Милан Ливада

Милан Ливада

петак, 23. децембар 2016.

КРАЈИШКА БУЂЕЊА И ТУМАРАЊА

192. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  20.12.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КРАЈИШКА БУЂЕЊА И ТУМАРАЊА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 192. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 12. до 18.12.2016. године новинарски осврт који следи насловили смо Крајишка буђења и тумарања. Буђења зато што су се у суботу, минулог викенда, десила два догађаја која наговештавају да прогнани Крајишници покушавају да нешто чине сами за себе. У Београду је одржана Скупштина Републике Српске Крајине, на којој је као што приличи беседио председник Владе РСК у прогонству. Било је то у подне, а увече је у Новом Саду био организован Свесрпски сабор, поводом 25. годишњице усвајања Устава и проглашења РСК. Уз сву наклоност и подршку носиоцима ових иницијатива, јер боље је чинити нешто него ништа, са жаљењем смо понели утисак да су то тумарања у дефинисању правих намера. Прижељкујемо да су то почетне "дечје болести", мада се бојимо да нису, јер знамо узајамне крајишке размирице. Посебно је мучан утисак што су медији у Србији, готово у потпуности, игнорисали ове крајишке скупове. Од силних званица са свих нивоа власти, политике, науке, културе и цркве на Свесрпском сабору су биле друге и треће гарнитуре званичника, нико од прворазредних. Такав подцењујући однос упућује да се наши Крајишници морају оријентисати на мобилизацију сопствених снага и памети, а оне нису баш издашне.
На другој страни, у истом дану, широм Хрватске се десила права експлозија "говора мржње", како су га српски медији ублажено назвали. Била је то страшна харанга на остатке остатака тамошњих Срба са повицима "Убиј, убиј Србина" и "Србе на врбе". Недавно су једне од водећих престоничких новина објавиле како смо огуглали на то расистичко насиље. Званични Београд на све то узвраћа да хоћемо сарадњу са Хрватском! Чему се онда Крајишници могу надати у неким пробуђеним чежњама за повратком у завичај!
Наравно да споменуто насилничко дивљање није побудило челнике Свесрпског сабора да се, како је то уобичајено, солидаришу са својим сународницима бар вербално! Величали су неодмерено овај свој Сабор, да је други, да ће се наставити и слично. Да ли не знају или не признају да већ десет година траје Свесрпски сабор у манастиру Крушедол,  чији су носиоци Крајишници. То је тај крајишки синдром међусобне неподношљивости, па како онда да имају резултата у било ком ангажману?!

Милан Ливада

МОЗАИК АПСУРДА НА ПОЛИТИЧКОЈ И ЖИВОТНОЈ СЦЕНИ СРБИЈЕ

191. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  13.12.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

МОЗАИК АПСУРДА НА ПОЛИТИЧКОЈ И ЖИВОТНОЈ СЦЕНИ СРБИЈЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 191. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 05. до 11.12.2016. године новинарски осврт који следи насловили смо Мозаик апсурда на политичкој и животној сцени Србије. Било их је више, а споменућемо само неке. Седмицу је обележила скупштинска дебата о најважнијем закону - буџету и његово усвајање. Владајућа већина је егзалтирано истицала како је то у историји најбољи буџет и са индигнацијом одбацивала критике опозиције да се терет кризе пребације на грађане. Још је трајала дебата, а у Нови Сад је стигла шокантна вест из Министарства просвете да за минули новембар нема новца за плате на новосадском Универзитету, чиме је потврђена тачност опозиционих критика.
Још су апсурдније похвале Србији за њен напредак, изречене на сусрету високих државних делегација у Швајцарској. Та алпска земља је најбогатија, а наша држава је најсиромашнија у Европи. Швајцарац је 80 пута богатији од Србина. А у говору њиховог званичника изгледало је као да су Србија и Швајцарска једнако богате. Како се осећамо ми обични људи, како нас назива наша власт, кад чујемо такве хвалоспеве жалосној српској стварности у којој битишемо данас и овде.
И, најзад, нешто што вечито траје, а тиче се наших српских крајишких осећања. Шефица државе Хрватске се јавно извињавала што се у дечјим пакетићима нашла чоколадица из суботичког "Пионира"?! А њихов Тодорић држи у Србији рекоше 40 одсто трговине! Хрватски премијер Пленковић за постављену таблу у Јасеновцу са нацистичким поздравом "За дом спремни!", каже само да је то деликатно питање?! Реаговања из Србије су, као и увек, била више него млака, чак помирљива! Рече високи званичник да се хрватска роба и даље несметано продаје у Србији! Хрвати могу да раде шта их је воља, јер Србе не дотиче злочин геноцида и најсрамније историјско понижење нането прогоном Срба Крајишника, што би ваљда требало да се односи на целу нацију?!

Милан Ливада

уторак, 6. децембар 2016.

