Јубиларна 100. хроника

100. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.03.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЈУБИЛАРНА 100. ХРОНИКА

        Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 100.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У композицији овог радијског прилога донекле смо одступили од уобичајене шеме,  јер се ради о значајном резултату за наш новинарски ангажман – о јубиларној 100. хроници. То је за посленике медијске сфере, да не испадне самохвала, али нешто равно подвигу. Две године, из недеље у недељу, бележимо актуелно и ретроспективно у контексту свесрпских (не)прилика, битне теме за део српског друштва крајишко војвођанског порекла. Многи међу њима још су избеглице у сопственој земљи. 

Још је значајније да ова хроника иде у етар као прилог емисији Завичај,  која ће ускоро доживети 500. емитовање. Безмало пуну деценију мој земљак и колега Сава Смољановић истрајава да очува сећање на нашу исконски завичајну Крајину.

Посебну захвалност дугујемо председнику Друштва новинара Војводине, колеги Младену Булуту, што је 07. марта  омогућио промоцију 100. хронике у седишту најстарије војвођанске струковне организације. То је за нас драгоцена подршка.

Иначе, тема за овај број била би (не)могућност конституисања и деловања српске опозиције. На почетку 2015. потписана је и промовисана Божићна декларација Српских Двери, Демократске странке Србије и групе интелектуалаца. Циљ је, како су саопштили, да се заустави даље пропадање српског друштва. За нас Србе Крајишнике је значајно што се на челу ДСС-а појављује Санда Рашковић Ивић, кћи академика Јована Рашковића, вође крајишких Срба у грађанском рату и расападу бивше заједничке државе Југославије 1991. године. Још се не осећа никакво деловање те нове опозиције. То је још један доказ да српско друштво није, нити може да буде демократско у условима апсолутистичке владавине, да у њему у пуном смислу не делује правна држава, нити се у правој мери  остварују грађанска и људска права. Све су то рецидиви из прошлости, што су најтрагичније на сопственој кожи осетили наши Крајишници, који су увек били само објект, никад и субјект одлучивања. Завршило се њиховим незапамћеним егзодусом, са пет векова старих крајишких огњишта, већином овде у Војводину. 

Милан Ливада