Милан Ливада
среда, 24. јун 2015.
Неке ситне добре ствари
115. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.06.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
НЕКЕ СИТНЕ ДОБРЕ СТВАРИ
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 115. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 15. до 21.06.2015. године, наставили смо започето у прошлој Хроници. Забележили смо неке ситне добре ствари у битисању најсиромашније земље у Европи. Млада фудбалска репрезентација Србије, до 20 година старости, на ПС на Новом Зеланду, победила је екипу Бразила и постала првак света. Успех је то без преседана, поготово што нас умишљене величине фудбалских сениора деценијама брукају, јер су пали на само дно. У свеопштем слављу медијска презентација тога успеха је неодмерена и претерано увеличана. Понавља се српско застрањивање у приказивању нас самих у поређењу са другима! Само дан касније, у недељу 21. јуна, јуниорска ватерполо репрезентација Србије, на Европским играма у Бакуу, победила је Шпанију и освојила златну медаљу. То је такође велики успех, поготово што су српски ватерполисти одувек у светском врху, али ни приближно српски медији о њима не пишу као о фудбалу.
Поред ове две добре ствари у спорту забележили смо две добре српске вредности у равном Банату. Занимљиво је да су обе везане за салаше. У Српском Итебеју, на српско румунској граници, „Мркшића салаши“ су постали познати и успешни произвођачи домаће здраве хране. То је оно банатско село кроз које је пре два и по века прошао, после Светог Саве други по значају српски просветитељ – Доситеј Обрадовић. Из Темишвара је кренуо, ту свратио код рођене тетке, напунио торбе, стигао у фрушкогорске манастире, па касније у нашу Крајину, што ми данас истражујемо и бележимо. Приватном иницијативом два рођена брата створена је ту фирма за понос. Обрађују велике комплексе плодних банатских ораница, имају фарме, кланице и друге облике производње и продаје хране. Из тога села нико не одлази, сви су запослени у „Мркшића салашима“. Решен је уз њих и суседни Нови Итебеј, у коме живе Мађари. Користи од ове напредне фирме имају и друга села у окружењу. У времену пропасти српских села ово је пример који показује где је излаз, али држава то не запажа и не подржава!
Управо нам је сличну оцену изговорио власник „Банатског салаша“ у Идвору, родном месту великог научника и родољуба Србо-Американца Михајла Пупина. У разговору са групом новинара пожалио се како држава не помаже свој народ, који тамо у Банату предано ради у пољопривреди. Има резултата, а било би их далеко више уз подршку државних институција. Знају они да страни инвеститори имају бенефиције од којих боли глава, из њиховог угла гледања, а они на добијају ништа. Био је то здрав сељачки резон, рекао би Домановић, „ једног обичног српско вола“.
То су неке кобне противречности српског друштва забележене данас и овде, које су нас довеле да на најплоднијој земљи у Европи живе најсиромашнији људи. Та метафора посебно важи овде у Бачкој, где настаје ова Хроника, некад најразвијенијем делу Србије, који се срозао у беду и сиромаштво. Горњи примери показују да излаза има, уз другачије вођење економске политике земље.
Милан Ливада
четвртак, 18. јун 2015.
Само нас спортисти држе на врху
114. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 16.06.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
САМО НАС СПОРТИСТИ ДРЖЕ НА ВРХУ
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 114. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У средишњој недељи, средишњег месеца у години, од 08. до 14.06.2015. године, одступили смо од тешких друштвених и определили се за лаке спортске теме. Зашто?! Напросто зато што су српски спортисти баш овог викенда на светској и европској спортској сцени забележили вредне резултате који име Србије држе на врху! Међу њима запажену, можда и пресудну, улогу су имали тренери и такмичари крајишко војвођанског порекла. То је предмет нашег истраживања и бележења у токовима свесрпског битисања. Тиме само желимо указати да је допринос Срба из дијаспоре српском националном и државном корпусу непорецив и значајан. Владајући политички и друштвени естаблишмент из матице и престонице углавном то превиђа, штавише и негира?!
Бележимо догађаје у најприсутнијем спорту: како у свести, тако и свакодневној преокупацији српског грађанина. То је фудбал. Баш смо у недељно преподне, (14.06.) у тв преносу видели блистав успех српских момака до 20 година, како су у драматичној утакмици на Светском првенству у фудбалу, на Новом Зеланду, победили САД и ушли у полуфинале. Дотле су нам претходне ноћи (13.06.2015.) сениори, у квалификацијима за Европско првенство, приредили још једну бруку. Изгубила је репрезентација Србије од Данске са 2:0 и тако потврдила да српског фудбала већ 20 година нема на европској сцени.
Дан раније, од ових фудбалских догађаја, у петак вече 12.06, српски одбојкаши су овде у Новом Саду, приредили спектакуларно вече. Уживала је верна и бројна публика, и сви ми испред малих екрана, у доброј игри и победи над светском велесилом одбојкашком репрезентацијом Бразила, у Светској лиги. Истовремено, на тај начин, своју тренерску величину гради Никола Грбић, својевремено најбољи одбојкаш света и члан Куће Славних.
У суботу 13. и у недељу 14. јуна кошаркашице Србије на Европском шампионату су бриљирале и са две победе обезбедиле пролаз за наставак такмичења. Најпре су декласирале Хрватску, а потом и Велику Британију, са по 20 поена разлике. Сигурном руком их води Марина Маљковић, кћи славног тренера Божидара Маљковића, пореклом из кршне Лике.
Тако нас само спортисти држе на врху светских збивања и преко њих се чује нешто добро за Србију. Не сме се притом заборавити већ легендарни Новак Ђоковић, првак света у тенису, највећи српски амбасадор свих времена. На жалост, на свим другим секторима живота и ангажмана је много ружно и тужно.
