КОРОНА ПОЧЕЛА У ВОЈВОДИНИ И ФИЛМ О СТРАДАЊУ ДЕЦЕ

 

388. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 09.03.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

КОРОНА ПОЧЕЛА У ВОЈВОДИНИ И ФИЛМ О СТРАДАЊУ ДЕЦЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 388. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 01. до 07. марта 2021. године подсећамо да је пре годину дана случај заразе короном у Војводини узет за званични почетак епидемије у Србији. Друга белешка се односи на још једну филмску причу о страдању крајишке деце у злогласним логорима НДХазије током Другог светског рата.

            Недеља за нама, у амбијенту заокупљености српског друштва борбом против короне, било је и подсећање на званично проглашени почетак ковида - 19. Било је то пре годину дана, када се један Војвођанин вратио из Мађарске у своју Бачку Тополу и одатле пребачен у суботичку болницу, у којој су лекари констатовали да је донео ову тешку заразну болест. Отада су свакодневно, више од годину дана, главне вести у свим српским медијима: колико је новооболелих од укупног број новотестираних, колико је болесника преминуло, а колико је на респираторима... Последњих месеци главне вести из те сфере су о вакцинацији, са нагласком да смо ту међу најбољима у свету. Таман смо помислили да се ближи почетак попуштања тих одвратних мера заштите, а оно се десило ново закључавање и најаве новог "пика" у расту броја новооболелих. Драматично се саопштава да се брзо попуњавају новоизграђене ковид болнице, најављена је градња још једне тако велике у Новом Саду, средњошколци су прешли на он лајн наставу и шта све не из тог корпуса заштитних мера. Дакле, корони ни после годину дана нема краја, нити се крај назире!?

            На РТС 1, у недељи за нама, видели смо документарни филм Дианина деца. То остварење је још један допринос  незабораву страхота које је преживео српски крајишки народ у логорима НДХазије током Другог светског рата. Уз одјеке на које је наишла Дара из Јасеновца и овај филм заслужује све комплименте, јер су и у њему главни јунаци деца логораши, чега није било нигде у свету, од којих је племенита Аустријанка Диана Будисављевић спасила сигурне смрти око десет хиљада малишана. Споменут је у овој филмској причи и логор у Јастребарском, на локацији између Загреба и Карловца, у којем су била претежно деца са Кордуна. Ослободила их је Осма кордунашка партизанска дивизија... У овом историјском подсећању приказана је жалосна српска незахвалност надлежних националних и државних инстиатуција заслужним добротворима, каква је била Диана. Комунистичка власт јој је одузела уредно вођену картотеку о сваком детету, како би после рата било враћено у породицу из које потиче. Због тога је већина избављене деце из логора и додељених хрватским породицама покатоличена, а мањи број је враћен у српска места из којих потичу. То је била стратегија заборава на коју су пристали и српски комунисти. Дианина племенита мисија је игнорисана, она се вратила у Инсбрук одакле потиче и умрла у потпуној анонимности.

 

            Милан Ливада