Неке ситне добре ствари

115. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.06.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕКЕ  СИТНЕ ДОБРЕ СТВАРИ   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 115. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

           У недељи од 15. до 21.06.2015. године,  наставили смо започето у прошлој Хроници. Забележили смо неке ситне добре ствари у битисању најсиромашније земље у Европи. Млада фудбалска репрезентација Србије, до 20 година старости, на ПС на Новом Зеланду, победила је екипу Бразила и постала првак света. Успех је то без преседана, поготово што нас умишљене величине фудбалских сениора деценијама брукају, јер су пали на само дно. У свеопштем слављу медијска презентација тога успеха је неодмерена и претерано увеличана. Понавља се српско застрањивање у приказивању нас самих у поређењу са другима! Само дан касније, у недељу 21. јуна, јуниорска ватерполо репрезентација Србије, на Европским играма у Бакуу, победила је Шпанију и освојила златну медаљу. То је такође велики успех, поготово што су српски ватерполисти одувек у светском врху, али ни приближно српски медији о њима не пишу као о фудбалу.

Поред ове две добре ствари у спорту забележили смо две добре српске вредности у равном Банату. Занимљиво је да су обе везане за салаше. У Српском Итебеју, на српско румунској граници, „Мркшића салаши“ су постали познати и успешни произвођачи домаће здраве хране. То је оно банатско село кроз које је пре два и по века прошао, после Светог Саве други по значају српски просветитељ – Доситеј Обрадовић. Из Темишвара је кренуо, ту свратио код рођене тетке, напунио торбе, стигао у фрушкогорске манастире, па касније у нашу Крајину, што ми данас истражујемо и бележимо. Приватном иницијативом два рођена брата створена је ту фирма за понос. Обрађују велике комплексе плодних банатских ораница, имају фарме, кланице и друге облике производње и продаје хране. Из тога села нико не одлази, сви су запослени у „Мркшића салашима“. Решен је уз њих и суседни Нови Итебеј, у коме живе Мађари. Користи од ове напредне фирме имају и друга села у окружењу. У времену пропасти српских села ово је пример који показује где је излаз, али држава то не запажа и не подржава!

Управо нам је сличну оцену изговорио власник „Банатског салаша“ у Идвору, родном месту великог научника и родољуба Србо-Американца Михајла Пупина. У разговору са групом новинара пожалио се како држава не помаже свој народ, који тамо у Банату предано ради у пољопривреди. Има резултата, а било би их далеко више уз подршку државних институција. Знају они да страни инвеститори имају бенефиције од којих боли глава, из њиховог угла гледања, а они на добијају ништа. Био је то здрав сељачки резон, рекао би Домановић, „ једног обичног српско вола“.

То су неке кобне противречности српског друштва забележене данас и овде, које су нас довеле да на најплоднијој земљи у Европи живе најсиромашнији људи. Та метафора посебно важи овде у Бачкој, где настаје ова Хроника, некад најразвијенијем делу Србије, који се срозао у беду и сиромаштво. Горњи примери показују да излаза има, уз другачије вођење економске политике земље.

Милан Ливада