КАД БИ КОРДУН КАО И БАНАТ ИМАО ТАКВЕ КЊИГЕ О СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ

331. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 15.10.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

КАД БИ КОРДУН  КАО И БАНАТ ИМАО ТАКВЕ КЊИГЕ О СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ

  

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 331.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 07. до 13. октобра 2019. забележили смо како би то било дивно кад би наш Кордун као и Банат имао такве књиге о својој историји.

          ТРОКЊИЖЈЕ СРБИ У БАНАТУ промовисано је у Матици српској у Новом Саду. Овим великим издавачким подухватом Банат је, ако не једини, онда сигурно један од веома ретких региона који има написану сопствену вишевековну историју,  сабрану у три значајне књиге од три аутора, објављене као јединствено издање. То је заслуга издавача Банатског културног центра и његовог агилног оснивача и директора Радована Влаховића из Новог Милошева.

           Преносимо кључне оцене високо компетентног рецензента академика Василија Крестића о све три књиге. Књига Душана Поповића “Срби у Банату: до краја осамнаестог века” почиње од најстаријег средњовековног периода. У њој је реч о пореклу српског становништва у Банату, занимању, распореду и изгледу насеља, верском и црквеном животу, сеобама нашег народа...Богатим садржајем књиге дати су најважнији подаци за свако даље научно бављење историјом Срба у Банату.

        Књига Добривоја Николића “Срби у Банату:  у прошлости и садашњости” написана је у складу  с најбољим традицијама позитивистичке историографије. Њоме је захваћено време од пада Баната под турску власт до стварања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1918, али има и пажње вредних додатака и података...

      Дело Јована Ердељановића “Срби у Банату: насеља и становништво” је етнолошка студија о насељима и становништву, а обухвата време 18. и 19. века, и две деценије 20. столећа. Аутор је њоме саопштио предање о насељу, чињенице о познатим и значајним старинама, топонимима, објавио је податке о родовима и породицама (изумрлим, познатим, досељеним и одсељеним) са честим освртима на њихово порекло и надимке, као и навођење крсне славе.                  

             Као двојни завичајац Крајишник Војвођанин, по регионалној одредници у свесрпском амбијенту, што је одредило и овај ангажман на писању Гласа Крајине у Војводини, увек код открића добрих ствари у било ком делу на простору од Книна до Темишвара, пожелим да се слично деси и на другом. По тој логици овом приликом сам поредио Банат и Кордун. Кад сам прелиставао Банатско Трокњижје и запазио нека поглавља и фрагменте,  одмах ми је синула помисао како би дивно било да неко направи такву синтезу и за Кордун. Знам да је то неоствариво, пошто смо изгубили завичај. Ипак, написано је доста књига у појединачном и колективном ауторству, које објашњавају нашу крајишку голготу. У припреми је и Монографија Кордуна која ће у форми зборника радова из разних углова приказати наш исконски завичај.

Милан Ливада