160. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 03.05.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
О ЈАСЕНОВЦУ БЕЗ НАЈКОМПЕТЕНТНИЈЕГ ПОЗНАВАОЦА
У недељи од 25. априла до 01. маја 2016. године, направили смо осврт на дебату у Српској Академији Наука и Уметности о Јасеновцу, "највећем српском граду под земљом". Десило се то умовање уочи овогодишњег Васкрса, поводом 75. годишњице формирања најстравичнијег геноцидног логора за Србе, Јевреје, Роме... Готово да није било публицитета о томе. Видели смо само на телевизији кратке извештаје и на основу тога бележимо наше чуђење што невидесмо најкомпетентнијег познаваоца Јасеновца.
Сваки помен Јасеновца Крајишници, међу којима је и аутор овог осврта, доживљавају са посебним сензибилитетом. Међу брутално умореним недужним Србима било је највише крајишке деце, жена, стараца и људи. Уводничар и председник САНУ академик Костић рече, што је телевизија апострофирала у извештају, да није толико важан број страдалих, колико потреба да се утврде узроци и исходиште таквог грозоморног зла. Много је директнији и одређенији био академик Крестић, што је и разумљиво јер је беседио историчар, а не техничар, који су најбројнији у Академији! На основу кратког тв фрагмента даде се закључити да је Крестић пледирао да се већ једном говори директно и отворено о Јасеновцу, а тек после свестраних анализа закључи о могућностима суживота...
Телевизија не приказа да ли је у дебати учествовао најкомпетентнији познавалац тога концентрационог логора академик Србољуб Живановић. Тај Србо Енглез је, као млад патолог из Новог Сада, још 1964. био у југословенском тиму, који је истраживао Јасеновац. Публиковани су ти подаци тек 1990. године. Живановић је троструки академик из наука које најпотпуније доприносе сазнањима о геноциду. Води Међународну комисију за истину о Јасеновцу са седиштем у Лондону, јер је британски држављанин. Блиско сарађује са господином Зурофом, челником института "Симон Визентал". Најзаслужнији је што је Република Српска донела Декларацију о геноциду, о којој ће се изјаснити Руска Дума, парламент Јерменије и други. Зар је могуће да његова знања не требају ни српским академицима?! Политичари су већ одбили његове понуде! Заинтересовани за однос према најболнијем питању српске историје, не могу да свате да српске власти , па и научне институције, не маре за беспримерна страдања сопственог народа?!
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар