150. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.02.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
ЈУБИЛАРНА ХРОНИКА ЗА ЈУБИЛЕЈ МАТИЦЕ
Ово је наша 150. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај. Ово је већ велики јубилеј за нас два Примишљанца, који се у егзилу, у нашем другом војвођанском завичају, са неизмерним поштовањем односима према нашем исконском крајишком пореклу. Као хришћани знамо да је завичај простор на којем нам је Бог подарио живот, а то је наше Примишље. Један од највећих српских писаца Милош Црњански, у чијем завичају сад битишемо, записао је да је завичај простор који човек одабере за живот. Као и у случају Црњанског, и нас двојицу Смољановића и Ливаду, ратно и расистичко друштвено историјско насиље је присилило на промену завичаја. Сада у том споју двоструког завичаја, у овој Хроници и емисији Завичај, слажемо дебели досије сећања, првенствено на крајишки простор са кога смо потекли.
Живот је велики комедијант, записао је Црњански. Ту његову генијалну мисао, као водиљу, користимо и за нашу јубиларну хронику. Она кореспондира са једним од највећих догађаја у историји српске културе. У недељи од 15. до 21.02.2016. забележили смо 16. фебруара вансеријски културно историјски догађај, у којем смо и те како учествовали и ми Крајишници. Била је тога дана Свечана седница Матице српске поводом обележавања 190. годишњице од оснивања ове најстарије књижевне, културне и научне установе у Срба. Када је Матица основана у Пешти, пре 190 година, међу петорицом њених оснивача, који су потписали оснивачки акт, налазе се и имена двојице Крајишника, тамо негде из Далма-тинске Загоре. А 190 година после, на овој великој свечаности у Новом Саду, Матица је уручила Змајеву награду за 2015. годину Ђорђу Нешићу, за збирку песама Боље је бити у мањини. Аутор је крајишког порекла, а у награђеној књизи алудира на нашу крајишку трагедију.
Тако смо у јубиларној Хроници имали прилику да њен садржај буде посвећен јубилеју настанка највеће и најстарије културне институције у Срба. За нас Крајишнике је значајно, да су наши представници у двовековном раздобљу, увек били међу носиоцима престижних подухвата у свесрпском стремљењу за боље и напредније.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар