ДВА КРАЈИШКА ВИЂЕЊА ПАРТИЗАНСКОГ И ГРАЂАНСКОГ РАТА

189. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  29.11.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДВА КРАЈИШКА ВИЂЕЊА ПАРТИЗАНСКОГ И ГРАЂАНСКОГ РАТА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 189. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 21. до 27. новембра 2016. године новинарски осврт који следи наслов-или смо Два крајишка виђења партизанског и грађанског рата. Он је рефлексија на скуп Крајишника у Београду одржан 27. новембра у Скупштини Новог Београда. Био је то ранијих година меморијал крајишким бригадама: Шестој личкој, Седмој банијској, Осмој кордунашкој и Дванаестој славонској, које су војевале у Другом светском рату. Овога пута то је названо меморијалом неком хрватском корпусу. Посебно је био несхватљив садржај говора презентера о историји Шесте личке. Ређани су бројеви и датуми, а ни једне речи пијетета није било о жртвованој младости њених бораца и стравичном страдању српског крајишког народа од усташког зулума. Врхунац неспоразума у тој беседи било је истицање борби против четника тамо у НДХ-азији и овде у Србији, а уопште не спомену борбе против усташа.
То је било становиште на коме су јасно уочљива два крајишка виђења партизанског  и грађанског рата на нашем крајишком простору. Показало се да заробљеници идеолошком индоктринацијом титоизма и после седам и по деценија размишљају и говоре исто. Нека им буде! Треба им рећи да постоји друго крајишко виђење, којем припада и аутор овог осврта, које је по нашем уврењу шире од њиховог. Господо генерали и други заступници вашег погледа само да знате да је мој покојни отац био носилац "Партизанске споменице 1941." и да му је зато породица језиво страдала у усташким покољима на Кордуну. Као његов потомак завршио сам Факултет политичких наука и пола века сам новинар у водећим војвођанским медијима Дневнику и Телевизији Војводине. То наводим као доказ да сам ваљда компетентан за просуђивање валидности наших историјских прича. Ваша казивања су исконструисана историја, мој пледоаје је за историјску истину.
Актери грађанског рата из '91 љутитим, повишеним тоном су претили како ће они писати историју дешавања у Крајини, а не неки писци Дневника и којекави други. Господо земљаци Крајина је једнако наш завичај, као и ваш, немате монопол на истиниу. Пишите ви ваше погледе, али немојте претити онима који друкчије мисле и пишу, а били су као и ви, актери крајишких ратних збивања. Можете ли да прихватите такав демократски амбијент у нашем битисању овде и данас? Може ли рецимо књигом на књигу?
Једино су извођачи културно уметничког програма били на висини задатка.  


Милан Ливада