ВОЈВОДИНА ДУНЂЕРСКИХ И ОВА НАША САВРЕМЕНА

163. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ВОЈВОДИНА ДУНЂЕРСКИХ И ОВА НАША САВРЕМЕНА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 163. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 16. до 22. маја 2016. године бележимо неке, чини нам се, најбитније делиће из велике приче о најчувенијој предузетничкој војвођанској династији Дунђерских. Мада се њихова појава и учинак мере вековима целовита прича о њима није испричана, нити ће икада бити написана. Ову белешку је аутор сачинио након једнодневног излета, 21. маја, групе пензионера из Радио Телевизије Војводине из Новог Сада. Походили су дворце Војводине међу којима доминира "Фантаст" велепоседника Богдана Дунђерског у Бечеју. Ништа мање није значајан дворац велепоседника Лазара Дунђерског у Кулпину.
Прича о Дунђерским сеже у 19. век када се њихов предак Аврам из Гацка доселио у околину Суботице. Остаће вечна тајна откуд им почетни капитал, од којег су постали тако моћни. Поента је у њиховом великом пословном успеху, да су уз огромне поседе плодне војвођанске земље, иначе најплодније у Европи, створили моћну индустрију, у којој је била запажена производња аутомобила и авиона. Захваљујући предузетништву Дунђер-ских Војводина је била најразвијенији део у новоствореној првој Југославији, после Првог светског рата 1918. године. Селили су војвођанску индустрију у Словенију (ТАМ у Марибору); у Хрватску (Творница  дувана у Ровињу, Бродоградилиште у Пули); у БиХ (авионска индустрија у Мостару, бројни млинови широм Босне и друго). У безмало полувековној комунистичкој владавини изграђене су бројне значајне фабрике широм Покрајине. Несхватљиво је да су нове демократске владајуће гарнитуре у последњих четврт века ту индустрију готово у целости уништиле?! Споменутог дана, у вожњи аутобусом од Бечеја до Кулпина, видели смо дим из само једног фабричког димњака у Врбасу! Некада је "шума" високих фабричких димњака парала плаво војвођанско небо. Уместо снажне индустријско пољопривредне регије, што је била, Војводина се срозала у малтене у колонију страног капитала.
Велику мучнину у осећањима изазива такво економско и друштвено пропадање код оних који пола века новинарски прате прилике у Покрајини, као што је то случај са аутором овог текста. Неки наши Крајишници у прошлости су чуда створили. То је била Војводина Дунђерских и других њима сличних предузетника. При крају 20. века Србија је била средње развијена европска држава, а Покрајина њен најразвијенији део. Ови данашњи Крајишници наши савременици, не да нису такво драгоцено наслеђе са поштовањем сачували и унапредили, него су га страшно девастирали. Тако сада, рецимо у Бачкој, на најплоднијој земљи у Европи живе најсиромашнији људи!

Милан Ливада

554. - 17. 05. 2016.

Емисија ЗАВИЧАЈ - 554 - 17. маја 2016. - Кликни овдје и ПРЕСЛУШАЈ

КРАЈИШКЕ МЕТОДЕ БОРБЕ ЗА ВЛАСТ

162. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КРАЈИШКЕ МЕТОДЕ БОРБЕ ЗА ВЛАСТ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 162. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 09. до 15. маја 2016. године бележимо неке, по нашем мишљењу, битне рефлексије о крајишким методама борбе за власт. Повод су два одвојена, истовремена протеста у Бањалуци, који су били 14. маја. Посматрамо их у троуглу Београда, Бања Луке и Книна, као седишта бивше Републике Српске Крајине. Видимо у тим односима бедне крајишке методе борбе за власт. То су она српска посла у којима доминира злурада максима "што горе то боље" и аутошовинизам на делу. У ситуацији када се дешава оно хамлетовско бити или не бити у Републици Српској, власт и опозиција не разговарају братски: шта да се ради? - него митингују и међусобно се оптужују! Главни опозициони лидер грубо је јавно одбацио позив српског патријарха Иринеја да несугласице отклоне баш у братском дијалогу и одбрусио да црква на треба да се меша у политику! Такво ирационално поступање, у унутарсрпским односима у беспоштедним борбама за власт, прорекли су пророци Тарабићи наслућујући да ће се Срби чудно понашати, да ће ударити брат на брата?!
Ово чудно дешавање у српском амбијенту враћа наша сећања на трагични слом Републике Српске Крајине. У расплитању истине о томе згрожени смо шта је чинио свој своме у том судбоносном времену. Ондашња крајишка политичка и војна власт, што је било очигледно и онда а поготово сада са дистанце, није била дорасла том историјском времену и задатку који је требала да обави. Од власти у матици и у Републици Српској "била је пуштена низ воду". Да ли је она, бар делимично, била свесна свега тога? Тешко је то рећи, а није ни важно, јер знамо исход. Несхватљиво је да су у унутрашњим политичким односима доминирале несугласице и тешка трвења између тобожње власти и опозиције! Шеф државе и премијер нису диванили међусобно?! Многи Крајишници, који су из Војводине добровољно отишли у тамошњи рат или су били мобилисани, причали су да су се, у њиховим родним местима, према њима нељудски понашали... Много је било ружних ствари које смо сами себи чинили! Крај знамо.

