НЕПРИЈАТНО ПОИГРАВАЊЕ СА ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ ГРАЂАНА

136. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.11.2015., 

   од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

НЕПРИЈАТНО ПОИГРАВАЊЕ СА ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ  ГРАЂАНА

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 136. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 09. до 15.11.2015., забележили смо једно непријатно поигравање са интелигенцијом запослених грађана, дакле оних који имају нека новчана примања и пензионера Србије. Безмало годину дана, пошто су им без питања умањене плате и пензије, најављивано је да ће доћи до њиховог повећања. Било је то велико исчекивање код оног великог дела грађанства са поразним робовско поданичким менталитетом према властима. И онда одлуком Међународног монетарног фонда (ММФ), дакле одлучује страни фактор, жељно чекано повећање је одобрено. Најбројнијој популацији, пензионерима, пензије ће бити повећане нешто више од један одсто. И још се каже да то није мало?!
Протестовали су просветни радници и неки други слојеви, са мизерним новчаним примањима, и рекли да је то увреда. А пензионери су двоструко увређени! Јер, кад су протестовали непосредно после умањења пензија и спомињали Суд у Стразбуру, онда су им њихове колеге, народни посланици, цинично одбрусили: - Баш ће се Суд бавити тамо неким пензионерчинама! Пензионерски представници у властима, који уз високе пензије примају и велике посланичке и друге државне апанаже, не штите сиромашне него их још бестидно вређају! Још кажу да су они то дали држави, а не да им је одузето?! Лако је њима давати кад месечно инкасирају у сопствени џеп и по три хиљаде евра. Тиме су по примањима знатно изнад оног прага сиромаштва у Европској унији, који је 550 евра по човеку месечно, док је можда и 90 одсто српског друштва испод прага сиромаштва?!  Не каже се залуд да народ има власт какву заслужује. У српском друштву људи су толико подложни манипулацијама да ће у све поверовати! Тако непросвећена већина бескрајно верује у све оно што кажу власти.
Још је добро овима о којима говоримо од којих већина има каква таква новчана примања. Иако једва састављају крај с крајем, ипак имају неку сигурност. Како ли је онима који ни то немају?! Како рецимо преживљава оних 500 крајишких избегличких породица, које је посетио један честити генерал, које су своје најдраже изгубили у тамошњем грађанском рату, а овде су их сви заборавили?!

Милан Ливада