Граничарски белези на Карпатима

106. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 21.04.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ГРАНИЧАРСКИ БЕЛЕЗИ НА КАРПАТИМА 

           
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 106.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У последња два дана седмице, на коју се односи ова Недељна хроника,  од 13. до  19.04.2015, неочекивано сам забележио причу о граничарским белезима на Карпатима. Наиме, група пензионера Радио Телевизије Војводине боравила је 18. и 19. априла у чувеној Бањи Херкулане у Румунији. Млада жена као стручни водич Туристичке агенције „Карпати“ , у чијем смо аранжману путовали, добро је била припремљена и казивала нам је свестрану причу о том одмаралишту, које по лековитим својствима пореде са Алпима и Нијагариним Водопадима. У контексту приче о боравцима аустријских царева у Бањи Херкулане показивала је зграде у којима су били смештени граничари. Уз то је ишла и прича о Православној цркви изграђеној још 1803. године. Све је било као на нашем Кордуну, или било којем граничарском крајишком простору. Молдавијом су владали Турци, који су често упадали у ова подручја, а задатак граничара је био да те упаде спрече.

Одлазећи на ово туристичко путовање жеља ми је била да осетим бар нешто од савремене атмосфере из Доситејевог завичаја. Јер, у овом нашем истраживању и писању Хронике двовековних веза Крајине и Војводине, за полазиште смо узели просветитељску мисију Доситеја Обрадовића, који је из Темишвара дошао у нашу Крајину. Простор на коме смо стекли нова сазнања о нашим прецима граничарима налази се око две стотине километара југоисточно од Доситејевог родног Чакова. Тиме се и она наша замисао да је граничарски простор био од Книна до Темишвара стално потврђује и проширује. Било је то пре два века када су наши преци, у војскама два велика  царства Отоманског и Аустријског, као граничари насилно мобилисани да ратују  за интересе агресора.

Ни два века после не иде без ратних прича. На крстарењу бродом по великом Ђердапском језеру колега новинар, Румун, подуго је разговарао са момком који је продавао пиће и храну. Било је шокантно шта му је испричао тај млади Румун. Боји се рата, рекао му је. Сви момци, у Румунији и широм Европе, су добили писма да се одмах одазову у војску, чим буду позвани. Знају, рекао је, да су амерички тенкови на руској граници и да ће они, тотално необучени, лоше проћи. Разумемо та осећања уплашеног румунског момка, јер смо све страхоте рата осетили, боље рећи рат и страдања код нас и не престају. Ето рата изгледа  и у окружењу. Тиме се, на жалост, потврђује на сваком кораку она наша теза да ниједна генерација, у овом делу Европе, не може да прође без рата. Докле тако?!

Милан Ливада