СРБИ - НАЈВАЖНИЈИ СЛОВЕНСКИ НАРОД У 9. ВЕКУ

 

367. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

СРБИ - НАЈВАЖНИЈИ СЛОВЕНСКИ НАРОД У 9. ВЕКУ       

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 367. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 21. до 27. септембра 2020, одступићемо од актуелних тема нашег доба, међу којима доминира пандемија корона вируса, и подсетити на непознате, а вредне изворе о најстаријем помену Срба на Балкану и Српској Крајини. Том темом смо се почели бавити у 358. Недељној хроници... Извор података нам је недавно објављена књига Српске земље пре Немањића Марка Алексића, археолога. Најстарији помен Срба на Балкану потиче из Анала франачког краљевства за 822. годину, утврдио је истраживач и писац Алексић, чије је дело за кратко време доживело три издања.

                        Крај 8. и почетак 9. века на европском простору, пише Марко Алексић, обележила су франачка освајања. Када је 822. године велика франачка војска пошла из Италије у Панонију, словенски кнез Доње Паноније Људевит, чија се област пружала у деловима данашње Славоније, је напустио своју земљу и склонио се код Срба, који су, како је том приликом забележио франачки хроничар, "народ који држи велики део Далмације". Људевит је убио једног од српских кнезова, код кога је био примљен, а затим овладао његовим градом. Било је доста покушаја да се установи  где се налазио овај град и територија српског кнеза који је пружио уточиште Људевиту. Најчешће се тражио на простору Босне, мада се помишљало и на Срб, недалеко од извора Уне у Лици, у коме се још почетком 14. века помиње "српски стол и суд као у стара времена".

             Ова вест из франачких анала, како Срби држе велики део Далмације, у складу је са описом византијског цара  Константина Порфирогенита  о областима које су они насели на простору античке провинције Далмације и које су заиста заузимале њен велики део. То  одговара и нешто каснијим подацима о положају српске државе, која се такође пружала на простору античких граница провинције Далмације. Територија ове некадашње царске про-винције простирала се од Посавине до Јадрана и од Подриња до Истре. Околност да Срби владају великим делом овако широке територије указује да су представљали једну од нај-важнијих словенских заједница на том подручју, коју франачки писац назива народом.

            Остаци словенских насеља датованих у раздобље 7-9. века откривени су на више локалитета у околини Добоја и Подрињу. Међу тим стаништима раног средњег века издва-ја се веће насеље у Батковићу код Бијељине. Тамо је откривено преко 50 кућа и других објеката као што су велике пећи за топљење руде и радионице за прераду метала. Такође су на крајишким просторима, из раног средњег века, пронађени вредни и скупоцени  археолошки налази, међу којима су примерци оружја и друге војне опреме.

            Писани извори и археолошки налази потврђују да су Срби, на крајишким просто-рима били присутни више од 12 векова, што се уопште не изучава и невреднује.

 

            Милан Ливада