389. Недељна
хроника за Радио Фрушка гора, за
16.03.2021. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"
ГОДИШЊИЦА БОРБЕ СА КОРОНОМ И ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 389. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију "Завичај - Слободна Крајина".
У недељи од 08. до 14. марта 2021.
године подсећамо да је у дану писања ове Хронике
(15. март) било равно годину дана како је у Србији проглашена борба против
ковида - 19. Друга белешка се односи на документарни филм Прах и пепео Јасеновца чувеног хрватског
режисера Лордана Зафрановића.
Званично је пуна година како је
главна преокупација званичне Србије сузбијање пандемије корона вируса. Кад се
томе дода да је та проклета заразна болест завладала у целом свету много раније,
онда је јасно зашто се државна пропаганда попела на главу свима нама. Слушати
сваког дана целу годину увек исту причу: колико је људи тестирано, колико је од
њих позитивно на ковид - 19, колико је преминуло, а колико се оболелих налази
на респираторима - невиђен је удар на људску интелигенцију. Ни спасоносне
вакцине, ни преко два милиона вакцинисаних, а близо милион са примљеном и
другом дозом нису допринеле смиривању харања вируса. Штавише број заражених се
више него удвостручио, па челни доктор Кризног штаба тражи најмање две недеље
закључавања. Али, политичари, конкретно заменик градоначелника Београда се
супроставља таквом захтеву и пита лекара: шта ће да буде са привредом ако они
тако поступају?. Последице су већ катастрофалне, а то врзино коло короне траје,
а докле ће не знамо!?
Трећу недељу заредом бележимо
филмску причу о злогласном логору у Јасеновцу. Приказан је на РТС 1
документарац Прах и пепео Јасеновца аутора
Лордана Зафрановића. Посебно свака прича са ратном тематиком, са српских
крајишких простора, тангира нас Србе Крајишнике, јер смо најстрадалнији део
српског националног корпуса. Познати редитељ, са високим степеном
објективности, направио је професионално и уметнички квалитетно филмско дело.
Нас, пореклом са тих простора било самоиницијативно досељене или насилно
прогнане, а уз то породично тешко страдале, иритира Титово тума-чење тога рата.
Знамо да никад није био у Јасеновцу да се поклони недужним жртвама Срба,
Јевреја и Цигана. И у овом филму наглашена је Титова симетрија између хрватских
и српских злочина, у стилу Хрвати су имали усташе, а Срби четнике, мада такво
изједнача-вање нема никаквог смисла. Партизанске јединице којима је Тито командовао,
а чинили су их доминантно Срби Крајишници, биле су готово цео рат на простору
НДХазије, у близини Јасеновца, а уопште нису покушале да нападну логор и
ослободе логораше. Неки од тих партизана, колонизовани у Војводину, причали су
ми, као новинару кад сам правио за Телевизију Нови Сад документарце са
тематиком из НОР-а, да је сваки борац који је питао: зашто ми не ослободимо
Јасеновац? - био убијен с леђа!? То су и у рату, и после рата биле табу теме
како би се заборавила усташка злодела.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар