САВИЋЕВ ДАР РОДНОМ ЧЕСТЕРЕГУ

127. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за15.09.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

САВИЋЕВ ДАР РОДНОМ ЧЕСТЕРЕГУ   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 127. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
           У минулој недељи од 07. до 13.09.2015. године, забележили смо догађај у банатском селу Честерег. Тамо је у посебно уређеној просторији Месне заједнице прекјуче, у недељу 13.09.2015, отворена стална поставка Дан досељења и сећања. То је дар од непроцењиве вредности родном Честерегу новинара Милорада Савића. Група новинара његових колега који су извештавали за телевизију и новине, међу којима је био и аутор овог прилога, добро знају восоко професионалне списатељске домете Савића. Међутим, били смо сви сагласни и пријатно изненађени квалитетом и композицијом експоната трајне поставке, која је у рангу новосадских и београдских музеолошких сталних изложби.
Изложба је настала поводом свечаног обележавања 70. годишњице досељења, око 300 партизанских породица, са више од 2000 чланова, из Босанске крајине, као и доласка тридесетак  породица из околних банатских села, које су то право стекле на основу Закона о аграрној реформи и колонизацији. Први долазак, 14. септембра 1945. године, са 80 породица, овековечио је руским апаратом тадашњи секретар Окружног комитета КПЈ Мирко Тепавац, потоњи министар иностраних послова Југославије. Та фотографија је увеличана и представља полазиште изложбе.
Још је једна посебност красила ову свечаност. Одржана је на Дан сећања на јасеновачке жртве, како је то означено у црквеном календару Српске православне цркве. Мајка аутора изложбе Милорада Савића је преживела злогласни усташки логор Јасеновац, а изложбу је отворила Душанка Војновић, која је захваљујући добрим људима, избављена 1942, из усташког логора смрти. Душанкина праунука Анђела је казивала судбину њене прабаке. Ученици основне школе „Петар Кочић“, казивали су пажљиво одабране фрагменте из дела великих српских и крајишких писаца Петра Кочића и Бранка Ћопића. Тиме су подсетили садашње житеље Честерега на завичајне корене у Крајини и у новом војвођанском завичају. Групе ученика из најбројнијих породица казивали су основне податке о прецима из породица са Грмеча и Козаре, који су доселили у Банат и више од пола века су Војвођани.
Све у свему била је то пријатна манифестација баштињења културе сећања на двоструки завичај: крајишки и војвођански. Стална поставка бројних историјских извора, докумената и аутентичних фотографија аутора Милорада Савића је за сада јединствена  и могла би да буде узор другима да исто или слично ураде. Јер, две трећине Војвођана су крајишког порекла, па би се таквим понашањем превазилазиле оне ружне деобе на домицилне и дођоше. Тај домицилно дођошки синдром је погубан за међуљудске односе овде у равници вредних и честитих људи. Изгледа да само политичарима одговара да подстичу те измишљене конфликте и стално одржавају јаз у конфликтном српском друштву.

Милан Ливада