НЕНАДОКНАДИВА ШТЕТА И УВРЕДЉИВ ЈЕЗИК

129. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.09.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

НЕНАДОКНАДИВА ШТЕТА И УВРЕДЉИВ ЈЕЗИК

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 129. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
Минула недеља од 21. до 27.09.2015., протекла је у знаку жестоке међудржавне полемике, често са увредљивом реториком, између Србије и Хрватске. Повод  је била једнострана блокада међудржавне српско-хрватске границе, наводно због мигрантске кризе. Наиме, те недеље је створен тзв. чеп од  десетина хиљада избеглица из Сирије и других исламских земаља, па су комшије оптужиле српску власт да им она све то смешта. На граничним прелазима су створене километарски дуге колоне камиона са робом, не само из Србије, него из из Турске, Бугарске, Грчке и других земаља. Српска привреда је претрпела ненадокнадиве штете, а привредници су се жалили да им Хрватска то стално чини разним прописима који их скупо коштају.
Са највиших државних пунктова, посебно у медијима, размењиване су тешке полемике и увредљиве оптужбе. Како ли су се само, у том трговинском и пропагандном рату, осећали они остаци остатака српског крајишког народа у Хрватској?! То ми Крајишници одавде најбоље знамо, јер су они изложени сталним провокацијама и понижењима, а од никуд немају никакве заштите?! Премијер Хрватске Милановић нападно је користио термине „Србијанци“, „србијански“ и „барбари“! Разуме се да је то овде примано као увредљив дискурс са највишег политичког места.
Стручњак за српски језик др Милорад Дешић, као правописац, дао је јасно објашњење: - Суседне државе често су непријатељски биле расположене према Србији и Србима у њој (а и данас су: опаска М.Л.) и код својих поданика развијале су таква осећања, па је Србијанац значило само нешто мање вредно. Такво (не)расположење према речи Србијанац остало је до данас, али само онда кад се Србин из Србије стави у негативан контекст (цитирано према Политиц, од 25.09.2015.).
И једно историјско подсећање. Спор око употребе придева „србијански“ или „српски“ потиче из 1882. године, када је Кнежевина Србија постала краљевина, а краљ Милан Обреновић крунисан за краља. Убрзо након крунисања, краљ је из Беча добио захтев у коме Аустроугарска истиче да краљ „не може бити српски, већ србијански“, односно да свој краљевски придев заснује на територијлној, а не етничкој одредници, будући да Краљевина Србија нема јурисдикцију над Србима ван Србије. Хабзбуршка монархија је себе сматрала домовином Срба пречана, па је израз „српски“ доживљавала као одраз претензија Србије на све Србе (цитирано прем Политици 25.09.2015. године).

Милан Ливада