НЕЋЕ СИМБОЛЕ СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ

102. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 24.03.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕЋЕ СИМБОЛЕ СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ 

           
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 102.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За наше хроничарско бележење догађаја, од суштинског значаја за крајишко војвођанско осећање стања ствари, у недељи од 16. до 22. марта 2015, ненадано се наметнула тема чудног српског аутошовинизма?! Наиме, Скупштина Војводине 17. марта није прихватила предлог одлуке о коришћењу симбола и традиционалних симбола Војводине. Демократе, као најбројнија политичка групација, која је овде „на власти“ дуже од  једне деценије, упорно неће српски грб и заставу из 1848. године.    

Иницијатор за политичко правну регулацију симбола аутономије, под којима она функционише, биле је опозиција, која досадашња обележја сматра неприродним. Чак је у јавност, путем медија , била пласирана информација да је у скупштинској процедури постигнута сагласност и да ће, најзад, та спорења престати. Међутим, приликом гласања од 120 посланика само је 50 било „за“, а 42 парламентарца из демократске позиције била су уздржана, што је означило неуспех. Том приликом десило се да је за традиционалне симболе гласао и владајући Савез војвођанских Мађара. Тиме је, најзад, разоткривена превара из владајућих српских војвођанских гарнитура, које су упорно тврдиле, да би усвајање симбола Српске Војводине вређало мађарска осећања.

Откуд то да су Срби против српских симбола?! То није јасно ни аутору овог осврта који је пола века новинар хроничар војвођанског поднебља! У јавном говору о овом питању не говори се искрено и отворено. Мало се пише и прича о Српској Војводини, која је проглашена 1848. године и чији су главни прононсери били Крајишници. Носиоци актуелне војвођанске идеје баштиници су закулисних идеолошких игара из 1945. године. Ни о томе у јавности нема ни речи, али се промовишу идеје о војвођанској нацији и стално подстиче домицилно дођошки синдром. Такође и о томе аутор има лично искуство и сведочење. У Војводину је дошао пре равно 55 година. У регионалним одредницама изјашњава се као Крајишник Војвођанин. Али, за прононсере искључиво војвођанског он је дођош!

То су, изгледа, она злокобна „српска посла“, која деструкцијом разарају само биће српског друштва, уместо ангажмана на градњи друштвене хармоније!

Милан Ливада