ГОДИШЊИЦА ХАРАЊА КОРОНЕ И ЈЕДНО ИСТОРИЈСКО ПОДСЕЋАЊЕ

 

387. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 02.03.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ГОДИШЊИЦА ХАРАЊА КОРОНЕ И ЈЕДНО ИСТОРИЈСКО ПОДСЕЋАЊЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 387. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 22. до 28. фебруара 2021. године правимо кратку белешку о званичној годишњици разорног дејства пандемије корона вируса, а уз то подсећамо на Змајеве стих-ове: Коларићу, Панићу,/ сами себи подмећемо,/ сами себе заплићемо! - значајне за Србе Крајишнике. Са званичних места, лекарских и политичких, говорило се протекле недеље о годишњици харања пандемије корона вируса. Уместо да се говори, како смо се наивно надали, да се то зло побеђује и да ћемо најзад одахнути, ситуација се поново драматизује, расте број новозаражених који пуне ковид болнице, а омиљена претња лекара из Кризног штаба још строжим мерама затварања у торове је на помолу. Тешко је разумети ту лекарску струку која се разбацује самохвалама да предано ради на заштити грађана, да у томе има врхунске резултате, поготово у вакцинацији, а успут беспоштедно ружи грађане да не поштују њихове мере, да зато имамо стални раст новозаражених и константно се најављује пооштравање репресалија према већ изможденом становништву... Тако се дешава са лекарима и пацијентима исто оно из народне приче о лековима, да код болесника једно лече, а друго трују. Пренето на српско друштво то народно уверење изгледа овако: по лекарима су предузете најбоље здравствене мере и остварени добри резултати у обуздавању проклетог вируса, а последице су катастрофалне у заустављању привреде, у губитку радних места и болестима које се јављају као последица лечења короне.

            Још се препричавају утисци после приказивања филма Дара из Јасеновца. Ни при-ближно неће такве одјеке имати филм У име народа, али су оба посебно значајна за Србе Крајишнике. У оба филма главни јунаци и Дара и Светозар Милетић су са крајишких српских простора. Друга половина 19. века је била на простору Европе у знаку консти-туисања модерних европских нација и држава. Светозар Милетић, доктор права, угледни адвокат и градоначелник Новог Сада бори се безкомпромисно за национална права Срба у Угарској. Одбија цинични позив председника Владе Угарске грофа Тисе да помогне у стварању законских услова за неку врсту равноправности свих националних мањина. Неправедно га оптужују и на политичком процесу осуђују на пет година затвора. Поента је филма да на том процесу у име народа оптужени Милетић у својој одбрани вичући позива судску пороту: "да помене име мога народа". Јер, по ондашњој политичкој доктрини Срби су неисторијски народ и не могу имати политичка права. Милетића доследно подржава песник и лекар Јован Јовановић Змај, док се остали српски интелектуалци, како је то записао Вук: стиде свога српскога народа, а понизни су према бечким и пештанским господарима. Змај је српску неслогу изразио стиховима: Коларићу, Панићу,/ сами себи подмећемо,/ сами себе заплићемо! Није ли и данас тако?!

 

            Милан Ливада