ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА УСРЕД КОРОНЕ

 

386. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 23.02.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА УСРЕД КОРОНЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 386. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У двонедељном раздобљу од 08. до 21. фебруара 2021. године одабрали смо две доминантне теме у српском друштву: неизбежну корону и филм Дара из Јасеновца. По званичним информацијама, са којима нам свакодневно пробијају уши и ум, број ново-заражених у Србији стално расте, расте и број вакцинисаних, али то не смирује пандемију. Нећемо више о корони, него ћемо указати на најновију светску вест, у ствари на  антологијску изјаву са највишег, компетентног светског пункта. Наиме, генсек Уједињених нација Гутереш рече да се свет у пандемији короне у ствари суочио са пандемијом кршења људских права.

            Догађај који је у овом тренутку засенио корону, била је премијера филма Дара из Јасеновца, коју је на РТС-у 1 видело два и по милиона гледалаца. Са том тематиком сви ми окупљени око емисије "Завичај - Слободна Крајина" живимо 75 година, јер смо пореклом са простора Српске Крајине, у којој је геноцид био најсуровији. Тек после 75 година од ослобођења најзлогласнијег нацистичког логора у Европи, српска кинематографија је снимила једну аутентичну причу о десетогодишњој девојчици Дари, која је са мајком и двогодишњим братом доспела у Јасеновац. Све честитке ауторима и протагонистима филма што, у приказу злехуде судбине једне девојчице у усташком ратном логору страве и ужаса, нису подлегли искушењу политизације приче, него су се доследно држали стандарда уметничког стваралаштва. То потврђује и једна изјава, из тв анкете после емитовања филма, бившег логораша ондашњег детета из Босанске Дубице који је био са Даром у Јасеновцу, да је филм улепшао ситуацију, а логорска стварност је била много гора

            ТВ разговори на РТС о филму, пре његовог емитовања, били су фокусирани на политичке аспекте, у стилу да ли је то била српска пропаганда, која квари међународне и међунационалне односе у региону. Понавља се, дакле, српско самопорицање злочина над сопственим народом. То најбоље знамо и осећамо ми Срби Крајишници, који смо били највећи страдалници у свим ратовима минулог, 20. века. У Другом светском рату, о којем сведочи и филм Дара из Јасеновца, десила су се најмонструознија масакрирања српског становништва у јамама на Велебиту и у НДХазијским логорима, од којих је по злоделима предњачио Јасеновац. После тога рата неприкосновену власт у другој Југославији имали су Хрвати и Словенци, на челу са Титом. Они су пропагирали стратегију заборава, изражену кроз репресивну претњу да се о усташком геноциду не сме причати. Српски комунисти су то слепо спроводили. Тиме је култура сећања била крајње спутана. Да ли због репресалија или је то од раније био српски усуд, није ни међу народом било саосећања са страдални-цима из сопствених редова. Тако се Србима због заборава злочина над сопственим народом злочини увек понављају. Зар о томе не сведоче и садашње (не)прилике.

 

            Милан Ливада