105. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 14.04.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
НЕМА СРБА КРАЈИШНИКА НИ У ВАСКРШЊОЈ ПОСЛАНИЦИ!
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 105. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У време премијерног емитовања ове емисије и овог прилога (уторак вече, 14. 04.2015.) истичу тродневни васкршњи празници Српске православне цркве и верујућих Срба. Стога је и 105. Хроника посвећена неким запажањима из прославе најрадоснијег хришћанског празника из позиције Срба Крајишника. За нас тамошње и овдашње, са крајишко војвођанског простора, било је шокантно што нисмо ни поменути у Васкршњој посланици патријарха српског Иринеја. Хвалили смо на сва звона Посланицу пре две године, у којој је патријарх побројао све регије у Хрватској, у којима Срби пате. Јест, да тај део није читан на Васкрс 2013, на литургији у Загребу, у присуству неких хрватских званичника, што смо видели из тв преноса, али смо споменути. Лане је помињање било узгредно, да би ове године потпуно изостало?!
Можда је ту реч наше цркве, по нашем схватању стања ствари, о јадној позицији српског крајишког народа, донекле ублажио епископ загребачко љубљански Порфирије у тв наступима. Издвојили смо из његовог интервјуа, на ТВ Б92 на Велики петак 10.04.2015, изречену оцену да „... влада страх и осећај напуштености код Срба у Хрватској“. Додајемо овоме, мада нема везе са Васкрсом, разочараност крајишких Срба, пре више месеци, замуцкивањем поглавара СПЦ, када је неодређено говорио о њима тамо, приликом боравка у Карловцу.
Коју недељу пре Васкрса примљена је делегација Мреже српске омладине у Хрватској (ако смо добро разумели њен назив) код шефа државе Србије. Чули смо да је рекао да „...ми хоћемо да живите тамо као Срби, а не да будете неки други“. Можда је алудирао, ако добро читамо његове мисли, на изјаву шефице суседне нам државе, када је у еуфоричном заносу после избора на највиши државни трон рекла да су тамо сви Хрвати! Питале су ме после комшије овде у Новом Саду: „ Да ли онај твој Крајишник презименом Сужњевић, (који је предводио споменуту делегацију) симболизује и њихову позицију тамо?“ Изненадио сам се, јер нисам обратио пажњу на имена учесника, али сам прокоментарисао: „Боже, ако је заиста тако, и то је трагикомичност, која нас упорно прати!“ На жалост, много је траги-комедије у нашој позицији, којој и сами доприносимо, а посебно они који су се самопрогласили за наше предводнике.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар