лист објавио да је страдало око 30 хиљада Срба! У полемичком излагању Вељић је рекао да противници његовог истраживања говоре за њега како је, ето, тамо неки "дођош" нашао за сходно да ремети складне међунационалне односе у Војводини!? На жалост, тако резонују и српски аутошовинисти који спречавају трагања за истином о страдању сопственог народа!

Овакво вајкање Александра Вељића, на неразумевање, опструкцију и спречавање трагања за истином у прошлости и садашњости српског друштва, указује на муке појединаца и група ангажованих да сведоче аутентичну даљу и блиску прошлост свога завичаја, рецимо. Разумљива је жеља Вељића и поклоника "Забрањене историје" да што више људи сазна резултате њихова истраживања. Наша су сазнања, с обзиром да смо ангажовани на истраживању истих и сличних области, да наше сународнике мало интересује истина о њима. Утешно је што није мали број оних који су заинтересовани. То добро осећамо и нас два Примишљанца, који истрајавамо у баштињењу емисије Завичај.

Милан Ливада