КАКО САМ ДОЖИВЕО 55 ГОДИНА ОД МАТУРЕ

327. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.09.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО САМ ДОЖИВЕО 55  ГОДИНА ОД МАТУРЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 327.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

            У недељи од 09. до 15. септембра 2019. године одлучио сам да као аутор ове Хронике забележим сопствено осећање на обележавању 55. годишњице матуре.  Матурирати значи положити испит зрелости у средњој школи. Мени се то десило у лето 1964. године. Са одличним успехом сам завршио четврти и претходна три разреда и пред комисијом одбранио матурски рад у Економској школи у Зрењанину. Била су у тој генерацији четири одељења са укупно око сто ученика, углавном девојака. Готово стопостотно се цела генерација, непосредно после матуре запослила у администрацији Општине и фабрикама града Зрењанина. По неким статистикама ова банатска варош је онда сврставана чак на треће место у оној великој, првој Југославији по бројности и разно-врсности индустрији коју је имала. Међу малобројним матурантима који су се одлучили за студирање на факултетима био сам и ја. Дошао сам у Зрењанин са намером да студирам економију у Београду. Јавила се тога лета криза у запошљавању економиста и правника, а у Загребу је отворен први Факултет политичких наука у ондашњој држави, па сам уписао те студије. Вратио сам се тако мојој Крајини, јер сам користио сваку прилику да одем код родитеља у Горње Примишље.

            Ово је кратка скица једне аутентичне приче како смо ми из Крајине, било поједи-начно било колективно, доласком у Војводину постајали двоструки завичајци Крајишници Војвођани. Мени се то десило у два наврата: први пут 1960. доласком не четворогодишње школовање, а други пут 1972. године када сам поново дошао, овај пут за дописника новосадског Дневника из Зрењанина - и трајно остао у Војводини. Долазак Саве Смољановића, мога Примишљанца, пријатеља и сарадника, којем шаљем ову Хронику за Радио Фрушка гора у Руми, за његову Емисију Завичај "Слободна Крајина",  десио се 1995. године, након грађанског рата у Хрватској. Има код нас двојице опет нешто слично, заједничко везано за судбину Крајине. Кад сам напуштао Крајину 1960. године тада се десило прво велико од државе организовано исељавање Срба са подручја наше Општине Слуњ, наводно за потребе војног полигона. Кад је Сава под ратним насиљем 1995. напуштао Крајину, био је то њен дефинитивни слом и коначно решење српског питања у Хрватској. Колика је мржња према остатку остатака крајишких Срба, које душмански тероришу србомрзитељи уз наклоност државних власти Хрватске, сведоци смо и овогодишњег августа, када је ескалирало отворено насиље над несрећним народом. Сарађујемо у ангажману да о томе причамо и пишемо и оставимо трајно сведочанство о злочиначком етничком чишћењу српског крајишког народа са вековних огњишта.

            Све споменуто је било присутно, снажније него икад, у мојем осећању и овогодишње прве суботе у септембру, 07.09.2019, када се генерација матураната Економ-ске школе у Зрењанину из 1964. окупила на 55. годишњици матуре. Поновила се помисао да би за мене лично било боље да сам остао овде и у Београду студирао економију, јер ме тако не би снашла трагедија коју сам преживео! Ваљда је судбина тако хтела!?

            Милан Ливада