ДЕШАВА СЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО

 

369. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 20.10.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДЕШАВА СЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО       

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 369. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У две минуле недеље од 05. до 18. октобра 2020, бележимо дешавање чуда невиђен-ог (том темом смо се први пут бавили у 366. Хроници 22. септембра), у поплави мрачних збивања у земљи Србији и њеног окружењу. Понавља се она историјска изрека о Балкану као бурету барута. У том колоплету негативних политичких и друштвених конфликтних процеса, пандемија корона вируса се поима као чудо невиђено. У окриљу целе те пометње, у најмањој балканској држви - Црној Гори, дешава се један позитиван процес као чудо невиђено, више од три деценије незамислива, мирна, у пуном смислу демократска промена власти!? Истина, добијене су досад само три рунде тога дугог процеса...

            У завршној години друге деценије 21. века баук короне вируса кружи светом. Пани-ка коју производи и свеколике последице те пандемије доживљавају се заиста као чудо невиђено. Код нас овде у српском друштву, више од пола године корона је наметнута као главна преокупација свих, на сваком месту! Кризни штаб који се представља као главни арбитар у тој борби са невидљивим непријатељем и који је добио превелика овлаштења, уместо смиривања, поново диже тензије и прети репресалијама уколико се не буду пошто-вале његове мере и препоруке... Временски негде у средини те пандемије одржани су и избори за посланике Народне скупштине Србије. Конституисан је и парламент, а баш данас кад се премијерно емитује ова хроника нова стара премијерка је најавила да ће саопштити јавности и предлог састава нове Владе. У Србији већ три деценије  све иде по устаљеном систему апсолутистичке владавине, нема изненађења, ни било којих новина!?  

            Готово истовремено су били избори и у Црној Гори, за посланике њене скупштине. Очекивало се да ће и овај пут бити поновљена иста апсолутистичка прича која траје три деценије. Неочекивано се десило чудо невиђено. Победила је опозиција са само једним гласом више, али је то за црногорске прилике прави подвиг. У победничкој ноћи, при-ликом проглашавања победе, пријатно је изненадио високо академски политички дискурс победника најбројније политичке групе универзитетског професора Кривокапића. Такву престижну политичку културу нисмо на нашим просторима гледали више од тридесет година. У једном кратком новинарском портрету написано је да кад се каже за неког у Црној Гори да је господин, онда је то Кривокапић... Убрзо је конституисан и црногорски парламент, без отпора старе гарнитуре. Спекулисало се да шеф државе неће дати мандат Кривокапићу за састав нове Владе, а он је то учинио на достојан начин. Тако су изборни победници у Црној Гори добили прве три рунде дугог политичког процеса на нај-демократскији начин, какав у Србији нисмо видели готово пола века. Предстоји им тешка политичка борба да успеју, али је и ово досад виђено прави васкрс Његошеве слободарске Црне Горе.

 

            Милан Ливада

 

ОКТОБАРСКИ ДАТУМИ И КРАЈИШНИЦИ

 

368. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 06.10.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ОКТОБАРСКИ ДАТУМИ И КРАЈИШНИЦИ        

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 368. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 28. септембра до 04.10.2020, бележимо сећање на два значајна октобарска датума и однос њихових актера према Крајишницима. Пети и шести октобар су дани када се ова наша емисија припрема и премијерно емитује, па осврт на те датуме има значај актуелности. Ради се о 20. годишњици од 05. и 06. октобра 2000. године, када је оборен режим Слободана Милошевића и прекинута безмало полувековна владавина комуниста у Србији. Други октобарски датум, на који подсећамо, је Дан старих, уста-новљен од Уједињених нација, које су позвале све државе света да се са пажњом односе према својој настаријој популацији....

            Петооктобарска револуција, како је помпезно назван овај насилни преврат и жал што се није десио и шести октобар, ваљда реваншизам према комунистима, теме су које се распредају пуне две деценије. Срби у политици не могу да се отресу опседнутности рево-луцијама, које су у својој суштини насиље. Све револуције у Србији су изневериле соп-ствене програме и очекивања народа. Ми вршњаци свих српских револуција, као што је аутор овог осврта, добро памтимо обећања и остварења комунистичке револуције. Српски комунисти су током своје владавине у економији створили средњеразвијену европску земљу, мада им то нико не признаје, али су потпуно занемарили српско национално питање, због чега и данас имамо тешке последице. Прононсери петооктобарске демократ-ске револуције су ту економију опљачкали и распродали, па смо сад најсиромашнија земља Европе, у ствари колонија. За демократе српско национално питање уопште није постојало, па имамо парадокс да се у нашем окружењу све државе национално хомогени-зују, а Срби се и даље деле. То се најтрагичније одразило на судбину српског крајишког народа којег су сви српски владари одбацили и издали...

