370. Недељна
хроника за Радио Фрушка гора, за 27.10.2020.
од
Хронике двовековних веза Крајине и Војводине
за емисију "Завичај - Слободна Крајина"
КАД СЕ РЕСОРИ ДЕЛЕ САМО СВОЈИМА
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 370. Недељна хроника из Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна
Крајина".
У недељи од 19. до 25. октобра 2020,
бележимо како владајућа партија у српском друштву, четири месеца после
парламентарних избора, славодобитно дели ресоре својима, без присуства
опозиције. За српске прилике то није ништа необично, пошто таква нео-бичност,
непојмљива за демократска друштва, овде траје више од три деценије. Нису се
остварила очекивања да ће после развлашћивања комуниста и у Србији, најзад, у
политичком животу завладати демократска атмосфера. Разлог је, свакако, што су
се бивши комунисти преименовали у социјалисте и задржали све манире
једнопартијског система и апсолутистичке владавине. Да би створили привид
вишепартијског система социјалисти су подстицали стварање већег броја
политичких странака и партија, које су обично биле малобројне и политички
неискусне, па је самим тим њихов утицај на политичка збивања био миноран.
Главна препрека настанку равноправне опозиције владајућим гарнитурама у
политичким процесима у српском друштву била је наопака пракса да Влада
критикује опозицију, а не обрнуто да опозиција критикује владу, што је основни
смисао демократије.
Необичности на политичкој сцени
Србије посебно су биле присутне током ове године. Главна преокупација свих
надлежних државних званичника и институција била је борба са пандемијом короне
вируса. Примењују се још увек строге превентивне мере. У таквом амбијенту
спроведени су парламентарни избори у којима је владајућа СНС освоји-ла безмало
две трећине гласова. Некад владајуће опозиционе странке бојкотовале су ово-годишње
изборе, највише због сталне сурове критике
власти на њихов рачун у стилу "Шта хоће та опозиција?!" и
потпуног игнорисања свих иницијатива опозиционара. Пожуриле су да то искористе
бројне политичке групације, које нису успеле да пређу ни смањени цензус од 3
одсто. Тако је на српској политичкој сцени само једна партија остала да ствара
Владу по свом укусу. Одлучила се опет на необичан потез - да то буде једногодишња
влада, а онда ће поново организовати парламентарне изборе. У политичкој и
медијској пропаганди, разуме се, доминира самохвала за постигнуте резултате у
свим сферама. Тако се за најважнију сферу нашег живљења каже да смо имали
највећи раст у привреди, када све остале државе имају велики пад производње. На
телевизији су неки то уочили па саопштавају да српска привреда има најмањи пад
у условима пандемије.
И на крају, значајно је за нас који
смо крајишког порекла, да се у избору Владе Србије спомињу и два крајишка
имена. Друго је питање што до њих вероватно не допире крајишко питање. То су Александар Шапић, челник његове партије
"Спас" и Ратко Дмитровић који је кандидован за министарско место...
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар