Милан Ливада

Милан Ливада

уторак, 24. новембар 2015.

Милан Ливада: Чонопља без воза на Дан сећања на долазак возом

137. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24.11.2015., 
   од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

ЧОНОПЉА БЕЗ ВОЗА НА ДАН СЕЋАЊА НА ДОЛАЗАК ВОЗОМ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 137. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 16. до 22.11.2015., забележили смо један невероватан доживљај за средину друге деценије 21. века. Током ове јесени масовно се у војвођанским селима обележава 70. годишњица доласка Крајишника на простор плодне равнице. То су урадили и наши Кордунаши, у Чонопљи на северу Бачке. Тамо је први транспорт возом без возног реда, из ратом и геноцидом опустошеног Кордуна, стигао на Аранђеловдан 21.11.1945. године. Група још живих путника из тог воза и њихових потомака организовала је Дан сећања на долазак у нови завичај 20.11.2015. Иницијатор евоцирања тих успомена Ђуро Јајић позвао ме да им будем гост.
Кад сам на железничкој станици у Новом Саду питао: "Кад има воз за Чонопљу?" - добио сам шокантан одговор: "Данас воз не иде!". Невероватно?! На Дан сећања на долазак возом, 70 година после, Чонопља је била без воза - једине везе са светом! То је аутору ове Хронике... био још један очигледан доказ да српско друштво константно пропада. Просто је несхватљиво да једно напредно село, на најплоднијој земљи у Европи, може да остане без везе у јавном саобраћају?! Наиме, неки стари воз у стању распадања саобраћа од Сомбора до Врбаса. Квари се сваки час и онда се никад не зна када иде!
Кад сам, ипак, некако стигао и провео више сати у пријатном дружењу са мојим Кордунашима, допунио сам на примеру Чонопље сазнања о пропадању српског села. Било је овде 1500 запослених, имали су најбољу фарбару у држави, просперитетну задругу и разну другу производњу... Градили су нове куће, асфалтирали све путеве и много штошта сами урадили за сопствени бољи живот. А онда је демократска транзиција све то поништила и људе у беду увалила. Не види се крај пропадању села и сељака?!

Милан Ливада  


четвртак, 19. новембар 2015.

НЕПРИЈАТНО ПОИГРАВАЊЕ СА ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ ГРАЂАНА

136. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.11.2015., 
   од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

НЕПРИЈАТНО ПОИГРАВАЊЕ СА ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ  ГРАЂАНА

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 136. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 09. до 15.11.2015., забележили смо једно непријатно поигравање са интелигенцијом запослених грађана, дакле оних који имају нека новчана примања и пензионера Србије. Безмало годину дана, пошто су им без питања умањене плате и пензије, најављивано је да ће доћи до њиховог повећања. Било је то велико исчекивање код оног великог дела грађанства са поразним робовско поданичким менталитетом према властима. И онда одлуком Међународног монетарног фонда (ММФ), дакле одлучује страни фактор, жељно чекано повећање је одобрено. Најбројнијој популацији, пензионерима, пензије ће бити повећане нешто више од један одсто. И још се каже да то није мало?!
Протестовали су просветни радници и неки други слојеви, са мизерним новчаним примањима, и рекли да је то увреда. А пензионери су двоструко увређени! Јер, кад су протестовали непосредно после умањења пензија и спомињали Суд у Стразбуру, онда су им њихове колеге, народни посланици, цинично одбрусили: - Баш ће се Суд бавити тамо неким пензионерчинама! Пензионерски представници у властима, који уз високе пензије примају и велике посланичке и друге државне апанаже, не штите сиромашне него их још бестидно вређају! Још кажу да су они то дали држави, а не да им је одузето?! Лако је њима давати кад месечно инкасирају у сопствени џеп и по три хиљаде евра. Тиме су по примањима знатно изнад оног прага сиромаштва у Европској унији, који је 550 евра по човеку месечно, док је можда и 90 одсто српског друштва испод прага сиромаштва?!  Не каже се залуд да народ има власт какву заслужује. У српском друштву људи су толико подложни манипулацијама да ће у све поверовати! Тако непросвећена већина бескрајно верује у све оно што кажу власти.
Још је добро овима о којима говоримо од којих већина има каква таква новчана примања. Иако једва састављају крај с крајем, ипак имају неку сигурност. Како ли је онима који ни то немају?! Како рецимо преживљава оних 500 крајишких избегличких породица, које је посетио један честити генерал, које су своје најдраже изгубили у тамошњем грађанском рату, а овде су их сви заборавили?!

Милан Ливада



четвртак, 12. новембар 2015.

