434. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за15.03.2022. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина
ВЕСТ КОЈУ СМО ДУГО ЧЕКАЛИ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 434. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију Завичај - Слободна Крајина.
У недељи од 07. до 13. марта 2022. бележимо
вест коју смо дуго чекали - више од две године. Још је присутна неверица да је
пандемији корона вируса дошао крај. Јер, у Кризном штабу и са највишег државног
места говорено је како корона никуда неће отићи, него ће стално да буде
присутна!? Најзад, на седници Кризног штаба, у четвртак 10. марта, донета је
одлука о укидању ковид пропусница и ограничењу
броја људи у затвореном про-стору, која важи од минуле суботе. Ношење
маски остало је на нивоу препоруке, осим у здравственим установама, где је
обавезно. Лакнуло је породицама чији чланови велик део дана проводе испред тв
екрана. Дуже од две године, свакодневно су по цео дан били изло-жени
информативном терору о корони, која код нас, у окружењу, на европском простору
и целом свету заражава милионе људи и сеје смрт код оболелих. Тако је у минулу
недељу, у вечерњем Дневнику РТС-а, на
који смо се увек позивали у нашим хроникама, владала права опуштеност, у
поређењу са ранијим драматизацијама стања, а саопштeна су само два податка: да
је број новооболелих нешто већи од хиљаду и три стотине пацијената, а да је
умрло њих 17. Додато је да за ђаке маске више нису обавезне и да се настава
изводи непосредно, нема више о лајн.
Пандемија ковида 19 ескалирала је у последње две године, као један од
сегмената злочиначког плана светских глобалиста, који изазивају стално ратно
стање у неком делу света. Тренутно је то специјална операција Русије у Украјини,
изазвана ситуацијом што јој је НАТО дошао на кућни
праг. То је разуме се тренутно светска тема број један, јер су неизвесни,
како сам ток и трајање операције, тако и њене глобалне последице. Како је то
кад је НАТО учесник у неком конфликту осетили смо нажалост ми Срби Крајишници,
кад је ова организација стала на страну Хрватске 1995. године, у тамошњем
грађанском рату. Тако су генерације српског крајишког народа, које су преживеле
усташки геноцид у Другом светском рату, пола века после доживеле егзодус
библијских размера са вековних огњишта у Српској Крајини. Већина избеглих се
настанила овде у Војводини. Тако њихова голгота у незапамћеном страдању и тегобном
животу траје више од 30 година. Најпогођен-ији су борци Војске Српске Крајине
(ВСК), пошто једино они од учесника у свим ратовима које је Србија водила од
1991 - 1999. године немају признат борачки стаж и принадлежно-сти које из тога
произилазе. Борци СВК и даље легитимним захтевима покушавају да ту несхватљиву
дискриминацију отклоне. У актуелном светском конфликту на истоку, а нарочито
после њега, све нас ће задесити тешке последице несагледивих размера и дужине
трајања. Биће мучно све то преживети. А како је било причаће ко преживи.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар