Милан Ливада

Милан Ливада

недеља, 7. фебруар 2016.

ПРВО ШТАМПАЊЕ АКТА О ШТАМПИ ПОСЛЕ 167 ГОДИНА

147. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 02.02.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПРВО ШТАМПАЊЕ АКТА О ШТАМПИ ПОСЛЕ 167 ГОДИНА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 147. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 25. до 31.01.2016. забележили смо једно драгоцено сећање на догађаје у Срему пре 167 година. У Друштву новинара Војводине у Новом Саду представљена је 29. јануара књига Слобода штампе у Српској Војводини 1848-1849. Главни аутор, са сарадницима, је др Драго Његован, наш Крајишник који је у последњем рату морао да напусти Осијек. Основни садржај у књизи чини Привремена уредба за печатњу, тј. штампу, коју је маја месеца 1849. године донело Правитељство, односно влада Војводине, која се тада називала час Војводство Србија, час Војводина Србија. Поента је да је ово прво публиковање једног важног, а до сада необјављеног политичко-правног документа из историје краткотрајне Српске Војводине, са седиштем у Сремским Карловцима. Мислимо да је појава овакве књиге значајан допринос изучавању и сазнавању модерне историје српског народа на крајишко војвођанском простору.
За наш угао истраживања и посматрања битно је да су главни актери тих историјских догађаја били Крајишници. Целу Европу су 1848. тресле националне револуције, а 19. век је био век националности, у којем су и Срби настојали да обнове своју давно изгубљену државност. Тако су српски митрополит Јосиф Рајачић, личког порекла и српски војвода Стеван Шупљикац, рођен на Банији, прогласили Српску Војводовину. Тада је, по војводи, настало данашње име Војводина, која је у ондашњем саставу имала Срем,  Банат, Бачка и Барања, укључујући Војну границу. А слободу штампе проносио је лист Напредак Данила Медаковића, пореклом из Лике.
У целини гледано овакво ангажовање представља драгоцен допринос изучавању и сазнавању начина свеколике борбе за слободу и аутономију српског крајишког и војвођанског народа у дијаспори.    

Милан Ливада


Нема коментара:

Постави коментар