148. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 09.02.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
НЕМА ПАРА ЗА РАТАРА
У недељи од 01. до 07.02.2016. забележили смо, овде у Војводини, два реаговања ратара на однос државе према њима. Суштина је у томе да држава нема пара за ратаре. Тај њен маћехински однос десио се, на самом почетку текуће 2016. године, у драстичном кресању субвенција за пољопривредну производњу. Уместо 12 хиљада динара по хектару, као што је било досад, ратари ће овог пролећа добити само четири хиљаде динара. То је три пута мање од досадашње државне помоћи у новцу произвођачима хране. Влада Војводине је протестовала код Владе Србије и упозорила да ће то довести до даљега смањивања ионако већ смањене производње на њивама. Највише су погођени ситни ратари чији је посед до 10 хектара, јер они са добијеним субвенцијама не могу баш ништа да учине. О томе нам сведочи и један наш Кордунаш избеглица у Чонопљи. У првим годинама избеглиштва пружао је услуге на малим сељачким поседима. Временом су они толико сиромашили да ни то више нису могли да плаћају. После ових државних рестрикција ситни сељаци ће западати у још већу беду, а опет ће најгоре проћи наше крајишке избеглице које су се настаниле у селима.
Други догађај који бележимо, на први поглед делује охрабрујуће, и супротно претходно описаном, је веома позитиван. Влада Војводине је доделила бесповратне кредите за куповину кућа младим брачним паровима са више деце. Срећне су биле 74 породице, које су у племенитој акцији Повратка на село, добиле од Покрајине новац за куповину сеоских кућа, са окућницама. До краја 2016. још ће једна толика група добити државну новчану помоћ за одлазак на село. То је укупно 150 породица за годину дана, што заслужује све комплименте. У Војводини кажу годишње нестане по једно мање насеље као што је Црња или Чока. На овај начин се обезбеди ублажавање таквог смањивања војвођанског становништва, јер 150 породица чини једно мање село. Остаје, међутим, нејасно од чега ће ти нови сељани да живе, кад држава на кашичицу даје субвенције за пољопривредну производњу.
Све у свему и даље најсиромашнији упадају у још већу беду. Радничка класа, ако се уопште о њози може говорити, прима месечно 15 до 20 хиљада динара, што је робовска надница, а ситни сељаци на малом поседу не могу ни толико да обезбеде, па је нејасно како преживљавају. Докле тако?!
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар