КРАЈИШКА БУЂЕЊА И ТУМАРАЊА

192. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  20.12.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КРАЈИШКА БУЂЕЊА И ТУМАРАЊА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 192. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 12. до 18.12.2016. године новинарски осврт који следи насловили смо Крајишка буђења и тумарања. Буђења зато што су се у суботу, минулог викенда, десила два догађаја која наговештавају да прогнани Крајишници покушавају да нешто чине сами за себе. У Београду је одржана Скупштина Републике Српске Крајине, на којој је као што приличи беседио председник Владе РСК у прогонству. Било је то у подне, а увече је у Новом Саду био организован Свесрпски сабор, поводом 25. годишњице усвајања Устава и проглашења РСК. Уз сву наклоност и подршку носиоцима ових иницијатива, јер боље је чинити нешто него ништа, са жаљењем смо понели утисак да су то тумарања у дефинисању правих намера. Прижељкујемо да су то почетне "дечје болести", мада се бојимо да нису, јер знамо узајамне крајишке размирице. Посебно је мучан утисак што су медији у Србији, готово у потпуности, игнорисали ове крајишке скупове. Од силних званица са свих нивоа власти, политике, науке, културе и цркве на Свесрпском сабору су биле друге и треће гарнитуре званичника, нико од прворазредних. Такав подцењујући однос упућује да се наши Крајишници морају оријентисати на мобилизацију сопствених снага и памети, а оне нису баш издашне.
На другој страни, у истом дану, широм Хрватске се десила права експлозија "говора мржње", како су га српски медији ублажено назвали. Била је то страшна харанга на остатке остатака тамошњих Срба са повицима "Убиј, убиј Србина" и "Србе на врбе". Недавно су једне од водећих престоничких новина објавиле како смо огуглали на то расистичко насиље. Званични Београд на све то узвраћа да хоћемо сарадњу са Хрватском! Чему се онда Крајишници могу надати у неким пробуђеним чежњама за повратком у завичај!
Наравно да споменуто насилничко дивљање није побудило челнике Свесрпског сабора да се, како је то уобичајено, солидаришу са својим сународницима бар вербално! Величали су неодмерено овај свој Сабор, да је други, да ће се наставити и слично. Да ли не знају или не признају да већ десет година траје Свесрпски сабор у манастиру Крушедол,  чији су носиоци Крајишници. То је тај крајишки синдром међусобне неподношљивости, па како онда да имају резултата у било ком ангажману?!

Милан Ливада