            У недељи коју посматрамо био је и Дан старих. Државни званичници који су се "службено" огласили причали су како се тобоже брине о старима, јер смо ми међу држава-ма са најстаријом популацијом у свету. Свакоме ко иоле познаје српску стварност свака званична прича о бризи о старима звучи отужно, с обзиром на ниво сиромаштва великог дела становништва. Уз то, у актуелној пандемији вируса корона, круже приче које нису без основа, да су глобалисти смислили и пустили корону са намером да поморе већину свет-ског становништва, а на првом месту су стари људи, којих је много и дуго живе. Замислите само какав је осећај стараца и старица, који су на крају животног пута, а знају да постоје  моћници којима се жури да их што пре пошаљу на онај свет!? Хоћемо ли доживети моде-рни масовни лапот, или је ово што се дешава само ујдурма светских моћника који демон-стрирају своју злу намеру да могу да се поигравају с ким им се прохте!

            Било како било, присуствујемо можда највећем злочиначком подухвату против целокупног човечанства. Шта ће бити причаће ко све ово преживи.

 

            Милан Ливада

 

СРБИ - НАЈВАЖНИЈИ СЛОВЕНСКИ НАРОД У 9. ВЕКУ

 

367. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

СРБИ - НАЈВАЖНИЈИ СЛОВЕНСКИ НАРОД У 9. ВЕКУ       

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 367. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 21. до 27. септембра 2020, одступићемо од актуелних тема нашег доба, међу којима доминира пандемија корона вируса, и подсетити на непознате, а вредне изворе о најстаријем помену Срба на Балкану и Српској Крајини. Том темом смо се почели бавити у 358. Недељној хроници... Извор података нам је недавно објављена књига Српске земље пре Немањића Марка Алексића, археолога. Најстарији помен Срба на Балкану потиче из Анала франачког краљевства за 822. годину, утврдио је истраживач и писац Алексић, чије је дело за кратко време доживело три издања.

                        Крај 8. и почетак 9. века на европском простору, пише Марко Алексић, обележила су франачка освајања. Када је 822. године велика франачка војска пошла из Италије у Панонију, словенски кнез Доње Паноније Људевит, чија се област пружала у деловима данашње Славоније, је напустио своју земљу и склонио се код Срба, који су, како је том приликом забележио франачки хроничар, "народ који држи велики део Далмације". Људевит је убио једног од српских кнезова, код кога је био примљен, а затим овладао његовим градом. Било је доста покушаја да се установи  где се налазио овај град и територија српског кнеза који је пружио уточиште Људевиту. Најчешће се тражио на простору Босне, мада се помишљало и на Срб, недалеко од извора Уне у Лици, у коме се још почетком 14. века помиње "српски стол и суд као у стара времена".

             Ова вест из франачких анала, како Срби држе велики део Далмације, у складу је са описом византијског цара  Константина Порфирогенита  о областима које су они насели на простору античке провинције Далмације и које су заиста заузимале њен велики део. То  одговара и нешто каснијим подацима о положају српске државе, која се такође пружала на простору античких граница провинције Далмације. Територија ове некадашње царске про-винције простирала се од Посавине до Јадрана и од Подриња до Истре. Околност да Срби владају великим делом овако широке територије указује да су представљали једну од нај-важнијих словенских заједница на том подручју, коју франачки писац назива народом.

            Остаци словенских насеља датованих у раздобље 7-9. века откривени су на више локалитета у околини Добоја и Подрињу. Међу тим стаништима раног средњег века издва-ја се веће насеље у Батковићу код Бијељине. Тамо је откривено преко 50 кућа и других објеката као што су велике пећи за топљење руде и радионице за прераду метала. Такође су на крајишким просторима, из раног средњег века, пронађени вредни и скупоцени  археолошки налази, међу којима су примерци оружја и друге војне опреме.

            Писани извори и археолошки налази потврђују да су Срби, на крајишким просто-рима били присутни више од 12 векова, што се уопште не изучава и невреднује.

 

            Милан Ливада

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО

 

366. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 22.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО   

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 366. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 14. до 20. септембра 2020, у осврту на историјску изборну победу опозиције у Црној Гори, по националној и државној историји Србији најближој држави, тај догађај смо означили као чудо невиђено. Пошто је апсолутистичка владавина једне лично-сти трајала 31. годину, било је превладало уверење да је тај режим необорив. Таквом миш-љењу допринео је арогантан став, како самог врховног олигарха, тако и његовог окружења, који су код "удварања" институцијама Европске уније, говорили: - Само нам кажите, коли-ки број гласова грађана Црне Горе треба да обезбедимо, за било које чланство у неком од ваших органа, учинићемо то прецизно у процентима!? И онда, кад је црногорска владајућа режимска гарнитура била самоуверена да је необорива, у изборној ноћи се десило чудо невиђено. Владајућа Демократска партија социјалиста јесте појединачно освојила највише гласова, али је изгубила власт.