НЕКО МИСЛИ НА ПОНИЖЕНЕ И УВРЕЂЕНЕ

135. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.11.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

НЕКО МИСЛИ НА ПОНИЖЕНЕ И УВРЕЂЕНЕ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 135. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 02. до 08.11.2015., забележили смо једно, хвале вредно, доброчинство. У овој нашој тужној и ружној стварности заборавили смо на поруке и поуке патријарха Павла: Будимо људи иако смо Срби! То посебно важи за српски крајишки народ, брутално прогнан из завичаја, напуштен и заборављен од својих сународника, али и од себе самог. Јер, просто је несхватљиво да он сам нема никаквих хуманитарних организација, које би помагале, бар најугроженијим деловима избеглица, у ствари да сви скупа помогну сами себи. Хуманитарна помоћ је недовољна и слабо организована у целом српском друштву у временима када оно носи печат најсиромашнијег у Европи.
Зато сваки гест доброчинства заслужује поштовање и захвалност. Буди наду да има и добрих људи, који мисле и на своје понижене и увређене. У овом случају добротвори су  из новосадских градских власти. Постарали су се овде да обезбеде Свратиште за децу улице и Преноћиште за бескућнике. Чак се хвале да су обухватили сву децу о којима нико не брине. Не кажу колико је бескућника збринуто, али је и ово велико.
Постојало је Свратиште за децу улице у Новом Саду и до сада. Међутим, донатори су га напустили па је град преузео његово финансирање. На новој локацији у Булевару ослобођења простор за малишане је трипут већи од досадашњег. Ту ће деца боравити у хигијенским условима, играти се, учити, хранити, спавати... Капацитет је довољан за потребе града. Што се тиче бескућника, које смо гледали како на хладноћи спавају на  железничкој и аутобуској станици, први пут им је Нови Сад за ову зиму обезбедио преноћиште. У сарадњи са Центром за социјални рад и Геронтолошким центром уређен је простор за спавање за 12 мушкараца и 7 жена. За бескућнике је обезбеђен и дневни боравак. Није речено да ли су тиме, као код деце, задовољене све потребе.
Сигурно је да међу њима има и избеглих Крајишника, који су најзапостављенији део српског друштва, па је добро да су и малобројни међу њима обухваћени овим добротворством Града Новог Сада. Кажу овде да је овај град једини у Србији који овако нешто ради! Можда и други пођу примером Новог Сада!

Милан Ливада






недеља, 8. новембар 2015.

26. број "Гласа Крајине у Војводини"

Изашао је из штампе нови број Гласа, који покрива раздобље септембар/октобар 2015. године. Кликните изнад на страницу "26. број" и прочитајте.

Пријатно читање!



четвртак, 5. новембар 2015.

ДВА ДОГАЂАЈА У ЗНАКУ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА

134. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 03.11.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

ДВА ДОГАЂАЈА У ЗНАКУ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 134. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 26.10. до 01.11.2015., забележили смо два догађаја везана за два удаљена пункта српског крајишког националног простора, али са сличним порукама. Удружење Херцеговаца у Новом Саду је обележило 140. годишњицу устанка у њиховом исконском завичају познатом под називом Невесињска пушка. На пригодној изложби доминирали су портрети часних војвода тога народног бунта против турских зулума. Компетентни говорници подсетили су на историјске детаље величине и значаја отпора херцеговачких Срба ропству под туђином. Све је било у знаку културе сећања на историјски догађај из 1875. године у каменитој Херцеговини. Величане су војводе устанка, а масовне жртве обичних бораца и народа споменуте су онако успут. Такво понашање постаје стандардан српски манир. Нема дужног пијетета према страдалницима. Карактеристичан је био однос Светозара Милетића, пореклом из наше Крајине, а градоначелника Новог Сада, према циљевима те борбе. Он је свим средствима и ауторитетом великог борца за српска национална права у Аустроугарској помагао херцеговачке устанике, али није очекивао велику добит од тога. Тако је и било. То је за тај простор био почетак преокрета да Срби из Херцеговине подпадну из турског у ропство аустријских владара.
Други догађај је, такође, био у Новом Саду, а односио се на актере борбе за достојанство Срба у Румунији. У Радио Телевизији Војводине била је промоција књиге Бате Миркова Ђавољи реп. Овај успешни вајар и писац рођен је у Темишвару. Мајка му је пореклом била Личанка, а отац Банаћанин, који је у Другом светском рату дошао да се, против немачке окупације, бори у редовима српских партизана. Када је 1948. објављена Резолуција Информбироа тражили су од њега да клевеће Тита и Југославију. Пошто није хтео робијао је у Бараганској пустињи, по суровости мучења недужних људи била је равна Голом отоку, где су мучени многи Крајишници. Бата је одмах избачен из школе и због тога је посебно огорчен на Србе потказиваче. Зато му споменуто дело носи поднаслов „књига отуђења“, јер је после таквог бесчашћа дошло до подвојености у српским редовима. Уметничку афирмацију Мирков је остварио у Европи, а сада је, каже, направио кућу у високим Карпатима.
У оба случаја, како видимо, наша зла коб је у неслози и страдању Срба.

Милан Ливада