Милан Ливада
уторак, 16. јун 2015.
петак, 12. јун 2015.
Нема бриге о свакодневном животу Крајишника
112. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 02.06.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
НЕМА БРИГЕ О СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ КРАЈИШНИКА
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 112. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 25. до 31.05.2015. године забележили смо поглед и размишљање новинара хроничар поводом 9. Крајишког сабора „Крушедолска звона“, који је био на Задушнице 30. маја, у порти чувеног фрушкогорског манастира Крушедол. Асоцијација избегличких удружења из Хрватске, као организатор, приписује му атрибут свесрпског догађаја. Истог дана, у непосредној близини Крушедола, на Фрушкој гори Управни одбор Крајишког културно-историјског центра (ККИЦ) је саопштио да су сва неопходна документа написана, да је у завршној фази поступак регистрација Фондације ККИС, чиме је фактички почело стварање сабирног пункта за све Крајишнике у матици. За 06. јун се најављује „Завичајни дан – Лединци 2015.“ Организатор је Народни покрет Динара Дрина Дунав, који тај догађај рекламира као највећу спортску, културну и туристичку манифестацију у региону.
Било је овог пролећа, а тек ће бити у лето и јесен, оваквих и сличних мани-фестација широм Србије, по којој су расејани прогнани Крајишници. Прилике су то да се Срби Крајишници окупе, друже, да јадикују за изгубљеним завичајем и имовином коју су стицали пет векова. Садржаји и поруке са тих скупова су вишеструко значајне. Учесници из владајућих структура, као и из културно-научних институција из матице су углавном познате личности и умни људи. Од Крајишника су увек присутне велике групе организатора, јер такве црквено-народне зборове уопште није лако припремати, а утисак је да су најбројнији чланови КУД-ова, као извођачи културно-уметничког програма. Мало је, по нашој процени, српског крајишког народа. Јавних саобраћајних веза до Крушедола нема, а ни превоз није јефтин за сиромашне људе, па је то основни разлог што не дођу.
Смисао овог нашег осврта је да укаже да у српском крајишком народу нема удружења грађана која би се бавила свакодневним потребама у овим злим временима. Многи, посебно из реда избеглица, живе у беди и безнађу, гладују и потпуно су постали равнодушни према сопственом животу и окружењу и којем битишу. Питамо се да ли је тај осећај солидарности са онима који пате изчезао из душа нашег народа? Да ли смо сви скупа изгубили онај људски осећај љубави за ближњег свога? Чини нам се да имамо прилику да покажемо људско лице и остваримо битан конкретни учинак кроз Фондацију за помоћ неправедно оптуженим. Више од 20 наших Крајишника примило је из Хрватске оптужнице за ратне злочине у грађанском рату од 1991-1995. Да ли ћемо се показати да својим прилозима помогнемо нашим земљацима и сународницима да се одбране од лажних отпужби? Живи били па видели!
Милан Ливада
среда, 10. јун 2015.
Горчина дуга цео век
113. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 09.06.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
ГОРЧИНА ДУГА ЦЕО ВЕК
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 113. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 01. до 07.06.2015. године скрећемо пажњу на књигу историчара др Милана Мицића Српско добровољачко питање у Великом рату 1914-1918.“ Велика је ствар што се његово дело рекламира као једно од најзначајнијих међу публикацијама са тематиком везаном за стогодишњицу од Првог светског рата. Међу издавачима је и Радио Телевизија Србије што доприноси да се о српским ратним добровољцима бар у рекламним спотовима чује. Казали смо ово последње са горчином каква траје цео век међу стотинама хиљада добровољаца, њихових потомака и поштовалаца. Наиме, и сам аутор Мицић у једном од битних закључака каже: „да је међу њима (добровољцима) остала горчина, јер награда коју су добили за своје добровољство у српској војсци, често је после рата за њих и њихове породице личила на казну. Поред тога они су били оспоравани од свих оних којима је њихова колонизација сметала.“
Колико знамо нико се тако студиозно, методом објективне историјске анализе, није бавио српским ратним добровољцима као што то чини др Милан Мицић. Зато заслужује све комплименте и признања што нам је подарио аутентична дела у којима доказује и потврђује колики је значај доприноса Срба Крајишника у српским ратним победама и стварању модерне српске државе. Тако аутор каже да је до 1941. године издато 43.408 добровољачких уверења која су обухватала углавном добровољце из Првог светског рата. Српски добровољачки покрет је специфичан, јер је добио на масовности тек од 1916. год. када је Србија била окупирана и када је то био једини извор попуне српске војске. Добровољци српске војске у рату 1914-1918. углавном су били Срби аустроугарски држављани из Босне, Херцеговине, Баната, Бачке, Срема, Барање, Лике, Баније , Кордуна, Славоније, Далмације, Црногорског Приморја и других места. У ратним операцијама 1914-1916. добровољачке формације трошене су на најтежим задацима. За те ратне заслуге добијали су пет хектара земље и празан плац да граде кућу, нису имали ни пољопривредне машине, стоку, нити храну за своје породице. Сам процес колонизације и аграрне реформа били су непотпуно организовани тако да су добровољци често остављани сами себи.
Навели смо само неке најбитније показатеље који сведоче да је долазак српских ратних добровољаца у српску војску био пресудан да се она нађе међу победничким савезничким армијама. У послератном раздобљу тај учинак није ни приближно валоризован од новостворене заједничке државе. У Првој Југославији су биле и поражене снаге, чији су представници у властима кињили заслужне добровољце. После Другог светског рата се наставила иста пракса. Зато још и данас у Војводини, где је највише добровољаца доселило, траје домицилно-дођошки синдром.
Милан Ливада
Пријавите се на:
Постови (Atom)