            Мислећи људи се слажу у оцени и доживљају ове мирне и достојанствене промене власти, да је то био васкрс Његошеве слободарске Црне Горе, после чега би могао да уследи препород црногорског друштва. То су наговестили говори победника после саопштења резултата гласања у изборној ноћи.  Више од четрдесет година, након сврга-вања једнопартијског комунистичког режима и владавине вишепартијског система, нисмо чули тако одмерене, разумне, промишљене и помирљиве говоре политичких победника. Можда је у приоритетима ангажмана нове црногорске власти највреднија она одредница да неће бити реваншизма. Дај Боже да је то први корак у превазилажењу антагонизама и стварању хармоније, како у црногорском, тако и овде у српском друштву. У оба случаја, и српско и црногорско су конфликтна друштва до крајњих граница. Ту узајамну нетрпе-љивост генерисале су владајуће гарнитуре у обе државе. Уместо да опозиција критикује власт, што је њена демократска улога, власт је брутално ружила опозицију! Питање је сад: Да ли је дошло време да почне измирење и наговештај друштвене хармоније?

            Треба рећи да је ова изборна победа црногорске опозиције само прва добијена рунда политичке и друштвене борбе за складне друштвене односе, уместо сталног потпи-ривања сукоба и нетрпељивости, до непријатељстава. Следи тежи и мучнији део докази-вања да нова власт може да одоли свим искушењима и утре путеве истинском демократ-ском преображају црногорског друштва. Без обзира шта буде ова изборна победа је, бар на кратко, пробудила веру у народу да се власт може освојити на леп начин, као и наду народа да ће имати нормалну државу. Ми у Србији можемо само да жалимо, што наша опозиција није имала мудрости и снаге, да у овдашњим изборима, победи не само актуелну власт, него исте политичке гарнитуре које се, као и у Црној Гори, више од три деценије смењују у органима српске власти.

 

            Милан Ливада  

КЊИГА - ТРАЈНИ СПОМЕНИК ДОСЕЉАВАЊУ КРАЈИШНИКА У БАНАТ

 

365. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 15.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

КЊИГА  - ТРАЈНИ СПОМЕНИК ДОСЕЉАВАЊУ КРАЈИШНИКА У БАНАТ    

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 365. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 07. до 13. септембра 2020, поводом 75. годишњице од доласка прве групе Крајишника у Банат (14. септембра 1945.), пишемо о књизи која је као трајни споменик овековечила тај догађај. Три дана пре емитовања ове емисије, у средњо-банатском селу Честерег, у суботу 12. септембра, на рукометном игралишту због забране великих окупљања у пандемији коронавируса, одржана је промоција књиге Миленијумске тајне Честерега, аутора Милорада Савића. Тиме се Савић, сада новинар у пензији после рада у новосадском Дневнику и Тањугу, на импресиван начин одужио своме родном селу, у које су доселили његови родитељи.

            Преносимо из књиге фрагмент о досељавању: - При одређивању редоследа тран-спорта, првенствено се водило рачуна да се у Војводину први доселе, а свакако пре зиме,  они који су највише страдали у рату, који у свом завичају не би имали где да презиме. После четворогодишњих ратних страдања, преживели борци НОР-а и удовице погинулих бораца, оставили су Босанску крајину и првим организованим возом кренули 08. септем-бра и после шест дана путовања 14. септембра 1945. године стигли у нови завичај. У Чест-ерег се у тој колонизацији доселило укупно 327 породица, са 2.022 члана. Из 148 насеља са подручја 20 срезова Бањалучког округа најбројнији су били колонисти из среза Кључ са 96  породица. Следили су Сански Мост са 56, Босански Нови (32), Босанска Дубица (24), Пискавица (21), Котор Варош (16), Бања Лука (12), Приједор (12) и Прњавор са 10 породица. Истовремено је у тзв. унутрашњој колонизацији, из суседних банатских села у Честерег је пресељено 28 борачких породица и самохраних мајки. Тако је у испражњене куће подунавских Шваба настањено 15 породица из Банатског Карађорђева, из Алек-сандрова 10 и по једна породица из Српске Црње, Руског Села и Башаида...

            Антологијску документарну вредност, у Савићевој књизи, има фотографија веће групе крајишке босоноге деце, која су 14. септембра 1945. године, првим досељеничким возом стигла у Честерег. Фотос је сопственим фото-апаратом направио Мирко Тепавац, ондашњи секретар Среског комитета Комунистичке партије у Зрењанину, а потоњи шеф дипломатије друге Југославије. Фотос је на првој, насловној страни књиге.

            Споменута књига и њено представљање у Честерегу, навело је аутора ове хронике да код аутора емисије Завичај - Слободна Крајина, који је на фејзбуку администратор групе Примишље и Примишљанци, инсистира да та група колективно направи монографију о нашем Примишљу. Само што ће садржај бити не о насељавању већ о одсељавању.

 

            Милан Ливада