145. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 19.01.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
КАД "ДОЂОШ" РЕМЕТИ СКЛАД ЕТНИЧКИХ ОДНОСА
У недељи од 04. до 10.01.2016. забележили смо 05. јануара у Новом Саду 99. сесију Удружења грађана "Забрањена историја". То је, иначе, група родољубивих и упорних Новосађана која истражује и у јавности представља историјске теме забрањене за спомињање у комунистичком систему владавине, а богами и у овим транзиционим. Тема је овог пута била "Злочини Миклоша Хортија" о чему је књигу написао историчар и публициста Александар Вељић. Он је млад човек, чији је ентузијазам за свако поштовање, у трагању за истином о стравичним злочинима мађарске окупационе војске и полиције у јануару 1942. године у Шајкашкој, како зову јужни део Бачке. Управо се током овог јануара нижу комеморативни скупови у знак сећања на страдале Србе у тој злогласној рацији. За наше истраживање значајно је да је међу брутално побијеним српским народом у јужној Бачкој било највише Крајишника! Како? - запитаће се свако. Па тако што је средином 18. века, приликом формирања Шајкашког одреда, његов састав био готово у целости попуњен Србима са нашег крајишког простора. Тако су се наши преци на Кордуну рецимо звали граничари, а овде шајкаши, јер су Границу на Дунаву и Тиси чували у лаким чамцима званим шајке.
Суштина спора овде је у броју страдалих којима оперише званична и забрањена историја. Комунистички истраживачи су тај број "заледили" на око 3.500 брутално побијених и под лед у Дунав и Тису бачених Срба. Вељић је у својим истраживањима дошао до више од 12 хиљада имена српске деце, жена и мушкараца који су били жртве мађарских фашиста. Званични државни и партијски историчари одбијају да прихвате толико српских жртава! Чине то мада је још за време рата један шведски лист објавио да је страдало око 30 хиљада Срба! У полемичком излагању Вељић је рекао да противници његовог истраживања говоре за њега како је, ето, тамо неки "дођош" нашао за сходно да ремети складне међунационалне односе у Војводини!? На жалост, тако резонују и српски аутошовинисти који спречавају трагања за истином о страдању сопственог народа!
Овакво вајкање Александра Вељића, на неразумевање, опструкцију и спречавање трагања за истином у прошлости и садашњости српског друштва, указује на муке појединаца и група ангажованих да сведоче аутентичну даљу и блиску прошлост свога завичаја, рецимо. Разумљива је жеља Вељића и поклоника "Забрањене историје" да што више људи сазна резултате њихова истраживања. Наша су сазнања, с обзиром да смо ангажовани на истраживању истих и сличних области, да наше сународнике мало интересује истина о њима. Утешно је што није мали број оних који су заинтересовани. То добро осећамо и нас два Примишљанца, који истрајавамо у баштињењу емисије Завичај.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар