КОРДУНАШКА ВЕРНОСТ ТРАДИЦИЈИ

169. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.07.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КОРДУНАШКА ВЕРНОСТ ТРАДИЦИЈИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 169. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 04. до 10.07.2016. забележили смо кордунашку верност традицији. Наиме, у суботу 09. јула у Кљајићеву, највећем кордунашком селу у Војводини, обележили су јулске празнике. Спојено је у томе сећање на 04. и 07. јул 1941. године, на дане устанка против Хитлерове фашистичке окупације земље. За наше Кордунаше Бачване ту су још две годишњице: 75. годишњица од отпора геноциду НДХ-азије и 70. годишњица од насељавања са Кордуна у Кљајићево. Треба одмах рећи да ово велико бачко село, са више од пет хиљада становника, не настањују само Кордунаши. Други по бројности су пореклом из Босне и Херцеговине, а мањим делом и из других крајева бивше заједничке државе Југославије. Међутим, убедљиво су доминантни Кордунаши, по чијем народном хероју Милошу Кљајићу је њихово ново станиште добило име.
На свечаности су положени венци на споменике: Милошу Кљајићу и борцима 8. Кордунашке ударне бригаде и свим учесницима народноослободилачке борбе. Евоциране су успомене на ратну прошлост. Илија Радичанин, борац из последњег грађанског рата, био је испред Савеза бораца Кљајићева задужен за практичну организацију обележавања. Задовољан је како је све протекло, а посебно одзивом мештана и гостију из Сомбора и комшијских села, са којима блиско сарађују. Жали што нико није дошао из Београда и Новог Сада. Е, везано за ову последњу Илијину опаску има једна непријатна околност. Аутор ове белешке је био позван и спремио се да оде код својих земљака. Изненадио сам се кад су ми на новосадској железничкој станици рекли да воз имам тек у 9:58, а свечаност је почињала у 11 часова. Знао сам из досадашњег искуства да возови на релацији Врбас - Сомбор нередовно саобраћају. Рече ми Илија, сутрадан после свечаности обележавања, да ће Железнице Србије изгледа ту пругу потпуно затворити. Тиме ће нестати и она симболика о "возовима без возног реда" која је подсећала на колонизацију после Другог светског рата.
Тако ће државним мерама које сиромаше обичан народ наши Кордунаши остати без пруге која им живот значи. У Кљајићеву се настанило више од две хиљаде крајишких избеглица прогнаних 1995. са вековних огњишта. То је, иначе, онај део бачке равнице на којем се завршава огромни потес најплодније земље у Европи и свету. Сада на њему живе најсиромашнији Европљани. Некад је то био најразвијенији део средњеразвијене европске Србије и Војводине. И ово је непобитна потврда да у незаустављивом сиромашењу најгоре пролази наш српски крајишко-војвођански народ.

Милан Ливада