Милан Ливада

ВЛАДИКИНО УПОЗОРЕЊЕ

161. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 10.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ВЛАДИКИНО УПОЗОРЕЊЕ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 161. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 02. до 08. маја 2016. године бележимо директно и озбиљно упозорење владике далматинског Фотија о "српском питању у Хрватској". У интервјуу београдској Политици, поводом овогодишњег Васкрса, он је указао да ће Срби у Хрватској постати прошлост, уколико изостане насушна помоћ из њихове матице. Мада је овакво предвиђање на жалост, већ постало сушта истина, ретко смо га могли јасно чути од црквених велико-
достојника, а поготово од предводника владајућих кругова у матици.
Образлагао је владика Фотије да је добро да Хрватска и Србија имају добре односе, али би било још боље да матична држава Србија прати стање унутар српске заједнице и да својим политичким и економским механизмима помогне њеном опоравку и очувању. То би у првом реду били: повратак избеглог становништва и почетна економска помоћ, како би људи могли остати и живети овде, где су вековима живели православни Срби. Без таквог дугорочног плана, наставио је владика, ми овде можемо полако постати прошлост, што свакако не би било добро ни цркви ни народу. Свештеници у Далмацији најчешће имају сахране, мало крштења и венчања. Ако о овом проблему не будемо сви мислили, неће бити добро, указао је владика.
Добро је да је владика говорио тако отворено и да је то објављено у значајним новинама. Нама, који те српске крајишке прилике пратимо из новинарског угла више од пола века, све то личи на крик напуштених и остављених у непријатељском окружењу. Јер, стање ствари у српској матици данас и овде је такво да она не може да помогне ни сама себи у свеопштем пропадању, а камоли дијаспори, која је уз то уопште ни не занима. Влада Србије је укинула Министарство за дијаспору, чиме је показала што о томе мисли. Србија се уопште не односи са поштовањем и захвалношћу према силној помоћи која јој пристиже из дијаспоре. Да није тих дознака из иностранства стање у најсиромашнијој држави у Европи било би још јадније и несрећније. Врхунац овог немара према прогнаним Крајишницима огледа се у изјавама српских политичара како Хрватска ништа не чини да реши њихове проблеме. Понашају се у стилу: "Бриго моја пређи на другога" и бестидно обмањују избегли српски народ, а баш ништа не предузимају од онога на шта је циљао владика далматински Фотије!

Милан Ливада

Емисија ЗАВИЧАЈ - 552 - 03 05 2016

Емисија ЗАВИЧАЈ - 552 - 03 05 2016

О ЈАСЕНОВЦУ БЕЗ НАЈКОМПЕТЕНТНИЈЕГ ПОЗНАВАОЦА

160. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

О ЈАСЕНОВЦУ БЕЗ НАЈКОМПЕТЕНТНИЈЕГ ПОЗНАВАОЦА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 159. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 25. априла до 01. маја 2016. године, направили смо осврт на дебату у Српској Академији Наука и Уметности о Јасеновцу, "највећем српском граду под земљом". Десило се то умовање уочи овогодишњег Васкрса, поводом 75. годишњице формирања најстравичнијег геноцидног логора за Србе, Јевреје, Роме... Готово да није било публицитета о томе. Видели смо само на телевизији кратке извештаје и на основу тога бележимо наше чуђење што невидесмо најкомпетентнијег познаваоца Јасеновца.
Сваки помен Јасеновца Крајишници, међу којима је и аутор овог осврта, доживљавају са посебним сензибилитетом. Међу брутално умореним недужним Србима било је највише крајишке деце, жена, стараца и људи. Уводничар и председник САНУ академик Костић рече, што је телевизија апострофирала у извештају, да није толико важан број страдалих, колико потреба да се утврде узроци и исходиште таквог грозоморног зла. Много је директнији и одређенији био академик Крестић, што је и разумљиво јер је беседио историчар, а не техничар, који су најбројнији у Академији! На основу кратког тв фрагмента даде се закључити да је Крестић пледирао да се већ једном говори директно и отворено о Јасеновцу, а тек после свестраних анализа закључи о могућностима суживота...
Телевизија не приказа да ли је у дебати учествовао најкомпетентнији познавалац тога концентрационог логора академик Србољуб Живановић. Тај Србо Енглез је, као млад патолог из Новог Сада, још 1964. био у југословенском тиму, који је истраживао Јасеновац. Публиковани су ти подаци тек 1990. године. Живановић је троструки академик из наука које најпотпуније доприносе сазнањима о геноциду. Води Међународну комисију за истину о Јасеновцу са седиштем у Лондону, јер је британски држављанин. Блиско сарађује са господином Зурофом, челником института "Симон Визентал". Најзаслужнији је што је Република Српска донела Декларацију о геноциду, о којој ће се изјаснити Руска Дума, парламент Јерменије и други. Зар је могуће да његова знања не требају ни српским академицима?! Политичари су већ одбили његове понуде! Заинтересовани за однос према најболнијем питању српске историје, не могу да свате да српске власти , па и научне институције, не маре за беспримерна страдања сопственог народа?!

Милан Ливада