ТРИПУТ БРАВО ЗА СТЕВАНА БУГАРСКОГ

103. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 31.03.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ТРИПУТ БРАВО ЗА СТЕВАНА БУГАРСКОГ

           
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 103.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За наше хроничарско бележење догађаја битних за прошлост и актуелност прогнаног српског крајишког народа подсећамо да су вечерас тачно две године од емитовања прве Хронике на таласима Радио Руме. Било је то 31.03.2013. Истовремено изражавам професионално  и пријатељско поштовање аутору и водитељу емисије Завичај, мом Примишљанцу Сави Смољановићу, што ће за месец дана прославити 500. емитовање.

За минулу недељу од 23. до 29.03.2015, издвојили смо догађај у Матици српској у Новом Саду. Тамо је у уторак, 24. марта приређено представљање две књиге: Српска периодика на тлу данашње Румуније и (С)Поменик Словена, аутора Стевана Бугарског из Темишвара. Зашто је за  нас тај догађај битан? Зато што је пре два и по века из Темишвара у нашу Крајину дошао Доситеј Обрадовић. У мисији просвећивања тада бројног српског крајишког народа и промоцији модерне српске и европске културе провео је шест година. Данас је Бугарски баштиник српског културног наслеђа у Румунији, у којој је мање од један одсто Срба. Слично је и у Хрватској, где је мање од 3 одсто српског становништва, а у чувању сећања на наше крајишко порекло учествујемо Сава и ја.

Насловили смо овај осврт Трипут браво за Стевана Бугарског јер су му из три меродавне културно-научне институције изрекли све комплименте, како за две назначене књиге, тако и за оно што је досад урадио. Председник Матице проф. др Драган Станић назвао га је човеком институцијом. Друштво новинара Војводине је издавач Српске периодике..., а челник ДНВ Младен Булут је рекао да је Бугарски подстакао да се слична монографија уради и за Сремске Карловце. Два историчара по вокацији, председник Малог историјског друштва др Драго Његован и секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић восоко су оценили методологију и садржај обе књиге.

Стеван Бугарски је објаснио да је био пубуђен потребом да се ода пошта српском новинарству у Румунији. Ова библиографија, као попис и обрада свега што се под период-иком подразумева, обухвата временски распон од 1827, када је објављено прво годиште „Банатскога алманаха“ Димитрија П. Тирола, а доведена је до крајa 2013. године. Честитост аутора је што каже да за овај посао није био најспремнији, ни најпозванији. Прихватио га се зато што други нису, “ а осећао сам да је крајње време.“ Нарочиту вредност има друга књига у којој је Бугарски поименице пописао око 3.250 погинулих, не само Срба, него и Руса и других Словена, у Великом рату на фронтовима у Румунији. Тиме је бар делимично, као појединац, спасао част државе Србије, коју не интересују њени грађани страдали у рату. Тако је Бугарски следбеник писца и лекара Лазе Лазаревића, који је на ту неправду указао још у српско-турским ратовима.

Милан Ливада