КЊИГА - ТРАЈНИ СПОМЕНИК ДОСЕЉАВАЊУ КРАЈИШНИКА У БАНАТ

 

365. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 15.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

КЊИГА  - ТРАЈНИ СПОМЕНИК ДОСЕЉАВАЊУ КРАЈИШНИКА У БАНАТ    

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 365. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 07. до 13. септембра 2020, поводом 75. годишњице од доласка прве групе Крајишника у Банат (14. септембра 1945.), пишемо о књизи која је као трајни споменик овековечила тај догађај. Три дана пре емитовања ове емисије, у средњо-банатском селу Честерег, у суботу 12. септембра, на рукометном игралишту због забране великих окупљања у пандемији коронавируса, одржана је промоција књиге Миленијумске тајне Честерега, аутора Милорада Савића. Тиме се Савић, сада новинар у пензији после рада у новосадском Дневнику и Тањугу, на импресиван начин одужио своме родном селу, у које су доселили његови родитељи.

            Преносимо из књиге фрагмент о досељавању: - При одређивању редоследа тран-спорта, првенствено се водило рачуна да се у Војводину први доселе, а свакако пре зиме,  они који су највише страдали у рату, који у свом завичају не би имали где да презиме. После четворогодишњих ратних страдања, преживели борци НОР-а и удовице погинулих бораца, оставили су Босанску крајину и првим организованим возом кренули 08. септем-бра и после шест дана путовања 14. септембра 1945. године стигли у нови завичај. У Чест-ерег се у тој колонизацији доселило укупно 327 породица, са 2.022 члана. Из 148 насеља са подручја 20 срезова Бањалучког округа најбројнији су били колонисти из среза Кључ са 96  породица. Следили су Сански Мост са 56, Босански Нови (32), Босанска Дубица (24), Пискавица (21), Котор Варош (16), Бања Лука (12), Приједор (12) и Прњавор са 10 породица. Истовремено је у тзв. унутрашњој колонизацији, из суседних банатских села у Честерег је пресељено 28 борачких породица и самохраних мајки. Тако је у испражњене куће подунавских Шваба настањено 15 породица из Банатског Карађорђева, из Алек-сандрова 10 и по једна породица из Српске Црње, Руског Села и Башаида...

            Антологијску документарну вредност, у Савићевој књизи, има фотографија веће групе крајишке босоноге деце, која су 14. септембра 1945. године, првим досељеничким возом стигла у Честерег. Фотос је сопственим фото-апаратом направио Мирко Тепавац, ондашњи секретар Среског комитета Комунистичке партије у Зрењанину, а потоњи шеф дипломатије друге Југославије. Фотос је на првој, насловној страни књиге.

            Споменута књига и њено представљање у Честерегу, навело је аутора ове хронике да код аутора емисије Завичај - Слободна Крајина, који је на фејзбуку администратор групе Примишље и Примишљанци, инсистира да та група колективно направи монографију о нашем Примишљу. Само што ће садржај бити не о насељавању већ о одсељавању.

 

            Милан Ливада