КАДА И КАКО СЕ СРБИ СЕТЕ ЈАСЕНОВЦА

157. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.04.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАДА И КАКО СЕ СРБИ СЕТЕ ЈАСЕНОВЦА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 157. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 04.04. до 10.04.2016. године, на самом њеном крају прекјуче, забеле-жили смо сећање на најцрњи дан у историји Срба Крајишника. Југословенска кинотека (још носи назив државе које одавно нема) у Београду приредила је, у недељу 10.04.2016., ревију документарних филмова под називом: "75 година од почетка рата". Циљало се на дан када је створена НДХазија, а садржај филмова се односио на злогласни концентрациони логор Јасеновац. Догађај је, по свему требао да буде, гест културних и посленика седме уметности да својим остварењима подсете на најтрагичнију епизоду у модерној српској историји. Међутим, појавила су се на том догађају, и тиме преузели главне улоге, два највиша званичника Србије и Републике Српске.
Одувек је тако било да се српски званичници сете Јасеновца кад их Хрвати у нечем блокирају! Овога пута је Хрватска блокирала отварање једног поглавља за придруживање Европској унији. Други, можда и важнији разлог је што су Срби, а први пут и Јевреји, одбили да присуствују комеморацији жртвама јасеновачког логора, због толеранције обнављању усташтва. Зато се користила и ова прилика да се нешто одговори. Новинарски је утисак да је то више у оном стилу: - Ето, имамо и ми, на ваш рачун тешке оптужбе, па их не користимо и нећемо, ако ви одустанете од ваших замерки! Тако се у овим и сличним приликама понавља упозорење како Хрватска умањује број жртава.
Потомци тешко страдалих Срба Крајишника, не само у Јасеновцу него и у другим, бројним логорима широм НДХ-а, међу којима је и аутор овог осврта, са мучнином доживљавају оваква лицитирања. Знамо да званична српска политика није ништа учинила да се утврди приближно тачан број монструозно погубљених на усташким стратиштима. У нашим истраживањима указујемо да је наш човек, академик Србољуб Живановић још 1964. године учествовао у ондашњем југословенском тиму на утврђивању броја погубљених у Јасеновцу. Ти налази су публиковани. Живојновић је после отишао у Лондон, постао научник светског реномеа и сада је на челу Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Он упорно предлаже и тврди да се савременим методама и дан данас може обавити снимање подручја злогласног логора и утврдити тачан број жртава. Кад је све то предочио званичницима у Београду одговорили су му да сада није време! Тако се показало и на најделикатнијем питању да су Срби сами себи највећи непријатељи, што крајишким жртвама, њиховим потомцима и сродницима најтеже пада. Хрватска стратегија је да се затру трагови злочина и она се успешно спроводи. Адекватног српског одговора, као и увек у прошлости, нема, нити се наслућује да ће га икада бити!

Милан Ливада