КРАЈИШКА ТУМАРАЊА КРОЗ ПАРТИЗАНСКИ И ГРАЂАНСКИ РАТ

190. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  06.12.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КРАЈИШКА ТУМАРАЊА КРОЗ ПАРТИЗАНСКИ И ГРАЂАНСКИ РАТ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 190. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
Пре тематског садражаја указујемо да је ово 190. јубиларна Недељна хроника. Редовно се емитује у Емисији Завичај. То потврђује доследност и истрајност ова два гласила у бележењу крајишке прошлости и стварности данас и овде.
У недељи од 28. новембра до 04. децембра 2016. године новинарски осврт који следи насловили смо Крајишка тумарања кроз партизански и грађански рат. Он је наставак рефлексија на скуп Крајишника у Београду одржан 27. новембра у Скупштини Новог Београда. У прошлонедељној хроници указали смо, по нашем уверењу и станови-шту, на непримерен однос савременика на минуле ратове: партизански и грађански! Нама је несхватљиво да ни после 75 година потомци крајишких партизана, од којих је још можда тек покоји у животу, нису рекли ни речи пијетета према суровом страдању бораца и српског крајишког народа у Другом светском рату у НДХазији. Они су, на тобоже уприличеном меморијалу крајишким бригадама, као у најтврђим годинама титоизма величали ратне победе 6. личке, 7. банијске и 8. кордунашке, посебно над четницима, и то у престоници Србије! Усташе нису спомињали и њихове најмонструозније злочине у људској историји над голоруким српским народом! Кажемо голоруким, јер су те бригаде формиране тек после масовних бруталних покоља над Србима у Хрватској, а на споменутом меморијалу говорници их и не спомињу, него величају неки хрватски корпус!
Ништа бољи нису били актери грађанског рата из '91! Ни њих се не дотичу сурове, а узалудне, погибије мобилисаних бораца у Војску Републике Српске Крајине, а поготово страдање крајишког народа и Срба у хрватским градовима! Патње избеглица нитко није ни споменуо! Врхунац цинизма је кад тобожњи представници прогнаних говоре како нико није одговорао за злочине над Крајишницима?! У ствари, они тиме само понављају фразе које се чују са електронских медија у престоном Београду, који преносе званичне ставове.
То су погубна крајишка тумарања кроз партизански и грађански рат. Ти ратови су збрисали Србе из Хрватске, са тенденцијом да у потпуности нестану. Има већ довољно доказа да је овај последњи рат договорен, чиме је сатирање и затирање Српства на крајишком простору које је трајало током 20. века, најзад окончано! Зато сви они који говоре да Хрватска ништа није учинила, да својим грађанима српске националности додели какву такву сатисфакцију, грубо обмањују јавност, чиме и даље понижавају изманипулисане, ојађене и понижене Србе Крајишнике.

Милан Ливада 

ДВА КРАЈИШКА ВИЂЕЊА ПАРТИЗАНСКОГ И ГРАЂАНСКОГ РАТА

189. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  29.11.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДВА КРАЈИШКА ВИЂЕЊА ПАРТИЗАНСКОГ И ГРАЂАНСКОГ РАТА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 189. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 21. до 27. новембра 2016. године новинарски осврт који следи наслов-или смо Два крајишка виђења партизанског и грађанског рата. Он је рефлексија на скуп Крајишника у Београду одржан 27. новембра у Скупштини Новог Београда. Био је то ранијих година меморијал крајишким бригадама: Шестој личкој, Седмој банијској, Осмој кордунашкој и Дванаестој славонској, које су војевале у Другом светском рату. Овога пута то је названо меморијалом неком хрватском корпусу. Посебно је био несхватљив садржај говора презентера о историји Шесте личке. Ређани су бројеви и датуми, а ни једне речи пијетета није било о жртвованој младости њених бораца и стравичном страдању српског крајишког народа од усташког зулума. Врхунац неспоразума у тој беседи било је истицање борби против четника тамо у НДХ-азији и овде у Србији, а уопште не спомену борбе против усташа.
То је било становиште на коме су јасно уочљива два крајишка виђења партизанског  и грађанског рата на нашем крајишком простору. Показало се да заробљеници идеолошком индоктринацијом титоизма и после седам и по деценија размишљају и говоре исто. Нека им буде! Треба им рећи да постоји друго крајишко виђење, којем припада и аутор овог осврта, које је по нашем уврењу шире од њиховог. Господо генерали и други заступници вашег погледа само да знате да је мој покојни отац био носилац "Партизанске споменице 1941." и да му је зато породица језиво страдала у усташким покољима на Кордуну. Као његов потомак завршио сам Факултет политичких наука и пола века сам новинар у водећим војвођанским медијима Дневнику и Телевизији Војводине. То наводим као доказ да сам ваљда компетентан за просуђивање валидности наших историјских прича. Ваша казивања су исконструисана историја, мој пледоаје је за историјску истину.
Актери грађанског рата из '91 љутитим, повишеним тоном су претили како ће они писати историју дешавања у Крајини, а не неки писци Дневника и којекави други. Господо земљаци Крајина је једнако наш завичај, као и ваш, немате монопол на истиниу. Пишите ви ваше погледе, али немојте претити онима који друкчије мисле и пишу, а били су као и ви, актери крајишких ратних збивања. Можете ли да прихватите такав демократски амбијент у нашем битисању овде и данас? Може ли рецимо књигом на књигу?
Једино су извођачи културно уметничког програма били на висини задатка.  


Милан Ливада