Горчина дуга цео век

113. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 09.06.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

 ГОРЧИНА ДУГА ЦЕО ВЕК  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 113. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

           У недељи од 01. до 07.06.2015. године скрећемо пажњу на књигу историчара др Милана Мицића Српско добровољачко питање у Великом рату 1914-1918.“ Велика је ствар што се његово дело рекламира као једно од најзначајнијих међу публикацијама са тематиком везаном за стогодишњицу од Првог светског рата. Међу издавачима је и Радио Телевизија Србије што доприноси да се о српским ратним добровољцима бар у рекламним спотовима чује. Казали смо ово последње са горчином каква траје цео век међу стотинама хиљада добровољаца, њихових потомака и поштовалаца. Наиме, и сам аутор Мицић у једном од битних закључака каже: „да је међу њима (добровољцима) остала горчина, јер награда коју су добили за своје добровољство у српској војсци, често је после рата за њих  и њихове породице личила на казну. Поред тога они су били оспоравани од свих оних којима је њихова колонизација сметала.“
Колико знамо нико се тако студиозно, методом објективне историјске анализе, није бавио српским ратним добровољцима као што то чини др Милан Мицић. Зато заслужује све комплименте и признања што нам је подарио аутентична дела у којима доказује и потврђује колики је значај доприноса Срба Крајишника у српским ратним победама и стварању модерне српске државе. Тако аутор каже да је до 1941. године издато 43.408 добровољачких уверења која су обухватала углавном добровољце из Првог светског рата. Српски добровољачки покрет је специфичан, јер је добио на масовности тек од 1916. год. када је Србија била окупирана и када је то био једини извор попуне српске војске. Добровољци српске војске у рату 1914-1918. углавном су били Срби аустроугарски држављани из Босне, Херцеговине, Баната, Бачке, Срема, Барање, Лике, Баније , Кордуна, Славоније, Далмације, Црногорског Приморја и других места. У ратним операцијама 1914-1916. добровољачке формације трошене су на најтежим задацима.  За те ратне заслуге добијали су пет хектара земље и празан плац да граде кућу, нису имали ни пољопривредне машине, стоку, нити храну за своје породице. Сам процес колонизације и аграрне реформа били су непотпуно организовани тако да су добровољци често остављани сами себи.
Навели смо само неке најбитније показатеље који сведоче да је долазак српских ратних добровољаца у српску војску био пресудан да се она нађе међу победничким савезничким армијама. У послератном раздобљу тај учинак није ни приближно валоризован од новостворене заједничке државе. У Првој Југославији су биле и поражене снаге, чији су представници у властима кињили заслужне добровољце. После Другог светског рата се наставила иста пракса. Зато још и данас у Војводини, где је највише добровољаца доселило, траје домицилно-дођошки синдром.


Милан Ливада