508. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за
12.03.2024. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију
Завичај Слободна Крајина
ЗАШТО СЕ СПРЕЧАВА ПОКРЕТАЊЕ КРАЈИШКИХ ТЕМА?!
Желимо добро
вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 508. Недељна
хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.
Минуле недеље од 04. до 10. марта
2024. године из праћења ангажмана двоструких завичајаца Крајишника Војвођама, у
формату удружења грађана, наметнуло нам се питање: Зашто се спречава покретање
крајишких тема?! Прво нас је на то подстакло делење скупштинских мандата у
републичком парламенту, као финализација минулих реп-убличких парламентарних
избора. Сетили смо се тога, јер је у почетку припрема за те изборе, председник
удружења Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду
Драгомир Лалић, са својим тимом сарадника, обавио истраживаање, да ли је могуће
основати крајишку партију. Све је указивало да је то могуће и потребно, пошто
би изабрани народни посланици из редова Крајишника, у Скупштини Србије
засту-пали аутентичне крајишке интересе и борили се за њихово остварење. То су
грубо спречи-ли арогантни крајишки аутошовинисти, који се дуго налазе на
лагодним посланичким и чиновничким државним функцијама. Њима је од надлежних
наметнуто да само они представљају бившу Републику Српску Крајину и то онако
како одговара актуелном државном руководству. Ниједно друго мишљене није
дозвољено и њихов је задатак да га на самом почетку немилосрдно сузбију. Нису у овом случају
нимало уважавали принципе културе сећања, која је мотив и смисао постојања и
ангажмана овог удружења.
Та немоћ удружења
грађана да, због државних ограничења кроз разне прописе и репресивне мере,
учине озбиљније подухвате у најживотнијем питању, као што је рецимо тзв. стамбено збрињавање избеглог крајишког
народа, управо се сада дешава и овде код нас. Познато је да је Европска
унија за ову намену дала респектабилан износ новца, уз обавезу државе Србије да
и она дода свој део и тако ублажи трагедију безкућника и можда у целости реши
ту крваву и непреоболну крајишку ратну рану. Челници Отаџбинског покрета, међу
којима је и један познати академик који уз министра учествује у смештају
бескућника на село, дали су се ових дана у акцију да помогну једном више-струко
заслужном колеги из удружења да реши такав проблем. Кренули су са уверењем да
ће успети, јер има више облика за решавање овог стамбеног проблема. Први
разговори са надлежнима били су разочаравајући. Рецимо за кућу на селу даје се
само 10 хиљада евра и 5 хиљада за њено уређење. Таквих кућа за тако мало пара
готово да нема. Распише се кон-курс за две куће, а конкурише 200 кандидата.
Сваки од њих мора да донесе по десетак државних потврда и свака се плаћа. Тако
кандидати држави плате укупно више него што коштају ге две куће. Поразан је
облик колективне градње када општина даде сметилиште као грађевинско земљиште.
И тако редом сваки облик стамбеног збрињавања избеглог српског крајишког народа
има неку аномалију. Стиди ли се бар неко због тога.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар