ИСКРА ХРИШЋАНСКОГ ЧОВЕКОЉУБЉА У ПОПЛАВИ НЕЧОВЕШТВА

 

372. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 10.11.2020. од

  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ИСКРА ХРИШЋАНСКОГ ЧОВЕКОЉУБЉА У ПОПЛАВИ НЕЧОВЕШТВА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 372. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 02. до 08. новембра 2020, бележимо две велике стрепње и неизвесно-сти у српском друштву, у чијој тами чудесно светли мала искра хришћанског човекољуб-ља. Тренутно се прва стрепња односи на ескалацију пандемије корона вируса, која ствара пометњу током целе ове године. Њен трећи талас, који нас управо тресе, због званичне пропаганде ствара утисак код слуђеног народа да је дошао крај свему. Друга стрепња се појавила по завршетку америчких председничких избора и појаве Џо Бајдена на кормилу Америке. Сваком иоле обавештеном Србину, који држи до нацио-налног достојанства и поноса, Бајденово ружење српске нације и претње држави Србији за време НАТО агресије изазивају мучнину. Настала је бојазан да ће доћи до новог притиска америчке администрације на Србију.

            Тако се преко неповољне светске ситуације страдање и патње српског народа умножавају. Његове невоље трају без престанка пуне три деценије, било да се радило о ратним тензијама или о криминалном разарању домаће привреде од стране  недораслих владајућих гарнитура. Све у свему садејством страног фактора и њихових трабаната из српских редова продубљава се дехуманизација српског друштва. Док се у окружењу све нације и државе хомогенизују код Срба се продубљују конфликти. Такав тренд је намет-нула домаћа српска политика чији се носиоци међусобно понашају као непријатељи, а не као партнери на истом послу - на просперитету српске нације и државе. Последице су велико сиромаштво и неспокој у свим сегментима друштвеног битисања.

             У тој непрегледној поплави нечовештва, у сферама високе политике и нагона свет-ских моћника за уморством већег дела човечанства путем ковида 19, бележимо на мини простору малу искру хришћанског човекољубља. Мало је, али људски лепо - Црква глад-нима даје један оброк дневно. Од јуче, од 09. новембра, прорадила је Народна кухиња Епархије бачке у Новом Саду. Подељени су први оброци једном дневно, у почетку за 50 људи. Отац Лазар Мајсторовић објашњава да су свештеници свакодневно на терену и да имају непосредан увид у животе појединаца. Дешава се да људи остају без посла и да у породици нико не ради, па немају ни примања, а децу треба хранити...Дакле, и у српској престоници у производњи хране има гладних, којима је Српска православна црква притекла у помоћ - да им ублажи бол и понижење...

            Наведени пример показује да надлежни у Србији имају преча посла од бриге да најугроженији слојеви становништва имају свакодневно бар два оброка дневно. Аутору овог осврта продавац воћа и поврћа испричао је потресно сведочанство : - Дошао ми је јутрос пријатељ у продавницу и плачући каже: "Остали смо без посла и ја и жена, немам данас деци да дам ништа за јело"!? А код нас владајућа партија има слоган "За нашу децу"!?

 

            Милан Ливада