395. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 27.04.2021. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"
НЕДЕЉА БЛАЖЕ КОРОНЕ И СЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 395. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију "Завичај - Слободна Крајина".
Последњег дана у недељи од 19. до 25.
априла 2021. године са телевизије су саопштавали да је први пут после два
месеца број новозаражених испод 2.000, што је свакако охрабрујуће. Поверовали
смо да ћемо уз такав резултат чути и најаву да та блажа корона значи и њен
крај, кад оно у једној изјави од надлежних би речено да је корона ту и да она
никуд неће отићи!? Да ли то сугерише немилу сутрашњицу у којој ћемо морати да
живимо са тим проклетим вирусом? Све је и даље у знаку борбе против ковида -
19, вакцинација траје на свеопште задовољство одзивом, уз кампању да се оствари
још већа масовност у примању цепива и поштовање мера заштите у ношењу маски,
дистанци итд...
Минулу недељу дана су обележила
сећања на Свете новомученике јасеновачке
у светлу нововаскрсења - како је названа изложба у Историјском музеју
Србије. И у Новом Саду, у Архиву Војводине, постављена је изложба о
најтрагичнијем стратишту за крајишке Србе, а међу експонатима је на видном
месту била књига Злочини НДХ. Наиме,
22. априла је био Дан сећања на жртве
холокауста и на пробој последње групе логораша
Јасеновца (22.04.1945.), од којих је само 107 успело да се домогне
слободе. Та 76. годишњица од нестанка усташког логора суровијег од немачких
нацистичких стратишта обележена је и емитовањем филма Дара из Јасеновца на РТС 1. Било је још комеморација које су могле
да створе утисак да актуелне генерације Срба нису заборавиле голготу својих
страдалника у јасеновачком паклу. Нама пореклом са српских крајишких простора,
којима су у том уста-шком геноциду страдали најближи, не изгледа да је баш све
учињено у духу истинске културе сећања на невино страдале сународнике. Тако за
ову ситуацију још вреди она опомена да свако ко заборави убијене тим заборавом
их поново убија.
У том забораву је несхватљиво да
надлежне српске институције и појединци не прихватају доказе и ангажман проф.
др Србољуба Живановића. Он је као сведок, антро-полог и лекар био члан комисије
која је још 1964. године истраживала Јасеновац и Градину. На делимично
испитаном простору идентификовали су око 700.000 жртава. Безмало 600.000 убијених су били Срби,
80.000 Роми, 33.000 Јевреји... Кад је хрватски државни врх то сазнао повео је
хајку против истраживача и Живановић је морао да се склони у Лондон и отада је
држављанин Енглеске. Тамо води међународну комисију за истину о Јасеновцу.
Одавно је предложио да постоје савремене
методе којима би се могло утврдити колико жртава још увек лежи под земљом
бившег логора. У Београду су надлежни обећали сарадњу са Живановићем, али је
изостао тај ангажман за утврђивање пуне истине о Јасеновцу. По свој прилици
никада неће доћи до званичног става државе Србије о најстравичнијем стратишту
Срба у Другом светском рату. Ту бојазан потврђује да српске жртве нису утврђене
ни у грађанском рату 1991- 1995, као ни
у НАТО агресији 1999. године
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар